.webp){kind=icon}
Iako je prosečna nominalna neto zarada u Srbiji porasla u januaru, realan rast bio je nedovoljan da pokrije sve veće troškove života, pokazuju podaci Ministarstva finansija Republike Srbije.
U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečna neto zarada u Srbiji porasla je za 12,4 odsto i iznosila je 70.920 dinara. Međutim, sporiji rast plata je primetan zato što je realno povećanje bilo samo 3,9 odsto. Realni rast niži je nego u prethodnom periodu zbog sve veće inflacije koju uzrokuju političke i ekonomske nestabilnosti.
Inflacija u Srbiji bila je iznad dozvoljenog odstupanja od ciljane inflacije i dostigla je 8,8 procenata u februaru, a u martu je dostigla 9,1 odsto. Ministarstvo je navelo da su na porast inflacije najviše uticale sve veće cene nafte, ali i poskupljenje primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina. Ciljana inflacija u Srbiji je 3 odsto, sa dozvoljenim odstupanjem od 1.5 procentnih poena.
Visoka stopa inflacije u Srbiji je deo šireg svetskog trenda rasta potrošačkih cena, ali je ona i dalje na višem nivou od inflacije u Evrozoni. Prema podacima Eurostata, inflacija u Evrozoni u februaru iznosila je 5.9 procenata a potom je nastavila trend rasta pošto je u martu zabeleženo povećanje potrošačkih cena za 7,5 odsto u odnosu na isti mesec u 2021. godini. Istovremeno, podaci ukazuju na skok inflacije od 8,5 odsto u Sjedinjenim Američkim Državama u martu, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine.
Iako je zabeležen nominalni rast zarada u Srbiji u februaru kao i porast zaposlenosti, ministarstvo je upozorilo da geopolitičke tenzije mogu negativno uticati na i zaposlenost do kraja godine. Formalna zaposlenost u drugom mesecu 2022. godine porasla je 1,8 odsto na međugodišnjem nivou. Porastu zaposlenosti najviše je doprineo privatni sektor, a najveći rast zaposlenosti primećen je u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija i administrativnih usluga. Privatni sektor bio je zaslužan i za porast prosečne realne neto zarade, sa rastom plata od 5,6 odsto.
Cena energenata važan faktor
Cena nafte skočila je sa oko 92$ na 123$ u prvoj polovini marta, i još uvek trguje po cenama iznad 105$ po barelu. Do nalog rasta cena nafte došlo je kada je počeo sukob u Ukrajini, što je dovelo do povećanja cena proizvodnje i transporta za mnoge kompanije.
„Neizvesnost u međunarodnom okruženju usled geopolitičkih tenzija opredeljuju značajne negativne rizike, što uz smanjenu spoljnu tražnju naših najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera, kao i zastoje u globalnim lancima snabdevanja može imati negativan uticaj na dinamiku prerađivačke industrije u narednom periodu,” napomenuto je u izveštaju o Tekućim makroekonomskim kretanjima Ministarstva finansija.
Iako je cena nafte pod pritiskom, Međunarodna agencija za energetiku (IEA) predviđa da će se povećanjem proizvodnje od strane članica OPEC+ i SAD, nadomestiti očekivani pad u proizvodnji nafte Ruske Federacije u aprilu i maju.
Projekcije NBS
Inflaciona očekivanja stanovništva su velika. Ispitanici ankete koju je Narodna banka Srbije (NBS) sprovela u februaru rekli su da kratkoročnu inflaciju vide na 15 procenata, što je porast u odnosu na očekivanja stanovništva iz prethodnog meseca. Čak 60 odsto učesnika ankete je reklo da su cene znatno porasle u prethodnih godinu dana. Osim toga, 30 odsto ispitanika očekuje dalji rast cena ali NBS napominje da većina onih koji su uočili rast cena ne očekuju da će se taj trend i nastaviti.
NBS i dalje očekuje da će se kratkoročna i srednjoročna inflacija kretati u skladu sa ciljem od 3 odsto. Ona pritom percipira trenutnu inflaciju kao privremenu, uz napomenu da je to stav i većine centralnih banaka najvećih svetskih ekonomija. Ova predviđanje NBS objavljeno je pre nego što je centralna banka odlučila da poveća kamatne stope za 50 baznih poena na 1,5 odsto u aprilu.
Na svom poslednjim zasedanju Evropska centralna banka (ECB) napomenula je da postoji mogućnost da i onda poveća kamatne stope krajem godine dok su američke Federalne rezerve u martu povećale referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena na 0,5 odsto.
Povećanjem kamatnih stopa, centralne banke računaju na smanjenje novca u opticaju sa ciljem ublažavanja inflatornih pritisaka.
