Donald Tramp će uvesti carine od 39 odsto na uvoz iz Švajcarske, što predstavlja jednu od najviših stopa na svetu i preti da ugrozi ključne izvozne proizvode te zemlje. Odluka, detaljno opisana u predsedničkom dekretu donetom u četvrtak, viša je od ranije najavljene carinske stope od 31 odsto iz aprila i uništava nade da će dve zemlje postići povoljniji dogovor.
Švajcarska vlada izrazila je duboko žaljenje i naglasila da se nova carinska stopa značajno razlikuje od nacrta okvira o kojem su dve zemlje prethodno pregovarale. Trgovinski pregovarači iz Berna su bili iznenađeni objavom, jer su ranije dobijali ohrabrujuće signale od više visokih američkih zvaničnika, rekla je osoba upoznata sa situacijom. Planiraju da nastave pregovore sa SAD i još uvek se nadaju dogovoru o nižim dažbinama, dodala je ta osoba.
U objavi na mreži X, predsednica i ministarka finansija Karin Keller-Sutter izjavila je da je poslednji put razgovarala sa Trumpom neposredno pre isteka roka i da trgovinski deficit ostaje glavna briga SAD. Švajcarska vlada je saopštila da nastavlja da traži rešenje putem pregovora.
U petak je švajcarski franak zabeležio najveći pad među glavnim svetskim valutama, oslabivši 0,2 odsto u odnosu na dolar. Ipak, ostaje više od osam procenata jači nego što je bio pre prvobitne najave carina 2. aprila.
Za švajcarske proizvođače čokolade poput Lindta i proizvođače satova poput Swatch Grupe i Rolexa, veće carine predstavljaju rizik za prodaju na najvećem svetskom potrošačkom tržištu. Prema podacima Bloomberga, farmaceutski proizvodi činili su gotovo polovinu švajcarskog izvoza u SAD tokom 2024. godine.
Švajcarska ekonomija se u velikoj meri oslanja na industrijske gigante kao što su Novartis i Roche. Farmaceutski proizvođači suočeni su s dvostrukim pritiskom, budući da Trump pojačava kampanju za snižavanje cena lekova, šaljući pisma 17 najvećih svetskih farmaceutskih kompanija sa zahtevom da u SAD naplaćuju cene jednake onima koje se plaćaju u drugim zemljama za nova lekove.
Industrijska lobistička grupa Swissmechanic nazvala je carinu od 39 odsto opasnom. Pozvali su vladu da pregovara u kratkom vremenskom roku, pre nego što carine stupe na snagu 7. avgusta, upozorivši da bi ekonomija mogla postati jedna od retkih zemalja koja se trajno suočava sa strukturnim konkurentskim nedostacima.
Depositphotos
Lobistička organizacija Swissmem, koja predstavlja proizvođače tehnologije, naglasila je da Švajcarska zarađuje svaki drugi franak iz spoljne trgovine. "Zapanjen sam ove carine su potpuno neracionalne i proizvoljne", rekao je šef Swissmema, Stefan Brupbaher. "Ova odluka ugrožava desetine hiljada radnih mesta u sektoru".
Izvoz Švajcarske u SAD znatno je veći u poređenju sa drugim trgovinskim partnerima koji su uspeli da se dogovore sa SAD o okvirima. Evropska unija, Japan i Južna Koreja postigle su dogovor o carinama od 15 odsto.
"Rok od sedam dana za uvođenje novih carina ostavlja prostor za dodatne pregovore onima koji žele da dogovore niže uzajamne ili sektorske stope, Švajcarska, Indija i Tajvan možda još rade na tim razgovorima", rekla je ekonomistkinja Bloomberg Economicsa, Maeva Cousin.
Tokom svog drugog mandata, Trump je sproveo široki carinski program sa ciljem da natera zemlje i industrije da vrate proizvodnju u SAD i smanje globalne trgovinske neravnoteže. SAD su prošle godine imale trgovinski deficit od 38 milijardi dolara sa Švajcarskom, što ju je svrstalo među 10 najvećih deficita.
Trampova carinska odluka dolazi uprkos mesecima intenzivne diplomatije, usmerene ka postizanju sporazuma. Bern je bio prinuđen da balansira svoju posvećenost globalnoj otvorenosti sa zaštitom domaće poljoprivrede. Iako poljoprivreda čini manje od jedan odsto ekonomije, ima ogroman politički uticaj, poljoprivredni lobisti su zapretili da će se boriti protiv svakog dogovora koji bi ugrozio visoke carinske barijere.
Švajcarska možda nije mogla da ponudi SAD iste ustupke kao druge zemlje, s obzirom da je već jednostrano ukinula industrijske carine. Predlozi poput snižavanja carina za američke citruse, orašaste plodove i školjke, kao i pojednostavljena odobrenja za medicinske uređaje – možda nisu bili dovoljno privlačni.
Trampova najava carina 2. aprila dovela je švajcarske izvoznike u dvostruku nevolju, jer je izazvala i jačanje švajcarskog franka. To je navelo Švajcarsku nacionalnu banku da snizi kamatne stope na nulu, iako je prethodno nagovestila kraj politike labavljenja.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...