Narodna banka Srbije (NBS) odlučila je da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od dva odsto.
Istovremeno, na današnjoj sednici izvršnog odbora ove institucije odlučeno je da se i stopa na depozitne olakšice i stopa na kreditne olakšice povećaju za po 50 baznih poena, na nivoe od jedan odsto, odnosno tri odsto.
"Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da su inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu i dalje jači i postojaniji nego što se prethodno očekivalo i da to zahteva dodatno pooštravanje monetarnih uslova kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja i dalji rast inflacije", poručuje se u saopštenju NBS.
Iz centralne banke dodaju da je, u cilju uticaja na smanjenje inflacije u narednom periodu, odbor drugi put uzastopno povećao referentnu kamatnu stopu Narodne banke Srbije, čime je nastavljeno povećanje restriktivnosti monetarne politike, koje je započeto u oktobru prošle godine, postepenim povećanjem prosečne ponderisane stope na aukcijama repo prodaje hartija od vrednosti – koja je od oktobra do danas povećana za ukupno 110 baznih poena.
"Pored toga, Izvršni odbor ističe da su intervencije prodajom deviza na domaćem deviznom tržištu, imale dvostruki uticaj. Pored održanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, putem ovog instrumenta, povlačenjem značajnog iznosa dinarske likvidnosti, pooštreni su monetarni uslovi", navodi se u saopštenju.
Izvršni odbor konstatuje da dešavanja na međunarodnom tržištu prethodnih meseci karakteriše jačanje geopolitičkih tenzija i izbijanje konflikta u Ukrajini, koji su uticali na produbljivanje energetske krize na globalnom nivou, dalji rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, kao i na produžavanje otežanog funkcionisanja međunarodnih lanaca snabdevanja.
Pad inflacije u drugoj polovini godine
Inflacija u Srbiji, kao i u većini drugih zemalja, nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i u martu je iznosila 9,1 odsto međugodišnje, vođena i dalje u najvećoj meri rastom cena hrane i energije. Bazna inflacija (po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike najviše utiču, bila je gotovo dvostruko niža od ukupne inflacije (4,8 odsto u martu), čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.
"Prema našim najnovijim projekcijama i dalje očekujemo da će inflacija u drugoj polovini ove godine imati opadajuću putanju. U granice cilja će se najverovatnije vratiti u drugoj polovini naredne godine, a zatim nastaviti da usporava do kraja perioda projekcije. Izvršni odbor procenjuje da će rast svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i viša uvozna inflacija još neko vreme vršiti inflatorne pritiske, ali se u horizontu projekcije očekuje njihovo postepeno slabljenje. Pored toga, dolazak nove poljoprivredne sezone trebalo bi da rezultira smanjenjem cena voća i povrća sa sadašnjih visokih nivoa. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće i efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, a u kratkom roku i efekti ekonomskih mera Vlade usmerenih na cene osnovnih životnih namirnica i energenata na domaćem tržištu", poručuju u NBS.
Imajući u vidu geopolitička kretanja i eskalaciju konflikta u Ukrajini znatno je povećana i neizvesnost u pogledu izgleda globalnog privrednog rasta, a dodatno jačanje inflatornih pritisaka na međunarodnom nivou uticalo je na revizije naviše projekcija inflacije za veliki broj zemalja i zaoštravanje njihovih monetarnih politika. Tako je, podseća NBS, Sistem federalnih rezervi u maju nastavio ciklus povećanja referentne kamatne stope, na raspon 0,75-1,0 odsto, uz odluku da u junu započne smanjenje svog bilansa stanja. Sem toga, iako još nije najavila kada će povećati referentnu kamatnu stopu, i Evropska centralna banka je u martu, u uslovima jačih od očekivanih inflatornih pritisaka, odlučila da dodatno smanji obim kvantitativnog popuštanja tokom drugog tromesečja.
"Zaoštravanje monetarnih uslova pomenutih vodećih centralnih banaka, kao i povećana neizvesnost na globalnom nivou, mogla bi negativno uticati na tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući i Srbiju. Pored toga, izvršni odbor je imao u vidu i da se svetske cene primarnih proizvoda, iako smanjene od sredine aprila u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta, i dalje nalaze na znatno višem nivou nego početkom godine, vršeći pritiske u pravcu daljeg rasta proizvođačkih i uvoznih cena", ističu iz centralne banke.
Ekonomija i dalje beleži rast
I pored negativnih efekata konflikta u Ukrajini na kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, većina pokazatelja ekonomske aktivnosti na domaćem tržištu u prvom tromesečju nastavila je da beleži dinamičan rast. Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto domaćeg proizvoda je u prvom tromesečju iznosio 4,3 odsto međugodišnje. Posmatrano s proizvodne strane, rast vode uslužni sektori i industrija, a posmatrano s rashodne strane – privatna potrošnja i fiksne investicije, kao i rast zaliha, dok je u uslovima povećanog uvoza energenata doprinos neto izvoza bio negativan.
"I pored visokog stepena neizvesnosti, očekujemo nastavak rasta naše ekonomije i u narednom periodu, pri čemu je moguće da zbog nepovoljnijih ocena izgleda globalnog privrednog rasta nakon izbijanja konflikta u Ukrajini, a pre svega nižeg očekivanog rasta zone evra i zemalja regiona, rast bruto domaćeg proizvoda ove godine bude blago niži u odnosu na naše prethodne projekcije", piše u saopštenju centralne banke.
U zavisnosti od geopolitičkih dešavanja i kretanja ključnih faktora inflacije i iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova ili efekti prethodnog zaoštravanja obezbeđuju održiv povratak inflacije u granice cilja u horizontu projekcije.
"Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu", zaključuju.
Na današnjoj sednici pomenuti odbor je usvojio majski izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detaljnije biti predstavljene javnosti na konferenciji za novinare 18. maja.
Naredna sednica izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. juna 2022.
.webp){kind=icon}
