Malo je nade da će povećanje kamatnih stopa spasti evro

Evro je pao ispod pariteta sa dolarom nakon poslednje rasprodaje i malo je nade da će ga čak i snažno povećanje kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke (ECB) spasti.

Umesto monetarne politike, zajednička valuta je opterećena međusobno povezanim pretnjama recesije i poremećaja ruskog snabdevanja energijom, smatraju analitičari. Uprkos tome što se trgovci sada pripremaju za povećanje stope za jedan procentni poen do oktobra, ECB-u je teško da se suprotstavi trenutnom zamahu - čak i sa nedavnim pooštravanjem troškova zaduživanja od strane Feda.

"Stope nisu bile ključna tačka na deviznim tržištima, posebno u poslednjih mesec dana – radi se o globalnoj dinamici rasta", rekao je Sem Zif, šef globalne devizne strategije u JPMorgan Private Bank. "Velika povećanja kamatnih stopa ne podržavaju valutu ako se primenjuju kako bi se smanjila inflatorna očekivanja uz podrivanje ekonomskog rasta."

Bloomberg

Suočena sa najbržom inflacijom od uvođenja evra, ECB je prošlog meseca podigla troškove zaduživanja prvi put posle više od decenije, podigavši kamatnu stopu na depozite za pola poena na nula odsto.

Dok investitori iščekuju još jedan potez te veličine 8. septembra, olujni oblaci se skupljaju nad ekonomijama 19-člane evrozone dok kriza rastućih troškova i ruska invazija na Ukrajinu opterećuju domaćinstva i preduzeća.

Poslovne ankete koje je u utorak objavio S&P Global pokazale su da aktivnost opada drugi mesec zaredom, a oporavak od pandemije u oblastima kao što je turizam gotovo je zaustavljen. U međuvremenu, slab evro, koji je ove nedelje dostigao najniži nivo u dve decenije u odnosu na dolar, podstiče inflaciju poskupljujući uvoz – što posebno zabrinjava jer se veći deo inflacije u regionu podstiče energijom, čija je cena uglavnom u dolarima.

Sumorna situacija znači da čak i povećanje stope bez presedana od tri četvrtine poena ne bi znatno podstaklo evro, smatra Dirk Schumacher, ekonomista Natixisu u Frankfurtu.

Monetarna politika nemoćna

"Biranje 75 baznih poena iznad 50 ne bi se mnogo promenilo", rekao je on. "Potrebne su vam minimalno pozitivne ekonomske prognoze da biste samo kamatnim stopama znatno uticali na kurs."

Upitan da li bi veće povećanje imalo smisla u kontekstu pada evra, Joerg Kraemer, glavni ekonomista u Commerzbanke, rekao je da bi takav korak "verovatno bila dobra ideja s obzirom na prognoze inflacije". Iako ne isključuje takav ishod, on je rekao da ne veruje da će ECB to učiniti.

Zaista, član Izvršnog odbora ECB-a Fabio Paneta pozvao je u utorak na opreznost u planiranju narednih koraka jer prognoze za pad ekonomije evrozone postaju sve verovatnije.

"Ako ćemo imati bitno usporavanje ili čak recesiju, to bi ublažilo inflatorne pritiske", rekao je on na panel diskusiji u Milanu.

Njegova koleginica Isabel Schnabel je, međutim, priznala negativan uticaj slabe valute na inflaciju, rekavši za Reuters da je to opterećuje u trenutku kada se privreda suočava sa rastom cena energije.

Tržišta novca su sledećeg meseca povećala cenu za pola poena i postavila koeficijent od 20 odsto na 75 baznih poena. Pored toga, trgovci se klade na pooštravanje od 130 baznih poena do kraja godine, a kamata će na kraju porasti na dva procenta do septembra 2023.

Nemačka, najveća evropska ekonomija, posebno je slaba tačka jer se vlada bori da zameni uvoz prirodnog gasa iz Rusije, a rastuće cene ugrožavaju ključni proizvodni sektor u zemlji.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar