.webp){kind=icon}
Nemačka je u ozbiljnoj građevinskoj krizi, posebno kada je reč o izgradnji novih stanova. Broj novih građevinskih projekata će do 2027. pasti na najniži nivo od 1991. godine.
Prema proceni nemačkog udruženja za nekretnine, ove godine će u Nemačkoj nedostajati oko 600 hiljada stanova, a do 2027. godine očekuje se da će taj broj porasti na više od 830 hiljada. Predsednik udruženja Andreas Matner tvrdi da najveća kriza u oblasti novih stanova tek dolazi. Prema njegovom mišljenju, cilj savezne vlade, koja godišnje planira oko 400 hiljada novih stambenih jedinica, nedostižan je.
"Sve ukazuje na to da će do 2027. godine izgradnja novih stanova pasti na 175 hiljada godišnje", upozorava Matner. Procenjuje da je Nemačka u najvećoj krizi nekretnina od 1991. godine. Nemački institut za ekonomska istraživanja ipak predviđa da će se ove godine građevinska aktivnost smanjiti za 5,4 odsto, i da će biti izgrađeno oko 265 hiljada novih stanova. To bi bilo najmanje od 2011. godine.
Kako ističe Matner, građevinski sektor, koji doprinosi oko 19 procenata bruto domaćem proizvodu, nalazi se na jednoj od najnižih tačaka u skorijoj istoriji. Ludwig Dorffmeister iz Nemačkog statističkog zavoda procenjuje da su uslovi u najvećoj evropskoj ekonomiji izuzetno nekonkurentni. "Naročito zbog velikog povećanja troškova gradnje, finansiranja i previsokih poreza, gradnja novih stanova u Nemačkoj često više nije moguća", kritičan je Dorffmeister.
Kamatne stope su previsoke, a kirije su preniske
Čak petina građevinara odložila je u 2023. izgradnju stanova zbog navedenih okolnosti, a ove godine se očekuje još veći pad, prema nekim procenama. "Izgradnju stanova bi mogli ubrzati podizanjem kirija na barem 21 evro. Pri sadašnjim kirijama, koje u proseku iznose 15 evra, to je besmisleno za investitore" kaže Lars Feld, direktor instituta Walter Eucken. "Ko danas gradi, bankrotiraće", jasno je. Prošle godine, petina građevinskih kompanija odustala je od investiranja u izgradnju stanova, a Feld smatra da će se taj udeo povećati i ove godine.
"Nemačka je evropski prvak po visokim porezima"
Prema mišljenju stručnjaka za nekretnine, jedan od glavnih razloga za loše uslove u građevinskoj industriji su visoki državni i pokrajinski porezi. "Nemačka je evropski prvak po visini poreza", kritičan je Matner. Pri tome je upozorio da na promet nekretnina, tehničke, odnosno energetske zahteve vlade otpada čak 37 procenata izgradnje. "To je mnogo više nego u drugim evropskim zemljama. U Austriji je oko deset procenata, a u Francuskoj manje od 20 procenata."
Depositphotos
Ministarka za građevinarstvo Klara Geywitz procenjuje da situacija nije toliko loša. Kako ističe, izgradnja stanova će ojačati već ove godine.
"Uslovi finansiranja postaće povoljniji već ove godine, a cene građevinskog materijala su se normalizovale. Savezna vlada će u narednih pet godina uložiti 18 milijardi evra u socijalno stanovanje", najavljuje ministarka, upirući prst u pokrajinske vlade.
"Brojne pokrajinske vlade su u prošlosti preterano povećavale porez na promet nekretninama. Danas, kada smo u drugačijoj situaciji, moraju početi da razmišljaju o njegovom smanjenju."
Ministarka Geywitz nije smirila ulagače ovim rečima, koji očekuju da bi savezna vlada trebalo da priskoči u pomoć. "Osim smanjenja poreza, očekujemo i niže kamatne stope, koje bi trebalo da subvencioniše vlada. One ne bi trebalo da budu veće od dva procenta i time bi godišnje mogli izgraditi 100 hiljada stanova više", kaže Matner. Takođe smatra da ne bi trebalo čekati na smanjenje ključnih kamatnih stopa Evropske centralne banke.
Cene nekretnina su, na primer, u bavarskoj prestonici Minhenu između 2011. i 2022. godine utrostručene. Godine 2022, prosečna cena kvadratnog metra starog stana bila je malo više od 8.000 evra, a cena novogradnji više od 9.000 evra. Prošle godine, cene u bavarskoj prestonici su pale za oko sedam procenata, a na celokupnom nemačkom tržištu za oko deset procenata, što je najveće godišnje smanjenje od 2010. godine.
Ekonomista Michael Voigtländer je za onlajn časopis capital.de rekao da ove godine očekuje stagnaciju cena, ali da taj trend neće dugo trajati. "Uslovi na tržištu nekretnina će se stabilizovati u narednom periodu i ne očekujem veće padove, već rast. Krediti će uskoro postati povoljniji, što će izazvati veću tražnju. Osim tražnje, na rast cena nekretnina će svakako uticati i manja ponuda, jer su mnogi investitori odložili svoje investicije za naredne godine. Sve ovo će rezultirati višim cenama", prognozira Voigtländer.
Vlada najavljuje investicije od 18 milijardi evra u socijalno stanovanje
Šta se dešava sa cenama
