Zašto Hrvatska decenijama ne pušta NLB i hoće li konačno popustiti?

Interesovanje Nove Ljubljanske banke (NLB) za kupovinu Addiko banke mogao bi biti početak povratka najveće slovenačke banke na hrvatsko tržište, što joj je dosad u više navrata zabranjivala tamošnja centralna banka. U čemu je zapravo problem i da li je konačno došlo vreme da on bude rešen?

Kako bismo pojasnili zašto se Hrvatska narodna banka (HNB) tako strogo postavila prema NLB-u, moramo se vratiti čak 30-ak godina u prošlost jer upravo toliko traju pravne peripetije koje koren vuku iz bivše zajedničke države koja se raspala početkom devedesetih.

Naime, nakon proglašenja nezavisnosti, Slovenija je donela više zakona koji su direktno ili indirektno blokirali isplatu devizne štednje klijentima u Hrvatskoj, BiH i Severnoj Makedoniji. Već 1991. Hrvatska preuzima garancije za devizne knjižice otvorene u Sloveniji, a 1993. Sabor donosi zakon o osnivanju fonda za sukcesiju prema kojem se pitanje devizne štednje izvan Slovenije počinje interpretirati kao deo procesa podele imovine, prava i obaveza SFRJ.

Dopunom ustavnog zakona Slovenija potom nacionalizuje Ljubljansku banku 1994. i restrukturira je tako što većinu njene imovine prebacuje na novoosnovanu Novu Ljubljansku banku, dok je "stara" Ljubljanska banka zadržala sve obaveze koje se odnose na deviznu štednju položenu u njenim podružnicama izvan Slovenije.

Drugim rečima, slovenačke štediše su bile zbrinute prenošenjem njihovih depozita u NLB, dok su svi klijenti banke izvan Slovenije preko noći ostali bez svoje ušteđevine u "staroj" banci. Prema brojkama HNB, "zarobljena" devizna štednja iznosila je 820 miliona tadašnjih nemačkih maraka.

 

Iako je NLB odbijao da isplati hrvatske štediše, s druge strane je zahtevao da hrvatske kompanije koje je kreditirao uredno vraćaju svoje dugove. U jednom momentu su čak nudili da se dug prema štedišama prebije drugom preduzeća, ali hrvatska strana je to odbila.

Hrvatsko zakonodavstvo je problem pokušalo da reši tako što je svojim državljanima omogućilo da "staru deviznu štednju" kod drugih banaka koje su poslovale u Hrvatskoj, a imale su sedište izvan zemlje, prenesu u domaće banke, a tako preneti depoziti pretvoreni su u javni dug. Dakle, država, odnosno poreski obveznici došli su u poziciju dužnika, a hrvatske banke na koje su depoziti preneti postali su poverioci.

Hrvatske banke su pritom svoja potraživanja prema Ljubljanskoj banci prenele na Republiku Hrvatsku, s tim da jedan deo duga nije preneo.

Bloomberg Mercury

Odmah nakon slovenačkog manevra kojim su hteli da se oslobode obaveza prema hrvatskim štedišama, Privredna banka Zagreb (PBZ) i Zagrebačka banka (Zaba) pokrenule su između 1994. i 1996. čak 27 tužbi (u međuvremenu objedinjenih u 14 parnica pred hrvatskim sudovima) protiv stare i Nove Ljubljanske banke, u svoje ime, a za račun Republike Hrvatske. Kroz te postupke su potraživale povrat više od 460 miliona evra koje su isplatile štedišama zagrebačke podružnice Ljubljanske banke.

Kompletnu hronologiju tužbi, protivtužbi i sve sudske instance koje su odlučivale tim parnicama verovatno ne bi pročitao ni najzagriženiji ljubitelj pravnih zagonetki pa ćemo se fokusirati samo na ključne događaje.

Manji deo od spomenutih parnica, preciznije četiri, završen je presudama u korist hrvatskih banaka, a deset ih je još uvek u toku. Nije ih prekinuo ni međudržavni Memorandum o razumevanju potpisan 2013. kojim su se dve države dogovorile da će pitanje prenesene devizne štednje pokušati da reše u procesu sukcesije.

Petar Santini/Bloomberg

Deo naknada štedišama je isplaćen, a više od 23 miliona evra Nova Ljubljanska banka tek treba da isplati.

U međuvremenu je NLB podneo zahtev za utvrđenje povrede prava na pošteno suđenje i mirno uživanje vlasništva zbog načina rada hrvatskih sudova Evropskom suda za ljudska prava (ELJSP) koji je taj sud odbacio krajem 2023. godine kao neosnovan.  

ELJSP je, između ostalog, zaključio da su u spornim postupcima hrvatski sudovi izneli detaljne razloge za svoje odluke utvrdivši da su hrvatske banke imale aktivno pravo za podnošenje tužbi jer su ugovorile ustupanje s državom (dužnikom) koja je tim bankama (poveriocima) prenela potraživanja koja je imala prema staroj Ljubljanskoj banci (dužniku), a Memorandum o razumevanju iz 2013. nisu smatrali međunarodnim ugovorom, pa kao takav nije obavezivao hrvatske sudove.

Brojni pokušaji povratka NLB-a u Hrvatsku

Pravni sporovi nisu omeli NLB da u više navrata pokuša da se vrati na hrvatsko tržište, ali, na njihovu žalost, u svakom tom pokušaju bi im se na putu isprečila HNB koja im je u leto 2000. oduzela ovlašćenje za rad zbog nerešenih slučajeva štednje hrvatskih građana.

Petar Santini/Bloomberg

Prvi takav pokušaj bio je 2000. godine, a blokirali su ga tadašnja hrvatska Vlada i HNB. Dve godine kasnije 34 odsto deonica NLB-a kupuje belgijski KBC, a 2004. NLB želi da otvori podružnicu u Zagrebu. Tom koraku se opet usprotivila HNB.

Iz NLB-a ne posustaju pa u jesen 2005. objavljuju da žele da kupe jednu hrvatsku banku, a HNB ponovo promptno reaguje i zabranjuje akviziciju. Zbog toga se Andre Bergen, predsednik uprave KBC-a, pismeno požalio tadašnjem premijeru Ivi Sanaderu da stav Hrvatske narodne banke smatra diskriminatorskim, ali bez uspeha.

Početkom 2006. KBC nudi Sloveniji i Hrvatskoj po 80 miliona evra za isplatu duga štedišama, ali taj predlog su obe strane odbile kao neozbiljan. U martu iste godine NLB opet pokušava kupovinu na hrvatskom tržištu, ovaj put su ciljali na Splitsku banku, ali još jednom nailaze na regulatorni zid.

Ivo Sanader, bivši premijer Hrvatske | Daniel Kasap/Hina

Odmah potom se pojačavaju apeli KBC-a Evropskoj komisiji i slovenačkom i hrvatskom ministarstvu spoljnih poslova da dopuste njihov ulazak u Hrvatsku, a kad ni to ne daje ploda najavljuju da se povlače iz NLB-a.

Nova uprava nastavlja sa starim trikovima pa NLB 2008. opet želi da direktno uđe na hrvatsko tržište kupovinom zagrebačkog Optima leasinga, ali HNB, ovaj put uz asistenciju Hanfe, još jednom zabranjuje akviziciju. U obrazloženju odbijenice Hanfa se pozvala na rizik koji NLB može izazvati na hrvatskom tržištu i činjenicu da je u Hrvatskoj ozbiljno narušeno poverenje potencijalnih korisnika finansijskih usluga u pružaoce finansijskih usluga koji su na bilo koji način u znatnoj meri povezani s NLB-om.

Slovenija je u više navrata vršila pritisak na Hrvatsku da se NLB da dozvola za rad na tamošnjem tržištu i kroz proces pregovora za ulazak u Evropsku uniju. Međutim, tadašnji guverner HNB Željko Rohatinski ostao je pri čvrstom stavu da NLB neće ući u Hrvatsku dok se ne reši problem duga štedišama.

Željko Rohatinski, bivši guverner HNB | Lana Slivar Dominić/Hina

Slovenci su takođe čvrsto branili svoje stavove. Još od sredine devedesetih tvrde da se spor oko štednje treba rešavati sukcesijom pa stoga ne priznaju jurisdikciju i odluke hrvatskih sudova, a takav stav su dodatno ojačali nakon spomenutog Memoranduma koji su 2013. potpisali tadašnji premijeri Zoran Milanović i Janez Janša.

Državna protekcija

U 2018. su u Saboru izglasali zakon kojim su osporili potraživanja vezana u prenesenu štednju hrvatskih građana kako bi dodatno zaštitili NLB, koji je nakon državnog spašavanja i dokapitalizacije 2013. morao biti privatizovan kako se ne bi kršila pravila Evropske komisije (EK) o nedopuštenim subvencijama.

Bivši slovenački premijer Janez Janša | STA

Stoga je Slovenija morala da do kraja 2018. proda 50 odsto plus jednu deonicu NLB-a, a u 2019. još deo vlasništva. Time bi joj na kraju ostalo 25 odsto deonica plus jedna "zlatna", kako bi zadržala položaj strateškog i najvećeg vlasnika u banci od sistemskog značaja. Proces privatizacije je uspešno priveden kraju do sredine 2019. godine, a NLB danas, kao i sve druge banke, beleži dobre rezultate.

Novca im ne nedostaje

Krajem prošle godine Blaž Brodnjak, generalni direktor NLB-a, u razgovoru za Bloomberg izjavio je da je slovenačka banka u poziciji da preuzme neke srednje velike banke u Hrvatskoj ili jedne od vodećih banaka u Srbiji.

Pre nekoliko dana je za Bloomberg Adriju otkrio ambiciozne poslovne planove banke do 2030. godine. Ciljaju na prihode od dve milijarde evra i dobit od milijardu evra i rast na svim regionalnim tržištima.

Na pitanje jesu li ti ciljevi ostvarivi bez dozvole ulaska u Hrvatsku, odgovorio je da ih je moguće postići i bez Hrvatske.

Blaž Brodnjak, generalni direktor NLB-a | Izvor: STA

"Potpisali smo ugovor o kupovini lizing društva u Hrvatskoj i očekujemo odobrenje u narednih nekoliko nedelja, što će nam omogućiti ulazak na hrvatsko tržište putem lizinga. Međutim, to će biti manjeg opsega. Ne računamo na stvaranje velikih bilansnih suma tako, ali ako je to moguće putem lizinga, verujemo da će biti moguće i putem banke. Verujemo da će Slovenija i Hrvatska imati snage i volje da savladaju prepreke iz prošlosti i omoguće direktni ulazak na hrvatsko tržište, što će nam omogućiti direktna ulaganja u Hrvatsku. Ako se pruži prilika za direktnu kupovinu banke tamo, bićemo jako zainteresovani", kazao je Brodnjak. 

Po najnovijim najavama se čini da se ta prilika za direktnu kupovinu uistinu otvorila jer je NLB u sredu preko Ljubljanske berze objavila nameru preuzimanja svih deonica Addiko Bank AG, krovne austrijske banke pod čijom kapom posluju Addiko banke u regionu.

Vlasnicima nude 20 evra za svaku deonicu Addiko Banka, što predstavlja premiju od dvadesetak odsto u odnosu na prosečnu cenu deonice u proteklih šest meseci i premiju od pet odsto u odnosu na zaključnu cenu deonice od srede.

U svakom slučaju, akvizicione ambicije NLB-a na hrvatskom tržištu i dalje su tu, ali sudeći po dosadašnjoj praksi, pitanje je hoće li naići na odobravanje HNB.

Poslali smo upit HNB i dobili odgovor da ne komentarišu status pojedinačnih postupaka.

"U kontekstu Vašeg pitanja, naglašavamo da sam postupak sticanja kvalifikovanog udela u kreditnoj instituciji koja je već osnovana u Republici Hrvatskoj podleže prethodnom odobrenju koje za sve države članice evrozone izdaje Evropska centralna banka (ECB), s tim da u postupku izdavanja tog odobrenja učestvuje i Hrvatska narodna banka, u skladu s odredbama Zakona o kreditnim institucijama i regulatornog okvira koji definiše postupke u okviru Jedinstvenog nadzornog mehanizma", odgovorili su iz HNB zagrebačkoj redakciji Bloomberg Adrije.

Dakle, glavnu reč će imati ECB, a ostaje da se vidi hoće li HNB napokon popustiti "skrivajući" se pod ingerencijom krovne evropske bankarske institucije ili će i dalje ostati pri rigidnoj zabrani koja već decenijama jasno pokazuje da je problem NLB-a prvenstveno političke prirode pa da onda iz te sfere treba očekivati i njegovo rešenje.

S tim pitanjem se redakcija Bloomberg Adrije iz Hrvatske obratila bivšem hrvatskom ministru finansija i jednom od prominentnih političkih aktera u višedecenijskom sporu oko NLB-a, Slavku Liniću.

Bivši ministar finansija Slavko Linić | Izvor: HINA / Denis CERIĆ

 

On poručuje da ulazak NLB-s u Addiko ne bi trebalo sprečavati jer blokada koja se zasniva na političkim odlukama od pre tridesetak godina očito ne daje rezultate, a razumevanja za nju nema ni od slovenačke vlade, a ni sadašnje uprave NLB-a.

Ističe da je Vlada Slovenije s početka devedesetih kriva za problem koji se vuče decenijama jer je donela odluku koja je hrvatske štediše stavila u nepovoljan položaj. Smatra da bi pravni Gordijev čvor trebalo da prereže Evropska unija koja treba da donese odluku jer se hrvatska i slovenačka strana očito ne mogu dogovoriti.

"Sad smo unutar zajednice i naše neslaganje u tom delu bi ipak trebalo da reši neka od institucija EU. Oni moraju da osiguraju našim štedišama isti status kao i slovenačkim. Na tome treba insistirati i vrlo jasno reći da je to nejednakost unutar evropske zajednice i preferiranje jednih građana na štetu drugih", zaključuje Linić.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar