Investitori na tržištu kapitala uvereni su da će Evropska centralna banka (ECB) radi obuzdavanja inflacije u evrozoni, koja se zbog rata u Ukrajini bori s rastućim cenama energenata, delovati odsečnije.
Na tržištu novca smatra se da će na sastancima u septembru i oktobru kamatna stopa biti podignuta ukupno za jedan procentni poen, nakon čega će kamatna stopa na depozite iznositi jedan odsto. Investitori sada prvi put iskazuju uverenost da će zaoštravanje biti tako velikog intenziteta.
Inflacija izazvana cenom energenata ne zabrinjava samo evrozonu. Investitori misle da će i Banka Engleske (BoE) do kraja godine dvostruko povećati kamatnu stopu, na 3,5 odsto. Još pre samo deset dana očekivalo se da kamatna stopa neće preći tri odsto.
Investitori prvi puta iskazuju uverenost da će zaoštravanje kamatnih stopa biti sto baznih poena
ECB je prekinula tradiciju davanja signala o povećanju kamatnih stopa unapred kada je prethodnog meseca za pola procentnog poena podigla troškove zaduživanja, uz najavu da će odluke donositi "od sastanka do sastanka".
Iako trgovci procenjuju da će ECB uskoro krenuti s agresivnijom politikom, opklade ipak idu u smeru usporavanja ritma podizanja kamatnih stopa do 2023. godine. Prema predviđanjima tržišta, kamatne stopa će dva odsto dostići tek u septembru sledeće godine.
Dok se bori sa rastućom inflacijom, Evropska centralna banka moraće da uzme u obzir i pogoršavanje privrednih projekcija za evrozonu. U 19 zemalja evrozone proizvodnja je pala zbog smanjene potražnje uzrokovane rekordnim cenama energije i hrane, a sve više sektora se pridružuje tom sve mračnijem portretu ekonomskog stanja.
--- U saradnji sa James Hirai
.webp){kind=icon}
