Erdogan iznenadio, podržao povećanje kamatnih stopa

Turski predsednik Recep Tayyip Erdogan rekao je da je toj državi neophodna "čvrsta monetarna politika" da bi usporila inflaciju, što je jasna promena stava čelnika države koji je dugo frustrirao investitore zagovaranjem ultraniskih troškova zaduživanja.

Lira je preokrenula put gubitaka nakon Erdoganovog govora u Ankari, i trguje se za 0,1 odsto više, to jest na nivou od 26,78 lira za dolar u 15.10 po lokalnom vremenu. Još uvek je u gubitku od preko 30 odsto vrednosti od početka godine.

"Spustićemo inflaciju na jednocifreni broj pomoću monetarnog stezanja", rekao je dok je njegova vlada otkrivala ekonomske ciljeve za sledeće tri godine.

Turski predsednik, koji je u maju ponovo izabran na izborima, poznat je po tome što je samoproglašeni neprijatelj visokih kamata. Poslednjih godina smenio je tri guvernera centralne banke jer se nisu pridržavali pravila.

Obnovio je svoj ekonomski tim ubrzo nakon izborne pobede, imenovavši Mehmeta Simseka, bivšeg stratega obveznica Merrill Lyncha, za ministra finansija i Hafize Gaye Erkan, koja je radila u Goldman Sachs Group Ltd., za guvernerku centralne banke.

Erdoganova fiksacija

Predsednikova fiksacija na strategiju rasta po svaku cenu i guranje na niske stope izazvali su porast inflacije i naterali investitore da pobegnu iz zemlje.

Erdogan je u sredu takođe rekao da će njegova administracija obuzdati potražnju. Ipak, rekao je da neće "činiti ustupke u pogledu ekonomskog rasta".

Turska je smanjila svoje srednjoročne ciljeve rasta. Bruto domaći proizvod za ovu godinu biće 4,4 odsto, što je pad u odnosu na pet odsto iz prethodnog izveštaja, navodi se u prezentaciji potpredsednika Cevdeta Yilmaza.

Vlada sada predviđa rast od četiri odsto u 2024, u poređenju sa 5,5 odsto pre.

Pesimističan pogled

Trebalo bi da se lokalni izbori u Turskoj održe u martu. Predsednik je godinama povećavao monetarne podsticaje uoči izbora i želi vratiti najveći grad Istanbul, koji sada drži opozicija.

Vlada je ponudila pesimističnu prognozu inflacije, oštro revidirajući svoju projekciju za kraj godine na 65 odsto, sa 25 odsto ranije.

Međugodišnja stopa inflacije porasla je brže od očekivanog u avgustu, na 58,9 odsto, naglašavajući izazov centralne banke i Erdogana u okončanju krize troškova života.

Centralna banka izmenila je svoju prognozu inflacije na kraju godine na 58 odsto u julu, više nego udvostručivši je u odnosu na broj pod prethodnikom Erkan.

Guverner centralne banke Hafize Gaye Erkan/Centralna banka Turske

Monetarne vlasti očekuju da će rast cena dostići vrhunac u drugom tromesečju iduće godine i usporiti na 33 odsto na kraju godine. Projekcija do kraja 2025. godine je 15 odsto.

Te prognoze inflacije za sledeće dve godine u skladu su s vladinim.

Trenutna referentna kamatna stopa je 25 odsto, nakon što ju je centralna banka podigla za 750 baznih bodova - više od očekivanog - krajem avgusta. Banka je nagovestila da će se ciklus pooštravanja nastaviti.