Nove prognoze Evropske centralne banke (ECB) koje se očekuju sledeće nedelje, verovatno će biti optimističnije u pogledu ekonomskog rasta, izjavila je predsednica ECB Christine Lagarde.
Lagarde je na konferenciji "Global Boardroom", u organizaciji "Financial Timesa", rekla da se evrozona, koja ima 20 zemalja članica, pokazala da je otpornija, kada je reč o udaru američkih carina, nego što se očekivalo. Istakla je da Evropska unija (EU) nije uzvratila protivmerama, da evro nije oslabio i da je tržište rada ostalo snažno.
"U poslednjim rundama projekcija podigli smo naše prognoze", rekla je ona. "Moja pretpostavka je da bismo to mogli ponovo da uradimo u decembru."
Bloomberg
Evroobveznice su pale, te je prinos na francuske desetogodišnje obveznice skočio iznad 3,6 odsto, što je najviši nivo u proteklih devet meseci, pre nego što je ubrzo pao. Tržišta novca procenjuju da šanse da će ECB naredne godine podići kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena iznose 40 odsto, dok je dan ranije (u utorak) ta procena bila 30 odsto.
Donosioci odluka sve više veruju da kamatne stope mogu ostati nepromenjene u dogledno vreme, delimično zahvaljujući otpornosti ekonomije. Bruto domaći proizvod (BDP) beleži rast od 0,3 odsto u trećem kvartalu, više nego što se prvobitno procenjivalo.
Guverner centralne banke Litvanije Gediminas Simkus izjavio je u sredu da ne vidi potrebu za daljim smanjenjem kamatnih stopa, što je zaokret u odnosu na ranije komentare i znak da veruje da inflacija neće bitnije pasti ispod cilja ECB. Članica Izvršnog odbora ECB Isabel Schnabel rekla je da smatra prihvatljivim predviđanje investitora da bi naredni potez ECB moglo biti povećanje kamata.
Zbog takvih komentara investitori više ne očekuju da će doći do smanjenja kamata sledeće godine. Slični pomaci viđeni su širom sveta, pri čemu su prinosi na svetske obveznice dostigli nivoe poslednji put viđene 2009. godine - usled očekivanja da se ciklusi smanjenja kamata, od SAD do Australije, možda uskoro privode kraju.
"Sa inflacijom koja je dosledno bila oko dva odsto i projekcijom da će ostati dva odsto u srednjem roku, rekla bih da smo u dobroj poziciji", rekla je Lagarde, ocenivši da je ekonomija "sasvim blizu svog potencijala".
Predsednica ECB je takođe odgovorila na poziv francuskog predsednika Emmanuela Macrona za novim pristupom monetarnoj politici u evrozoni, koji ne bi bio fokusiran samo na inflaciju, već bi u obzir uzeo i ekonomski rast i zaposlenost. Za razliku od SAD, primarni mandat ECB je očuvanje cenovne stabilnosti.
Lagarde je ocenila da je to dobra prilika za raspravu i da bi bilo zanimljivo razmotriti eventualnu promenu ugovora. Ona je, međutim, upozorila da trenutni okvir već omogućava toj instituciji da razmatra pitanja kao što su rast, zaposlenost, inovacije, produktivnost i klimatske promene.
"Dužnost centralne banke i njenih lidera je da se fokusiraju na misiju koju su nam poverile vlade kada su odlučile da centralna banka treba da organizuje monetarni poredak u određenoj zoni", rekla je. "Naš mandat je prilično jasan."
Lagarde je takođe pozitivno ocenila najnovije pokušaje EU da upotrebi zamrznutu rusku imovinu za finansiranje odbrane Ukrajine.
Plan koji se trenutno razmatra "najbliži je onome što vidim kao nešto što je u skladu sa principima međunarodnog prava", rekla je. "Ako uspemo da objasnimo svoj stav, verujem da će investitori koji ulažu u aktivu denominovanu u evrima i u Evropu razumeti da nije naša praksa da proizvoljno oduzimamo nečiju privatnu ili državnu imovinu. Ovo je sasvim izuzetan slučaj."
- U pisanju pomogao James Hirai.
.webp){kind=icon}
