Član Upravnog veća Evropske centralne banke Boris Vujčić rekao je da je prerano za proglašavanje pobede nad inflacijom jer će se ključni događaji u privredi evrozone tek odvijati.
Podaci početkom 2024. doneće jasnije podatke o platama, što će zvaničnicima pružiti bolju, iako još ne definitivnu sliku potrošačkih cena, rekao je hrvatski zvaničnik u sredu u intervjuu. Nove tromesečne prognoze stižu pak na vreme za poslednji sastanak ove godine.
"Ne bih rekao da ćemo u decembru moći da kažemo da je misija obavljena. Moramo biti strpljiviji", rekao je Vujčić u Marakešu u Maroku, gde Međunarodni monetarni fond održava svoje godišnje sastanke.
Opširnije
Pauza ECB je mudra odluka, kaže španska ministarka ekonomije
Ministarka ekonomije Španije Nadia Calvino pozdravila je mogućnost da Evropska centralna banka (ECB) zadrži troškove pozajmljivanja na trenutnom nivou nakon nezapamćenog ciklusa stezanja.
11.10.2023
Lagarde sigurna da će ECB inflaciju vratiti na cilj
Lagarde dodaje da ne želi da evrozonu dovede do recesije.
08.10.2023
Villeroy: Nadam se da je ECB završila sa stezanjem
Stopa rasta potrošačkih cena će se vratiti na dva odsto do 2025, kako u evrozoni, tako i u Francuskoj, dodao je.
05.10.2023
Silazna putanja inflacije u evrozoni jača šanse da ECB napravi pauzu
Bazna inflacija u evrozoni je usporila na najsporiji tempo u godini. Glavna inflacija se smanjila na 4,3 odsto sa 5,2 odsto.
29.09.2023
"Zanimljivije će biti videti koji će podaci stići u proleće sledeće godine, kada ćemo imati više jasnoće o pritiscima na tržištu rada, a posebno o kretanjima rasta plata", rekao je.
Slično razmišlja i glavni ekonomist ECB Philip Lane, koji je prošlog meseca rekao da kreatori politike "neće naučiti sve" o izgledima inflacije u 2023. godini. To znači da će zvaničnici i verovatno ostaviti svoje mogućnosti otvorenima čak i ako analitičari i ulagači ne očekuju da će dalje podizati kamatne stope.
Budući da su troškovi pozajmljivanja verovatno na vrhuncu, sve je intenzivnija rasprava o tome treba li ukinuti minimalne obavezne rezerve za zajmodavce, koji trenutno moraju da drže jedan odsto određenih obaveza, uglavnom depozita klijenata u ECB-u.
Zvaničnici su u julu odlučili da prestanu da plaćaju naknadu za te udele, a neki su rekli da će podržati povećanje iznosa koje banke u evrozoni moraju tamo da drže. Vujčić je najavio da je otvoren za aktivnije korišćenje alata.
"Kada ste u situaciji s ogromnim viškom likvidnosti koji je stvoren nekonvencionalnom monetarnom politikom, onda bi to mogao biti koristan i konvencionalniji alat za privremenu sterilizaciju dela te likvidnosti", rekao je.
Italijanski dug
Šef hrvatske centralne banke nije izrazio zabrinutost zbog Italije, čiji su troškovi zaduživanja porasli jer je vlada Giorgie Meloni otkrila da će tek 2026. dovesti svoj fiskalni deficit u granice Evropske unije.
"Razmaci se šire, ali ne previše", rekao je. "Ako pogledate promenu budžetskih projekcija, to je nešto što se moglo očekivati."
To znači da zemlja trenutno nije slučaj za krizni alat ECB osmišljen prošle godine za obuzdavanje preteranih kretanja na tržištima obveznica u evrozoni, rekao je.
.webp){kind=icon}
