.webp){kind=icon}
Sledeći korak u sukobu Zapada i ruskog predsednika Vladimira Putina trebalo je da bude evropski bojkot ruskog uglja, nafte i prirodnog gasa. Umesto toga, to bi mogao biti Putinov embargo na gas upućen Evropi. Svodi se otprilike na isto.
Zemlje Evropske unije moraju prihvatiti ono što su neke od njih - posebno Nemačka i Austrija - godinama poricale. U očima jednog amoralnog despota kao što je Putin, sve je oružje rata. To uključuje nuklearno i hemijsko oružje, ali i pšenicu, dezinformacije i, ne manje važno, energiju.
Putin je decenijama davao sve od sebe da evropske zemlje što više zavise od sibirskih energenata kako bi učinio Zapad ranjivim. Sada on koristi te slabosti.
Opširnije
Kina kupila energiju od Rusije za 7,5 milijardi dolara - rekord nafte
Do povećanja isporuka došlo je kad je rat u Ukrajini ušao u četvrti mesec, a drugi kupci su nastavili da izbegavaju ruske energente.
20.06.2022
Evropski gas ide ka najvećem nedeljnom rastu cena od početka rata
Rusija je znatno smanjila isporuke ka Evropi, dok se LNG terminal u Americi revitalizuje posle požara
17.06.2022
Kremlj je od aprila zatvorio ruski dotok prirodnog gasa listi zemalja EU koje Putin smatra neprijateljskim - prvo Poljsku i Bugarsku, zatim Finsku, Holandiju i Dansku. On sada smanjuje gas koji teče Severnim tokom, gasovodom koji povezuje Rusiju sa Nemačkom. Nizvodni korisnici, poput Italije, takođe su pogođeni. Međunarodna agencija za energetiku, sa sedištem u Parizu, upozorava da bi Putin mogao potpuno da zatvori slavinu za gas u roku od nekoliko meseci.
Verovatno hoće, samo zato što može. U prvih 100 dana rata, Rusija je zaradila koliko i uvek od prodaje fosilnih goriva, proklete su sankcije. Jedan od razloga je što nezapadne zemlje kao što su Kina i Indija stupaju na scenu umesto EU kao kupci. Drugi je da rastuće cene energije nadoknađuju smanjene količine u Evropi.
Kao što mu je običaj, Putin svoju agresiju obavija podmetanjem. Ponekad okrivljuje kupce - što, na primer, ne plaćaju u rubljama, iako to nije predviđeno ugovorima - ili "tehničke" probleme. Prekidi u Severnom toku navodno su povezani sa nedostajućim komponentama.
Italijanski premijer Mario Draghi nazvao je ove ruske izgovore onim što jesu: laži. Putinov cilj je jasan. To je da se zemlje kao što je Nemačka nateraju da isprazne svoje rezervoare za skladištenje kako bi oni bili samo delimično napunjeni kada dođe hladna sezona u jesen i zimu. Putinu se dopada što rastuće cene energije izazivaju nestašice koje štete zapadnim potrošačima, a izazivaju društvene tenzije i još uvek mogu da testiraju odlučnost EU.
Bio bi posebno oduševljen ako bi njegova energetska blokada primorala delove evropske industrije da se zatvore. To se može dogoditi. Nekoliko nemačkih industrijskih kompanija, u sektorima od hemikalija do čelika i stakla, već je upozorilo da će možda morati da smanje proizvodnju ako energija postane skuplja ili je bude manje.
Austrija, Holandija, Švedska i Danska već su aktivirale planove za vanredne situacije. Nemačka je ove nedelje eskalirala iz prve od tri faze ("rano upozorenje") do druge ("alarm"). U trećoj fazi ("hitno stanje"), vlada preuzima potpunu kontrolu nad raspodelom prirodnog gasa u zemlji. Nemačka i drugi delovi Evrope idu ka racionalizaciji - u stvari, ratnoj ekonomiji.
Austrija je već morala da ponovo pokrene elektranu koja radi na ugalj (koji je mnogo prljaviji kao gorivo od gasa). Nemačka takođe pali svoje generatore na ugalj. To je gorko za zemlju koja je umesto toga planirala da u potpunosti napusti energiju na ugalj. To je posebno mučno za zelene, koji vode kombinovano ministarstvo energetike i trgovine i moraju da sprovedu ovaj zaokret u politici.
Problem Nemačke je povratni udar zbog kumulativnih grešaka u politici decenijama. Ne samo da su sve vlade - uključujući sve četiri glavne stranke u različitim vremenima - naivno postale zavisne od ruskog gasa. Takođe su naglo napustili proizvodnju nuklearne energije - poslednje tri elektrane zasnovane na fisiji trebalo bi da budu isključene u decembru. U stvari, prethodne nemačke vlade su se dobrovoljno javile da postanu Putinov energetski talac.
Zbog toga je debata u zemlji sada još teža. Stranke desnog centra u opoziciji i vladi žele da nastave sa radom tri preostale nuklearne elektrane. Socijaldemokrate levog centra i zeleni - za koje je protivljenje nuklearnoj energiji predstavljalo generacijski totem - i dalje pružaju otpor.
Takve debate su dokaz da stvarnost još uvek nije u potpunosti potonula. Pokojni psihijatar Elisabeth Kuebler-Ross verovala je da ljudi moraju da prođu kroz pet faza tuge – poricanje, bes, cenkanje, depresija i prihvatanje. Nemci su, posebno, izgleda zaglavljeni u prva četiri.
Prihvatanje znači pripremanje za ekonomski rat protiv Putina koji dolazi. To znači dobijanje fosilnih goriva iz drugih zemalja, frakturisanje gasa iz zemlje i veći uzvoz u tečnom obliku brodom. To takođe znači cepanje atoma, postavljanje vetroturbina i sve ostalo.
Iznad svega - prihvatanje znači smanjenje. Svi Evropljani moraju da prestanu da budu skakavci u Ezopovoj basni, koji su leto provodili muzicirajući i brčkajući se, a zimi nisu imali ništa. Umesto toga, oni moraju da postanu mravi iz bajke - strpljivi, uzdržani, da čuvaju ono što imaju. Zapadni Evropljani do sada su imali sreće da nisu bili u ratu kao Ukrajinci. Ali oni su već borci u ekonomskom ratu protiv Putina. Vreme je za žrtvu.
