.webp){kind=icon}
Bazna inflacija u Švedskoj nastavila je da raste u januaru, što stavlja dodatni pritisak na centralnu banku da poveća cene zaduživanja iako bi sama privreda mogla da ima najgori učinak u celoj Evropskoj uniji.
Pokazatelj koji ne uključuje cene energije i efekat od promene kamatnih stopa je uvećan za 8,7 odsto u odnosu na prošlu godinu, što je više od 8,2 odsto, koliko su predviđali ekonomisti.
Brojevi koje je jutros objavila kancelarija za statistiku ukazuju da će novom guverneru Riksbanke Eriku Thedeenu biti teže da ukroti tvrdoglavo visoku inflaciju (pogoršanu slabljenjem švedske krune), u vreme kada se rast cena usporava u SAD i evrozoni.
Opširnije
Švedski bankroti rastu, građevinarstvo pod najvećim pritiskom
Broj švedskih bankrota je u januaru skočio na najviši nivo u najmanje jednoj deceniji, pošto su građevinske kompanije pod pritiskom zbog pada tržišta nekretnina.
01.02.2023
Raste rizik od recesije u Nemačkoj posle pada na kraju 2022.
Nemački BDP je u poslednjem prošlogodišnjem kvartalu pao za 0,2 odsto.
30.01.2023
Energetska kriza pretvara Švedsku u najvećeg evropskog izvoznika energije
Evropska energetska kriza je promenila trgovinu električnom energijom prošle godine.
13.01.2023
Naglo povećanje kamatnih stopa već utiče na privredni rast, a prognoze Evropske komisije pokazuju da bi Švedska mogla da bude jedina ekonomija u Evropskoj uniji koja će doživeti recesiju 2023. godine.
Guverner je rekao da će podaci objavljeni uoči sledećeg sastanka Riksbanke u aprilu biti "važniji nego ikada" u određivanju sledećih koraka, iako očekuje da će nastaviti da podiže cene zaduživanja.
