.webp){kind=icon}
Američka centralna banka (Fed) podigla je svoju referentnu kamatnu stopu za 0,50 procentnih bodova, ili 50 baznih poena, da bi se suočila sa inflacijom. Fed je tako ostvario najveće povećanje kamatnih stopa od 2000. godine.
Očekuje se da će i na sledećih nekoliko sastanaka Fed nastaviti sa agresivnim zaoštravanjem monetarne politike.
I Banka Engleske (BOE) je povećala referentnu kamatnu stopu za četvrt baznog poena, sa 0,75 na 1 odsto, što je najviši nivo od 2009. godine.
Dan nakon FED-a i BOE, referentnu kamatnu stopu podigla je i centralna banka Indije, a očekuje se da će ubrzo isto uraditi i Evropska centralna banka (ECB).
Šta kaže Bloomberg Economics...
"Veća inflacija i 'jastrebov' zaokret među kreatorima politike u Evropskoj centralnoj banci uticali su na to da Bloomberg Economics sada smatra da će stope porasti u septembru, a ne u decembru. Zašto ne jul, kao što tržišta očekuju? I dalje mislimo da će evrozona primiti veći udarac od rata u Ukrajini nego što se to često misli. I produženi lokdaun u Kini ohrabruje to gledište." - Jamie Rush, David Powell, Maeva Cousin
"Mislimo da će ECB morati da podigne stope za oko 175 baznih poena u narednim godinama da bi se stvari vratile na normalu, uglavnom u skladu sa tržišnim cenama. Međutim, ne vidimo da ECB stiže do te odluke toliko brzo koliko tržišta očekuju". - Niraj Shah i Jamie Rush
Kako bi to uticalo na Srbiju?
Istorijski gledano, Fedovo povećanje kamatnih stopa podsticalo je ECB da koriguje svoju stopu, što se lančano odražavalo na visinu kamate koju udređuje Narodna banka Srbije (NBS).
Naredna sednica Izvršnog odbora NBS održaće se 12. maja. Na prošloj sednici, NBS je povećala referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 1,5 odsto jer su "inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu jači i postojaniji nego što se prethodno očekivalo, što zahteva dodatno zaoštravanje monetarnih uslova".
Prema poslednjem kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije (UBS), dug stanovništva po bankarskim kreditima je krajem marta iznosio 1.348 milijardi dinara, tj. bio je 10,6 odsto veća pre nego pre godinu dana. U poslednjih godinu dana najviše su rasli stambeni krediti i krediti za adaptaciju, i to oko 15,9 odsto na godišnjem nivou.
U Srbiji bi se promena ECB osetila, jer je većina kredita, a naročito stambenih, indeksirana u evrima. Čim ECB podigne kamatne stope, raste i euribor, referentna kamatna stopa koja se utvrđuje na evropskom međubankarskom tržištu.
Euribor je važna komponenta ukupne kamate za sve pozajmice u evrima koje nude i banke u Srbiji, jer je to cena koju one plaćaju evropskim bankama od kojih uzimaju novac. Ukupna kamatna stopa po kojoj građani dobijaju kredite dobija se kada se euriboru doda marža banaka.
Cena ovih pozajmica u Srbiji sada u proseku iznosi tri odsto (sadrži i euribor i maržu banke). Ako vrednost euribora počne da raste, to će uticati na visinu rate stambenih kredita i u našim bankama.
Euribor je pre više od deceniju u Srbiji ukupnu kamatu na zajmove dizao i do pet odsto, ali je poslednjih godina bio u padu, do 2016. godine od kada je u minusu.
Na iznos stambenog kredita od 40.000 evra, za je rok otplate 20 godina, uz prosečnu kamatu od tri odsto, mesečna rata trenutno iznosi 221,84 evra. Ako bi se kamata povećala na 3,5 odsto, mesečna rata bi iznosila 10 evra više - 231,98 evra.
Ako kao primer uzmemo stambeni kredit od 100.000 evra, za rok otplate od 30 godina, uz prosečnu kamatu od tri odsto, mesečna rata je trenutno iznosi 421, a kamata 51.777 evra. Kada bi se kamata povećala na 3,5 odsto, mesečna rata bi se povećala za 28 evra, a kamata bi iznosila 61.656 evra - što znači da bi se za takvo povećanje kamata povećala za skoro 10.000 evra.
