Evropski sud: NLB odgovoran za stare dugove Ljubljanske banke

Evropski sud za ljudska prava odbacio je zahtev Nove ljubljanske banke (NLB) za utvrđenje povrede prava na pošteno suđenje i mirno uživanje vlasništva zbog načina rada hrvatskih sudova kao očigledno neosnovan.

Ovom konačnom odlukom napokon je završeno parničenje koje su još sredinom 1990-ih pokrenule dve hrvatske banke protiv Ljubljanske banke i njene sledbenice Nove Ljubljanske banke, koja se od decembra 2023. na mala vrata pokušava vratiti na hrvatsko tržište. Kao što je Bloomberg Adria već pisala, preuzimanjem Summit Leasinga NLB je posredno dobio licencu za poslovanje na hrvatskom tržištu.

U čak 14 parnica hrvatske banke su od Ljubljanske banke, odnosno njene sledbenice potraživale više od 460 miliona evra na ime povrata sredstava koje su one isplatile štedišama koji su položili svoju tzv. staru deviznu štednju u zagrebačkoj filijali Ljubljanske banke do kraja aprila 1991. godine.

Podsećamo, hrvatski državljani mogli su staru deviznu štednju koju su imali u bankama koje su poslovale u Hrvatskoj, ali su imale sedište izvan države, da prenese i podižu iz hrvatskih banaka. Hrvatske štediše su svoje potraživanje prema Ljubljanskoj banci cesijom preneli na Republiku Hrvatsku, koja sada pred hrvatskim sudovima potražuje iznose te prenete štednje od Ljubljanske banke i Nove ljubljanske banke.

U martu 2013. vlade Hrvatske i Slovenije potpisale su Memorandum o razumevanju kojim su se dogovorile da će pitanje prenete devizne štednje pokušati da reše u procesu sukcesije bivše Jugoslavije, posle čega bi svi postupci na određeno vreme trebali zastati. Međutim, od 14 predmeta koji su predmet spora pred Evropskim sudom, 10 još u toku, a četiri su okončana u korist hrvatskih banaka, podseća Evropski sud.

Neosnovani prigovor

Navodi da je deo presuđene naknade isplaćen, a da više od 23 miliona evra tek treba isplatiti.

Nova ljubljanska banka žalila se Evropskom sudu da nije imala pošteno suđenje, niti efikasno pravno sredstvo za svoje prigovore u Hrvatskoj, kao i da joj je povređeno pravo na mirno uživanje vlasništva. NLB smatra da je način na koji su hrvatski sudovi primenili merodavno pravo bio proizvoljan ili očigledno nerazuman i da nisu dali dovoljne razloge za svoje odluke.

"Budući da je nesporno da je tzv. stara Ljubljanska banka u Hrvatskoj imala imovinu i podružnicu u Hrvatskoj, te s obzirom na činjenicu da su se obveze iz devizne štednje položene u toj podružnici morale izvršavati u Hrvatskoj, hrvatski sudovi su opravdano zauzeli pravno stanovište da su nadležni da odlučuju u odnosu na staru Ljubljansku banku, kao i u odnosu na Novu ljubljansku banku jer su obe banke solidarno odgovorne za prenetu deviznu štednju", ističe Evropski sud u svom saopštenju.

Zato je Evropski sud prigovor NLB-a odbacio, ocenivši ga očigledno neosnovanim.

Opširnije pročitajte na stranicama Bloomberg Adria Hrvatska.