Optimizam u Nemačkoj privredi opada, energenti glavna briga

Nemački privrednici opet su zabrinuti za stanje privrede, pokazuju podaci instituta Ifo u trenutku kada vlast pokušava da reši problem snabdevanja energentima usled rata u Ukrajini.

Indeks Ifo, koji pokazuje optimizam među nemačkim privrednicima, opao je na 92,3 odsto u junu sa 93 odsto u maju. To je najniža vrednost indeksa od marta, kada je bio 90,8. Do pada je došlo zbog rata u Ukrajini, rastuće inflacije u celoj Evropskoj uniji, ponovnim zatvaranjima Kine i otežanim okolnostima u lancima snabdevanja. Pored toga, nemački privrednici uočili su da polako opada inicijalni rast koji su osetili pri ponovnim otvaranjima privrede posle jeka pandemije virusa kovid 19, koji je bio doveo i do povećane tražnje.

Prema prognozama Unicredit banke, pozitivne tendencije iz uslužnih delatnosti su pomogle da pad ne bude još veći. S druge strane, industrijska proizvodnja je pod pritiskom pošto je nemačka vlada počela da podstiče privredu da troši manje energenata – što automatski znači pad proizvodnje.

"Verovatnoća da uđemo u recesiju raste", rekao je predsednik Ifoa Clemens Fuerst za Bloomberg TV u petak i dodao da "ima dosta pesimizma oko situacije sa gasom."

Nemačka mora da pronađe rešenje za svoju privredu koja u velikoj meri zavisi od ruskog gasa. U okviru svog plana odgovora na krizu snabdevanja gasom, Nemačka je ove nedelje upozorila da ne može nužno računati na ruski gas ove zime, a u krajnjem scenariju Berlin je spreman da preuzme potpunu kontrolu nad raspoređivanjem gasa u državi.

Bloomberg Chartmaker

Do zime nema velikog straha od recesije, dodao je Fuerst. Međutim, on je napomenuo da će biti recesije naredne godine ako Rusija smanji dotok gasa Nemačkoj. Ifo je u svom saopštenju rekao da predviđa stagflaciju – pad ekonomske aktivnosti uz visoku inflaciju – do kraja godine, a recesiju vidi samo u najgorem slučaju.

Inflaciju u evrozoni skočila je na 8,1 odsto u maju, podstaknuta energetskom krizom, ali i pandemijskim programima pomoći ekonomiji koji su ubacili veliku količinu novca u promet. Uprkos tome, Evropska centralna banka odlučila je da ne počne sa povećanjem kamatnih stopa pre jula.