Inflacija u evrozoni je ubrzala na još jedan u nizu najviši nivo u istoriji, što pojačava verovatnoću da će Evropska centralna banka (ECB) razmotriti drastično povećanje kamatnih stopa na sastanku sledeće nedelje.
Potrošačke cene u valutnom bloku od 19 zemalja skočile su u avgustu za 9,1 odsto u odnosu na pre godinu dana, nadmašivši srednju procenu od devet odsto u Bloombergovom istraživanju ekonomista. Najviše doprinosa skoku cena zabeležili su energetika i hrana.
Merač bazne inflacije se popeo na novi maksimum od 4,3 odsto, naglašavajući činjenicu da pritisci na cene nastavljaju da bivaju sve zastupljeniji.
Opširnije
Malo je nade da će povećanje kamatnih stopa spasti evro
Evro je pao ispod pariteta sa dolarom nakon poslednje rasprodaje.
25.08.2022
Biznis u evrozoni godinama priželjkivao slabiji evro, sada žale
Poslovna zajednica evrozone godinama je priželjkivala slabiji evro. Sada, kada je konačno tu, složni su - nije mogao doći u gorem trenutku.
24.08.2022
Preti rast evra ako bude velike inflacije
Oporavak evra u mogao bi da dobije sopstveni podsticaj rasta iz ključnih podataka o inflaciji u sredu, a to bi moglo da ograniči dalji rast dolara.
31.08.2022
Slab evro je ključna tačka, vreme je za akciju ECB-a
Olli Rehn smatra da bi ECB trebalo da napravi značajan iskorak u septembru.
28.08.2022
Sada se postavlja pitanje da li su podaci dovoljni da poguraju ECB ka povećanju stope od 75 baznih poena o kojem neki u njenom 25-članom Upravnom savetu žele da se raspravlja. To je povećanje koje su Federalne rezerve već dva puta koristile, iako zvaničnici ECB upozoravaju da ih ne treba slediti, dok se Evropa priprema za recesiju.
Najbrži rast cena od kada je evro uveden pre više od dve decenije ostavlja kreatore politike u Frankfurtu da traže ravnotežu: stope moraju biti dovoljno podignute da bi se inflacija vratila na cilj od dva odsto, ali ne toliko da uguši bilo kakav ekonomski zamah koji uspe da preživi teške aktuelne okolnosti, usled straha od prekida dotoka ruske energije ove zime.
Bojke bi mogle biti dodatno ispitane nakon što su zvaničnici, uključujući članicu Izvršnog odbora Isabel Schnabel, rekli da bi ECB trebalo više da se fokusira na ishode inflacije nego na projekcije, jer rat u Ukrajini komplikuje predviđanje.
Ali dok rat u Ukrajini svakako stoji iza skoka cena energije, šef holandske centralne banke Klaas Knot rekao je u utorak da je snažna potražnja potrošača nakon okončanja karantina takođe podigla cene. Rast plata i slab evro predstavljaju dodatne rizike, upozorio je on, pozivajući na "brzu" normalizaciju monetarne politike.
Pet drugih članova Upravnog saveta je javno reklo da misle da bi trebalo razgovarati o povećanju stope za više od 50 baznih poena, pri čemu tržišta novca ocenjuju verovatnoću od 75 baznih poena na više od 60 odsto.
Drugi su ukazivali na uzdržanost. Glavni ekonomista Philip Lane je ove nedelje pozvao na "stabilan tempo" povećanja stopa kako bi se smanjio rizik od poremećaja, dok je član Izvršnog odbora Fabio Panetta rekao da će slabija ekonomija pomoći u ublažavanju inflacije.
Ekonomisti sve češće predviđaju recesiju evrozone u narednim kvartalima, jer rastući troškovi života podrivaju potražnju, potkopavajući oporavak od pandemije. ECB će donekle rasvetleti izglede sa novim setom prognoza na okupljanju od 7. do 8. septembra.
Vlade pokušavaju da nadoknade šok cena energije kroz bezbroj mera uključujući smanjenje poreza, direktne isplate domaćinstvima i subvencije za kompanije. Sve u svemu, potrošili su oko 280 milijardi evra (279 milijardi dolara), prema Bruegelovom istraživačkom centru u Briselu.
Možda dolazi još pomoći: Evropska komisija je ove nedelje saopštila da takođe planira da preduzme hitne korake za rešavanje naglo rastućih cena struje. Iako je to dovelo do pada tržišnih cena, Rusija je u sredu zaustavila protok gasa kroz ključni gasovod radi privremenog održavanja.
.webp){kind=icon}
