Aktivnost privatnog sektora u evrozoni pala osmi mesec, moguća recesija

Aktivnost privatnog sektora u evrozoni pala je osmi mesec zaredom u januaru, što ukazuje na slab početak godine nakon verovatne recesije u drugoj polovini 2023.

Podaci objavljeni u sredu govore da je indeks menadžera nabavke (PMI) S&P Globala tek zanemarivo porastao na 47,9 bodova, što je neznatno manje od 48, koliko su predviđali analitičari. Od juna je to najbliže što se došlo do brojke 50, koja označava rast.

Blagi rast PMI-a je rezultat napretka u proizvodnom sektoru, dok je kod usluga zabeležen pad, suprotno očekivanjima analitičara.

Ovi podaci dolaze manje od nedelju dana pre onih novih o napretku privrede u poslednjem tromesečju prošle godine, koji će vrlo verovatno pokazati da je evrozona u recesiji. Premda je, prema reviziji ranijih podataka, Nemačka verovatno dosad izbegla recesiju, neki ekonomisti predviđaju da će se ona ipak dogoditi i u Nemačkoj na početku ove godine.

Januarski indeks menadžera nabavke ostaje slab i u Nemačkoj i u Francuskoj, najvećim privredama evrozone.

Podaci S&P Globala jasno naznačuju da ni proizvodnja ni usluge u tim zemljama nisu na nivoima koji označavaju rast.

"Kada ocenjujete ekonomski performans Francuske i Nemačke, samo je pitanje kome je teže", kazao je glavni ekonomista u Hamburg Commercial Bank Cyrus de la Rubia. Dodaje da proizvodni sektor stavlja Nemačku u nešto bolju poziciju od Francuske.

Aktivnost privatnog sektora u evrozoni u januaru u padu

"Jedno verovatno objašnjenje je da spoljno okruženje, izvan evrozone, pokazuje znake poboljšanja, što Nemačkoj, koja ima značajnu izvoznu izloženost, donosi relativnu prednost", ističe De la Rubia.

Pritom i on vidi rastući problem u sektoru usluga.

"Sektor usluga ne samo da je pao četvrti mesec zaredom, već je taj pad ubrzan. Proizvodni sektor ostaje u recesijskoj zoni devetnaesti mesec zaredom, ali je trenutni pad blaži", pojašnjava glavni ekonomista u Hamburg Commercial Bank.

Prema preliminarnim podacima, nemački bruto domaći proizvod je verovatno pao 0,3 odsto u prošlom tromesečju.

S&P Global navodi da kriza u Crvenom moru ima štetne posledice za lance snabdevanja u proizvodnom sektoru.

Učinak na cene ograničen je jer transportni troškovi nemaju prevladavajući uticaj u ukupnim troškovima potrošačke robe koja prelazi tu rutu, ocenjuje De la Rubia.

Cenovni pritisci ostaju povišeni i u Nemačkoj i u Francuskoj, a naročito u uslužnom sektoru, gde brzorastući troškovi rada imaju posebno veliku ulogu.

Norman Liebke, još jedan ekonomista u Hamburg Commercial Bank, navodi da neki dokazi govore da su u Francuskoj ulazne cene rasle zbog većih plata i to objašnjava zabrinutost čelnika Evropske centralne banke oko eventualnog preranog spuštanja kamatne stope.

Podaci za indeks menadžera nabavke za SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo biće objavljeni kasnije tokom dana i očekuje se dalji rast kao kod Japana, za razliku od pada kod Australije.

Za razliku od evrozone, ili njenog dela, zemlje Adria regiona izbegle su recesiju, a analitičari Bloomberg Adrije je i ne očekuju. Ove godine očekuje se rast između dva i tri odsto.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar