Energetska kriza u Evropi eskalirala, Srbiji struja najveći izazov

Dok je Zapad prošle nedelje pokušao da kazni Rusiju zbog neokončavanja rata u Ukrajini, i to ograničenjem cena ruske sirove nafte, Moskva je na to odgovorila Evropi isključenjem gasa.

Severni tok je bez gasa do daljeg, cene svih energenata - gasa, struje i nafte - ponovo skaču, evropska gasna skladišta su popunjena više nego ranijih godina u ovo vreme, ali nedovoljno za celu zimu.

Čini se da je energetska kriza u Evropi eskalirala. Zbog toga Evropska unija žuri da donese mere koje bi ublažile ovu krizu, koja preti da postane i socijalna i ekonomska.

Za to vreme, u Srbiji zvaničnici uveravaju građane da je država obezbedila dovoljno energenata za predstojeću zimu i da neće biti problema ukoliko štedimo. I Srbija je donela set preporuka za štednju električne i toplotne energije, a uz poštovanje tih preporuka procene su da se može uštedeti 15 odsto energije u odnosu na prošlu godinu.

Obustavljanje gasa Severnim tokom ne utiče na Srbiju, jer naša zemlja gas dobija preko Turskog toka koji, zasad, funkcioniše regularno. Pored toga, direktor Srbijagasa Dušan Bajatović proteklog vikenda poručio je da je država obezbedila sve neophodne količine gasa za predstojeću grejnu sezonu.

Kako je došlo do novog energetskog potresa na evropskom tlu?

Sve je počelo u petak. Predstavnici Grupe sedam (G7) jednoglasno su doneli odluku o ograničenju maksimalne cene ruske nafte, mere za koju se u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) nadaju da će smanjiti pritiske na globalnom tržištu i smanjiti prihode Moskve.

Iz Rusije su ubrzo stigle pretnje od njihovih zvaničnika da kompanije koje budu nametale ograničenje cene neće biti primaoci ruske nafte.

Međutim, Rusija je otišla i korak dalje. Dan pre ponovnog puštanja u rad Severnog toka jedan, nakon trodnevnog remonta, Gazprom je obavestio o iznenadnom kvaru.

Navodno je otkriveno da curi nafta na gasnoj turbini koja pumpa gas u cevovod. Sada je potrebno otkloniti taj problem da bi se nastavio protok gasa, ali Gazprom nije precizirao koliko će to trajati.

Novi problem sa ruskim gasom dolazi i u trenutku kada Evropska unija (EU) pokušava da napuni skladišta. Prema podacima AGSI, gasna skladišta u Evropi trenutno su popunjena oko 85 odsto, što je više nego ranijih godina u ovo vreme, ali nedovoljno da se pregura cela zima.

Bloomberg

Novi energetski potres podigao cene energenata

U ponedeljak su cene energenata ponovo počele da skaču. Cena gasa, nakon obustave gasa Severnim tokom, skočila je tokom dana za 30 odsto, odnosno na oko 270 evra po megavat-satu, dok je ujutru bila oko 240 evra po megavat-satu.

Cena struje na nemačkoj evropskoj berzi prešla je 600 evra po megavat-satu. Najpre je prošle nedelje dostigla rekord od oko 1.000 evra po megavat-satu, da bi se za tri dana prepolovila, dok je danas ponovo počela da raste.

I cena nafte skače, zbog mogućnosti da OPEC+ odluči da smanji proizvodnju nafte. Tu odluku bi trebalo da članice OPEC+ grupe saopšte danas nakon zasedanja. Cena američke WTI nafte dostigla je 89 dolara po barelu, a cena brenta je 95 dolara po barelu.

Evropa merama vrednim milijarde evra protiv energetske krize

Nemačka vlada objavila je za vikend set mera vredan 65 milijardi evra, što bi trebalo da pomogne ublažavanju uticaja visokih cena energenata i energetske krize.

Od toga na saveznu vladu otpada 40 milijardi evra, a na regionalne vlasti ostatak. To je treći paket takve prirode otkako je kancelar Olaf Scholz došao na vlast, a ukupni iznos popeo se sada na 95 milijardi evra.

Ključne mere su ograničenje profita energetskih kompanija i njegova redistribucija, veće isplate za penzionere, studente, roditelje i nezaposlene i obuzdavanje rasta cena električne energije. Trebalo bi da penzioneri jednokratno dobiju 300 evra, a studenti 200 evra.

Depositphotos

I vlade Švedske i Finske odlučile su da stvore hitne mere zaštite kako bi pomogle komunalnim preduzećima koja se bore da trguju na tržištima električne energije, ukupna vrednost je 33 milijarde evra.

Švedska daje čak 250 milijardi kruna (23 milijarde dolara) kreditnih garancija, dok program Finske, vredan čak 10 milijardi evra (10 milijardi dolara), uključuje zajmove i garancije. Trebalo bi da parlamenti obe zemlje počnu sa obradom predloga u ponedeljak.

Evropski ministri će razgovarati u petak o posebnim merama za obuzdavanje sve većih troškova energije, od ograničenja cena prirodnog gasa do obustave trgovine energetskim derivatima, što je pokušaj bloka da odgovori na sve dublju krizu.

Kako se Srbija nosi sa energetskom krizom

Vest o obustavi gasa Severnim tokom nije uzdrmala Srbiju, jer naša zemlja gas dobija preko Turskog toka, kojim ovaj energent, zasad, teče normalno.

I iz Srbijagasa građani su dobili potvrdu da je država obezbedila "praktično sve neophodne količine gasa za predstojeću grejnu sezonu". To je rekao direktor Bajatović i dodao da se dve trećine gasa nabavlja po povoljnoj ceni po sporazumu sa Rusijom, a ostatak na tržištu.

On je rekao da po zalihama i onome što smo do sada obezbedili, Srbija već ima količine na nivou onih potrošenih prošle godine, pa se ne očekuju problemi u snabdevanju gasom.

Gas je za od prvog avgusta u Srbiji skuplji devet odsto za domaćinstva i 12 odsto za privredu. Bajatović je rekao da se cene gasa neće menjati do kraja godine.

EPS je u težoj situaciji

Za razliku od Srbijagasa, EPS je u nešto težoj situaciji, s obzirom na to da mora da nabavi velike količine uglja i struje kako bi mogao da zadovolji potrebe građana i privrede tokom predstojeće zime.

Naime, EPS je prvu polovinu godine završio neto gubitkom od 49,2 milijarde dinara. Loš kvalitet uglja koji se proizvodi u Srbiji, kao i to što novi kopovi za iskopavanje uglja nisu pripremljeni na vreme, primorali su EPS, usred najveće energetske krize, da uvozi energente, i to po enormno visokim cenama.

EPS je, na primer, u prvoj polovini ove godine potrošio 1,1 milijardu dinara samo za nabavku uglja iz Crne Gore i drugih zemalja regiona. Procene su da će Srbiju uvoz gasa, uglja, struje za ovu zimu koštati 3,5 milijardi evra.

Zbog toga je i srpska vlada donela preporuke štednje električne i toplotne energije, prema kojima je moguće smanjiti utrošak energije za 15 odsto. To bi značilo da Srbija ne bi imalo potrebe za uvozom.

"Na osnovu potencijalno ostvarenih ušteda, procenjuje se da se na dnevnom nivou može uštedeti više od 15 odsto ukupne dnevne potrošnje električne energije na nivou Srbije, što se preslikava i na godišnji nivo i iznosi oko 5.300 GWh, od ukupno potrošenih 33.000 GWh. Drugim rečima, ne bi bilo potrebe za uvozom na godišnjem nivou", rekli su iz Ministarstva rudarstva i energetike.