Evropska valuta pala je na najniži nivo u poslednjih pet godina, na oko 1,03 dolara. Potražnja je trenutno na strani dolara s obzirom na to da se u toj valuti traži utočište od tržišnih previranja i rata u Ukrajini. To je navelo kompanije poput HSBC Holdingsa i RBC Capital Marketsa da prognoziraju da će te dve valute ove godine postići paritet.
"Hedge" fondovi već reaguju na te signale. Samo u poslednjih mesec dana skupio se ulog nominalne vrednosti od sedam milijardi dolara za paritetne oklade. Takvo trgovanje najpopularnije je među onima koji se uzdaju u dalji pad evra.
"Evro trenutno nije atraktivna valuta", rekao je Francesco Pesole, strateg za valute u holandskom ING Groep NV. Iako ta banka službeno predviđa da će vrednost evra u idućih šest meseci biti na nivou od 1,05 dolara, Pesole priznaje da snaga dolara i volatilnost tržišta znače kako je moguć i paritet te dve valute.
U velikoj meri, na vrednost evra utiče vrednost dolara koja raste jer Federalne rezerve intenzivnije od drugih centralnih banaka povećavaju kamatne stope. Sve veća globalna averzija prema riziku obeshrabrila je ulaganja na tržištu kapitala, ali i u kredite, te dala vetar u leđa "valutama sigurnih utočišta".
Tome svakako treba pridodati i sve gore prognoze za evropsku privredu. Tinjajući sukob s Moskvom oko snabdevanja prirodnim plinom čini još verovatnijim znatno usporavanje privrede. Međunarodni monetarni fond smanjio je prognoze rasta za privredu evrozone na 2,8 odsto u 2022, što je čak 1,1 postotni bod manje u odnosu na januarske prognoze.
Stoga, Evropska centralna banka hoda po žici pokušavajući da održi ravnotežu između strože politike za obuzdavanje inflacije i ekonomske štete koju bi mogla uzrokovati, posebno u nekim od najzaduženijih država članica u regiji kao što je Italija. Iako bi ECB mogao podići stope iznad nule pre kraja godine, pitanje je hoće li biti daljih povećanja.
Ulagači narednih dana kao smernice za dalje poteze iščekuju obraćanje predsednice ECB-a Christine Lagarde i zapisnik sa sednice Evropske centralne banke u četvrtak. Šefica ECB-a u grupi je donosioca odluka koji su sugerisali da se povećanje kamatnih stopa može očekivati već u julu.
"Mislim da je mnogima u ECB-u politički problem da zvuče preblago s obzirom na to da inflacija verovatno još nije dosegla vrhunac. Osim ako se ne razgovara o povećanju od 50 baznih bodova, mnogim oštrijim monetarnim merama sada zapravo teško iznenaditi tržište", rekao je Peter McCallum, strateg kamatnih stopa u Mizuho International.
Prodaja evra po vrednosti ispod 1,0341 dolara koju je dosegnula u januaru 2017, a to se gotovo dogodilo u četvrtak i u petak, mogla bi podstaći dalji pad valute.
Očekivani rizici
Budući da vrednost evropskih obveznica takođe opada, dužnički rizici u evrozoni mogli bi se početi uzimati u obzir na tržištu valuta, navode stratezi HSBC Holdingsa, među kojima je i Dominic Bunning. Raspon između italijanskih i nemačkih prinosa, koji se smatra merilom rizika, premašio je 200 baznih bodova ovog meseca prvi put od početka pandemije.
Nisu svi pesimistični. Roberto Mialich, strateg za valute u UniCreditu, očekuje da će se tokom iduće godine evro vratiti na nivo iznad 1,10 dolara, popuštanjem Fedovog ciklusa zaoštravanja monetarne politike. Prema njegovom mišljenju, scenario u kojem bi evro trajno pao ispod vrednosti dolara moguć je ako rast u evrozoni bude mnogo manji nego što se trenutno strahuje.
Ulagači će pribegavati tradicionalnim utočištima poput dolara i jena dokle god se ulaganje u rizičnu imovinu smatra preriskantnim. Velika pretnja za evro i dalje je rat u Ukrajini, s obzirom na mogući prekid u snabdevanju gasom.
"Evru pada vrednost i pod većim je pritiskom nego što smo očekivali, ali teško nam je da vidimo tračak svetla za evro u ovoj fazi. Ovo bi bio gadan koktel za bilo koju valutu", napisali su stratezi HSBC-a.