Nemačkoj važnija fosilna goriva od klimatskih promena pred G7

Nemačka će pozvati saveznike iz G7 da odustanu od udaljavanja od fosilnih goriva koji počinje sutra u Garmišpartenkirhenu. Ovaj potez je u velikom raskoraku sa opštim nastojanjima u borbi protiv klimatskih promena, a u sukobu je i sa Evropskim zelenim dogovorom i nizom drugih dokumenata koje je Berlin podržao.

Nemačka planira da zameni gas ugljem pošto je Rusija smanjila dotok gasa celoj Evropi. Sada želi da odustane od ranijeg obećanja da će do kraja godine prestati da finansira projekte u vezi sa fosilnim gorivima, rekli su Bloombergu ljudi upoznati sa pripremama za samit.

U dokumentu koji je video Bloomberg, Nemačka želi da G7 prepozna da je ipak potrebno ulagati u u gas kako bi se odgovorilo na trenutnu krizu. I pored toga, tekst kaže da bi ulaganja te vrste trebalo izvesti u skladu sa postojećim obavezama u sferi klimatskih promena.

Prema izvorima, Ujedinjeno Kraljevstvo se protivi ovom tekstu, ali Italija, čiji gas dolazi preko Nemačke, nije odbacila predlog. Nemačka uvozi čak 95 odsto gasa, ali i izvozi oko 50 odsto od onoga što uveze, što znači da i mnoge druge zemlje zavise od nemačkog uvoza.

Pre nedelju dana, Rusija je smanjila dotok gasa Italiji i Nemačkoj, dok je Francuska potpuno odsečena već oko mesec dana. Zvanično, Rusija radi na održavanju Severnog toka jedan, te je zbog toga morala da smanji dotok gasa.

Nemačka industrija znatno je pogođena te su istraživanja pokazala da opada optimizam privrednika dok vlada podstiče smanjenje proizvodnje kako bi se borila sa manjkom gasa u trenutku kada je stagflacija sve realnija u Evropi.

Bloomberg

Ove nedelje, premijer Italije Mario Draghi rekao je u Ukrajini da ne veruje Gazpromu da rade na održavanju gasovoda. On je direktno optužio Rusiju da koristi gas u političke svrhe i dodao je da se ostale zemlje, uključujući i Nemačku, slažu sa ovim stavom.

Paolo Gentiloni, Evropski komesar za ekonomiju, upozorio je da je recesija realni scenario za Evropu ukoliko Rusija potpuno prekine dotok gasa.

Probleme sa gasom prati opšti pad ekonomske aktivnosti u svetu zbog rastuće inflacije izazvane kako energetskom krizom, tako i pandemijskim programima podrške privredi. ECB je najavila da će podići kamatne stope na narednom sastanku u julu kako bi suzbila inflaciju, ali veći troškovi pozajmice doprineće i manjim ulaganjima.

Rešavanje krize snabdevanja gasom otvara vrata raznim novim projektima. Svetska nuklearna asocijacija pozvala je Evropu da se okrene ka nuklearnim elektranama kao odgovor na krizu snabdevanja gasom. Međutim, i Italija i Nemačka su rekle da su spremne da se okrenu uglju kako bi nadoknadile manjak energenata.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) pritom upozorava da je potrebno da se ne pokreću novi projekti razvoja fosilnih goriva ako svet želi da ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celizijusa.

U maju ove godine G7 je napomenuo da bi bilo kakvo novo finansiranje projekata koji uključuju fosilna goriva bilo protivno Pariskom sporazumu. Time se grupa obavezala da će ukinuti subvencije za "neefikasna" fosilna goriva do 2025. godine.

U okviru svojih klimatskih obećanja, EU je u maju objavila plan "REPower EU" koji ima cilj da brzo smanji zavisnost od ruskog gasa kroz zelene projekte, ali i planove da se promeni ponašanje stanovništva kako bi se štedela energija.