Zakonska minimalna plata na sat u Nemačkoj će od oktobra iznositi 12 evra, odlučio je Bundestag, glasovima vladajuće koalicije socijaldemokrata, zelenih i liberala, kao i glasovima levice.
Trenutno, minimalac je u Nemačkoj 9,82 evra na sat bruto, a taj iznos treba od jula da poraste na 10,45 evra, prenosi DPA. Istovremeno, najniža granica plate za kratke, takozvane mini-poslove porašće sa 450 na 520 evra.
U nacrtu zakona pošlo se od toga da u ovom trenutku oko 6,2 miliona zaposlenih radi za satnicu koja je niža od 12 evra.
Martin Rozemann, portparol za politiku rada SPD-a kancelara Olafa Scholza, rekao je da će minimalna plata pomoći da se zatvori jaz u platama između polova i da se zaštite ljudi sa niskim primanjima od siromaštva u starosti.
Povećanje minimalne zarade podržali su poslanici koalicije levog centra, odnosno socijaldemokrata (SPD), liberala (FDP) i zelenih, i poslanici levice. Poslanici konzervativne demohrišćanske unije bili su uzdržani, kao i članovi ekstremno desne Alternative za Nemačku (AfD).
Nemačka je inače minimalnu zaradu uvela 2015. godine na insistiranje socijaldemokrata levog centra, koji su tada bili u konzervativno obojenoj vladi bivše kancelarke Angele Merkel.
Prema poslednjim podacima Evrostata, minimalna plata u Evropi se kreće između 332 evra mesečno u Bugarskoj do 2.257 evra u Luksemburgu.
Nemačka inflacija
Nemcima će ova mera dobro doći u vremenu kada je inflacija dostigla još jedan istorijski maksimum zbog rasta troškova energije i hrane, a rast treba da bude ublažen pre svega smanjenjem poreza.
Svim poreskim obveznicima sledi povećanje osnovice na koju se ne plaća porez na dohodak. Zaposleni koji dalje putuju do radnog mesta dobiće posebne olakšice, a u junu, julu i avgustu porezi na gorivo biće manji. Svi zaposleni koji podležu porezu na dohodak dobijaju i naknadu za energente od 300 evra.
Zbog rekordne inflacije, skoro polovina Nemaca ne može više da priušti isti način života, pokazuje anketa sprovedena za ARD, piše Bloomberg. Skoro polovina anketiranih Nemaca navela je da snažno ili veoma snažno smanjuje potrošnju, a u domaćinstvima sa niskim primanjima taj udeo raste na više od tri četvrtine.
Vlada kancelara Scholza uvela je mere olakšice, uključujući privremeno smanjenje poreza na gorivo, subvencije i jeftine karte za javni prevoz, ali one do sada nisu učvrstile poverenje potrošača. Maloprodaja je u aprilu opala najviše za godinu dana, a potrošači vide obuzdavanje inflacije kao važniji zadatak od borbe protiv klimatskih promena i društvene nejednakosti, pokazuje istraživanje.
Tržište automobila
Inflacija je i cenu novih vozila u katalogu pogurala naviše za oko sedam odsto u poslednje tri godine. Čak i polovni automobili su skuplji - ponuda svih godišta na nemačkom tržištu je sve tanja, a uz manjak novih vozila, cene polovnjaka su podivljale, pa je trogodišnji polovni automobil danas za skoro trećinu skuplji nego pre godinu dana.
Glavni uzrok poskupljenja je slaba ponuda vozila, posledica pandemije, odnosno krize čipova i delova.
Novi budžet
Parlament je u petak odlučivao i o novom budžetu, pa će država budžetom za ovu godinu moći da potroši skoro 500 milijardi evra i ponovo da se zaduži. Istovremeno, velika većina poslanika Bundestaga glasala je za ustavne promene koje su neophodne za osnivanje fonda od 100 milijardi evra za modernizaciju vojske, a sada tu odluku treba da podrži i Bundesrat.
Vladajućoj koaliciji bila je potrebna podrška glavnih opozicionih konzervativaca za dvotrećinsku većinu potrebnu da se fond upiše u ustav zemlje. Na glasanju u petak u Bundestagu, odnosno Donjem domu parlamenta, 567 poslanika glasalo je za ustavnu promenu, uz 96 protiv i 20 uzdržanih.
Nova investicija, koja nije deo redovnog budžeta i ne podleže pravilima koja ograničavaju neto zaduživanje, omogućiće Nemačkoj da ispuni cilj NATO-a da potroši dva odsto bruto domaćeg proizvoda na odbranu. To je povrh godišnjih izdataka za odbranu od oko 50 milijardi evra.
.webp){kind=icon}
