Nemačka vladajuća koalicija postigla dogovor o budžetu za 2024.

Nemačka vlada sklopila je sporazum o revidiranom finansijskom planu za 2024. uprkos previranjima izazvanim prošlomesečnom sudskom presudom kojom se ograničava korišćenje vanbudžetskih sredstava.

Kancelar Olaf Scholz, ministar privrede Robert Habeck i ministar finansija Christian Lindner pregovarali su celu noć kako bi finalizirali dogovor pre nego što Scholz krene u Brisel na samit Evropske unije i Zapadnog Balkana kasnije u sredu.

Njih trojica će u 12 sati u Berlinu održati konferenciju za novinare na kojoj će objasniti detalje sporazuma.

Šokantna presuda nemačkog ustavnog suda od 15. novembra presekla je decenijama staru praksu korišćenja posebnih fondova za finansiranje ulaganja i dovela u pitanje desetine milijardi evra potrošnje finansirane dugom.

Scholzova trostranačka vladajuća koalicija bila je prisiljena da revidira svoj finansijski plan za 2023. i ponovo suspenduje ustavna ograničenja zaduživanja, dok je izvorni budžet za iduću godinu, odobren u kabinetu u julu, zaustavljen u parlamentu.

Scholz i njegovi ministri tada su se suočili s delikatnim balansiranjem, budući da su morali da sastave novi budžet za 2024. koji je u skladu s presudom suda bez pokretanja dodatnih pravnih sporova.

Jedna opcija bi mogla da bude hitna suspenzija ograničenja neto novog zaduživanja petu godinu zaredom.

Scholzovi socijaldemokrati i Zeleni podržavaju takav potez i tvrde da je opravdan troškovima povezanima s tekućim ratom protiv Ukrajine, dok je Lindnerov FDP to odbio.

Ograničenja zaduživanja stavljena su po strani počevši od 2020. kako bi se vladi pomoglo u suočavanju s posledicama pandemije kovida 19 i energetske krize.

Haos koji je izazvala odluka o budžetu uznemirio je ulagače i podstakao pozive da predsednik Bundesbanka Joachim Nagel razjasni situaciju.

Nerešena finansijska pitanja i sukobi vlade oko prioriteta potrošnje "uvek su loši za finansijska tržišta", upozorio je prošlog meseca Nagel, član upravnog veća Evropske centralne banke.

Previranja su se rasplamsala u vreme dugotrajne stagnacije u najvećoj evropskoj privredi. Prema mesečnoj anketi Bloomberga objavljenoj u ponedeljak, ekonomisti su postali pesimističniji u pogledu izgleda Nemačke. Predviđaju da će se proizvodnja smanjiti za 0,2 odsto u ovom tromesečju, dvostruko više od prethodno prognoziranog pada od 0,1 odsto.

"Rast će nakon toga ostati spor zbog spora oko budžeta i strukturnog nedostatka radnika", rekao je Erik-Jan van Harn, analitičar u Rabobanku.

"Umereno popuštanje"

Nakon sudske presude, došlo je do ponovnih poziva za reviziju nemačkih pravila zaduživanja kako bi se omogućila ogromna ulaganja potrebna za prelaz na manje zagađujuću i tehnološki napredniju privredu.

Takav potez bi zahtevao dvotrećinsku većinu u parlamentu, a time i podršku glavnih opozicionih konzervativaca, koji su podneli tužbu nemačkom ustavnom sudu osporavajući vladino korišćenje posebnih fondova.

Gita Gopinath, prva zamenica upravnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda, prošle nedelje izjavila je da bi nemačka blokada duga mogla da se "umereno olabavi" povećanjem granice novog zaduživanja za jedan procentni poen – što je ekvivalent iznosu od oko 40 milijardi evra - sa sadašnjih 0,35 odsto bruto domaćeg proizvoda.

"To bi stvorilo finansijski prostor za velike investicije koje su sada potrebne, poput zelene transformacije ili prometne infrastrukture", rekla je Gopinath u intervjuu za nedeljnik "Die Zeit".

"Istovremeno, prema našim proračunima, udeo duga u BDP-u i dalje bi padao u srednjem roku", zaključila je.