Centralni bankari evrozone okupljaju se u Sintri, glavna tema je inflacija

Predstavnici Evropske centralne banke (ECB) koji raspravljaju kada će završiti nezapamćeni ciklus povećanja kamatnih stopa imaće priliku da izglade neke razlike u stavovima na godišnjem sastanku koji se održava ove nedelje.

Nakon što su podigli troškove zaduživanja za 400 baznih poena otkako su se poslednji put okupili u portugalskom brdskom odmaralištu Sintra, predsednica ECB Christine Lagarde i njene kolege nisu sigurni koliko još moraju učiniti da se inflacija vrati na dva odsto.

Gotovo je sigurno da će doći do još jednog povećanja kamatnih stopa u julu. Pitanje je hoće li tada biti opravdana pauza kako bi se procenili još uvek prisutni učinci dosadašnjeg pooštravanja politike ili je potrebno dodatno delovanje nakon letnje pauze kako bi se uhvatilo ukoštac s tvrdoglavim rastom baznih cena.

"Dva ključna elementa rasprave su vremenski okviri u odlukama o monetarnoj politici koje će forsirati zagovornici blagog tempa povećanja kamata i činjenica da će bazna inflacija jednostavno ostati nepokolebljiva, što će naglašavati zagovornici agresivnog povećanja kamatnih stopa", rekao je Mohit Kumar, ekonomista u Jefferiesu. "Vrlo je tanka linija između toga ko će pobediti."

Imaće na umu nedavne znakove ekonomske slabosti unutar 20 članica evrozone, koje su već pretrpele blagu recesiju.

Nemačka je možda najveća briga: podaci su u ponedeljak pokazali kako su se njeni poslovni izgledi pogoršali na najniže nivoe ove godine dok se zemlja bori za snažniji oporavak nakon nedavnog privrednog pada.

Razvoj događaja izvan kopnene Evrope takođe je zabrinjavajuć. Tvrdokorna inflacija navela je Banku Engleske da ne odustaje od režima pooštravanja, čak i uz pretnju hipotekarne krize. U SAD, Federalne rezerve signaliziraju da su verovatna dodatna povećanja kamatnih stopa usprkos odluci o pauziranju na poslednjem sastanku.

Većina ekonomista očekuje da će julsko povećanje kamatne stope ECB na depozite na 3,75 odsto biti poslednje. Međutim, nakon što su projekcije za srednjoročni rast cena ovog meseca blago revidirane, sve je više onih koji predviđaju još jedno povećanje od četvrtine poena na sledećem sastanku u septembru.

Tržišta takođe naginju tom scenariju, iako se čini da ulagači ne razmišljaju o budućim pomacima. Tu mogućnost je naznačio samo šef belgijske centralne banke Pierre Wunsch, koji se boji da se bazna inflacija možda neće smanjiti tako brzo kao što se nadalo.

Šta kaže Bloomberg Economics…

"Bazna inflacija je na vrhuncu, ali prekasno za Lagarde i njene kolege u ECB da prestanu da dižu kamatne stope ovog leta. Stroga monetarna politika dovešće privredu na ivicu stagnacije ove godine, a tvrdokorna bazna inflacija znači da nećemo videti smanjenje stope do sredine 2024. godine."

– Jamie Rush i Maeva Cousin

"Fokus je na baznoj stopi jer je tu najveća neizvesnost, ali i zato što je to ono što je najvažnije da se pretnja veće dugoročne dinamike stavi pod kontrolu", rekao je Dirk Schumacher, ekonomista u Natixisu. "Ako bazna stopa padne u sledeća tri meseca, zagovornici blažeg pristupa reći će da su svi uslovi za zaustavljanje povećanja stope ispunjeni."

To može biti visoka letvica. Odluka Nemačke da ponudi jako jeftin javni prevoz prošlog leta trebalo bi da izvrši pritisak na povećanje bazne inflacije između juna i avgusta. Učinak će se videti kasnije ove nedelje, kada najveće zemlje evrozone i blok od 20 zemalja objave podatke o inflaciji za ovaj mesec.

Još jedna uspešna turistička sezona i rekordno niska nezaposlenost takođe će doprineti rastu cena, prema Ulrike Kastens, ekonomistkinji u kompaniji DWS za upravljanje imovinom.

"Ne vidim mnogo mogućnosti da se bazna inflacija uspori ispod pet odsto ako pogledam usluge i ono što je u pripremi", rekla je. "Događaji oko tržišta rada i plata trenutno nadjačavaju druge argumente."

UK ima višu inflaciju od uporedivih zemalja | Britanija ima problem kao i SAD s tržištem rada, a evropske zemlje imaju energetskih problema

Guverner Banke Francuske François Villeroy de Galhau u poslednje je vreme primetno zagovarao umerenost insistirajući na tome da je ECB dovršio veći deo povećanja i da će trebati oko dve godine da se osete rezultati. Glavni ekonomista Philip Lane sličnog je mišljenja i upozorava da je odluka u septembru preuranjena.

"Vrlo je važno prepoznati da se monetarna politika odvija kroz dosta dug period", rekao je u petak u podkastu. "Nastavimo li da podižemo kamatne stope, ima smisla ići korak po korak jer postoji mnogo neizvesnosti."

Ipak, globalni kontekst, naročito u Britaniji, ukazuje na uznemirenost zbog nepopustljivosti inflacije, a predsednik Bundesbanka Joachim Nagel opisao ju je prošle nedelje kao "pohlepnu zver".

O toj i drugim temama u Sintri, evrozoninoj verziji godišnjeg okupljanja Feda u Dželson Holu, raspravljaće predsednik Feda Jerome Powell, guverner BOE Andrew Bailey i guverner Banke Japana Kazuo Ueda.

Na okupljanju će se razmatrati i dokumenti o zajedničkom pokrivanju šokova zbog prekida u lancima snabdevanja, fiskalnoj politici i portfoliju ECB koji je u padu, ali s više od sedam biliona evra (7,6 biliona dolara) i dalje, prema istorijskim standardima, visok.

Takođe će se raspravljati o ekonomskim prognozama koje se nisu obistinile jer se pandemija vratila, a ruski napad na Ukrajinu doveo do novog skoka cena.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar