Britanska ekonomija zabeležila je u aprilu pad po najvišoj stopi u više od godinu dana, kako su vlasti ukinule testiranja za kovid, čime je porastao rizik da će ta privreda i u drugom tromesečju ostvariti pad.
Bruto domaći proizvod (BDP) u odnosu na mart, kad je mesečni pad iznosio 0,1 odsto, smanjen je za 0,3 odsto, objavio je u ponedeljak britanski zavod za statistiku. Ekonomisti su predviđali rast od 0,1 odsto.
Prvi put od januara prošle godine su sva tri ključna sektora ekonomije ostvarila negativne stope. U uslužnom sektoru ekonomska aktivnost je oštro srezana zbog pada od 5,6 odsto u zdravstvenom sektoru, dok je proizvodnja stradala zbog rastućih cena goriva i drugih energenata.
"Pad aktivnosti verovatno neće biti kratkotrajan", kazala je Yael Selfin, glavni ekonomista u konsultantsko-revizorskoj kući KPMG UK. "Prevladavajući izgledi su i dalje pesimistični jer se očekuje da će pritisak na raspoloživi dohodak potrošača smanjiti potražnju."
Slabija funta
Vrednost britanske valute skliznula je čak 0,6 odsto na 1,2238 dolara za funtu, što je najslabiji nivo funte u poslednji mesec dana.
Aktivnosti testiranja i praćenja pandemije srezane su tokom aprila za 70 odsto. Kad bi se aktivnosti testiranja, praćenja i vakcinisanja izuzele iz proračuna BDP-a, ekonomija bi zabeležila rast od 0,1 odsto, naveli su u britanskom statističkom zavodu.
Domaćinstva su u aprilu pokazivala znakove otpora, iako su tokom meseca porasli porezi na dohodak, a računi za energiju skočili 54 odsto. Ekonomski sektori okrenuti potrošačima zabeležili su rast od 2,6 odsto zahvaljujući snažnom rastu u maloprodaji i ličnim uslugama poput odlazaka frizeru i slično.
Ipak, svežiji podaci pokazuju da domaćinstva u reakciji na porast životnih troškova počinju da štede na potrošnji koja nije nužna.
Proizvodnja je smanjena za jedan odsto, a poslodavci tvrde da je to posledica rasta cena, kao i manjka u nabavci. Građevinska aktivnost smanjena je 0,4 odsto.
Dodatni praznik radi obeležavanja jubileja kraljice Elizabete znači da bi Britanija možda mogla izbeći tehničku recesiju – dva uzastopna kvartala padajućeg BDP-a - ipak, neće biti daleko od toga. April je treći uzastopni mesec pada privredne aktivnosti, što je jasan znak da ekonomija naglo slabi zbog inflacijskih pritisaka.
Problem za premijera Johnsona
Osetljivo stanje ekonomije predstavlja problem za Andrewa Baileya, guvernera Banke Engleske (BOE), kao i za premijera Borisa Johnsona.
Zbog očekivanja da će inflacija u oktobru, kad bi trebalo da računi za energiju ponovo porastu, dostići dvocifren broj, Bailey i njegove kolege nemaju puno izbora osim podizanja kamatnih stopa, čak i ako to u kratkom roku znači dodatno jačanje krize troškova života. Bankare brine rizik spiralnog podizanja cena i dohodaka, poput onog iz sedamdesetih godina prošlog veka, ako se inflacija ne stavi pod kontrolu.
"Zemlje širom sveta osećaju usporavanje rasta, i Ujedinjeno Kraljevstvo nije imuno na te izazove", kazao je ministar finansija Rishi Sunak. "Želim da ponovim građanima, u potpunosti smo fokusirani na rast ekonomije kako bi se na širi rok odgovorilo na troškove života, uz istovremenu podršku porodicama i kompanijama u kratkoročnim pritiscima koji im prete".
Očekuje se da će u četvrtak kreatori monetarne politike u BOE doneti odluku o čak petom uzastopnom podizanju kamatnih stopa. Rast za četvrtinu postotka, kao što se predviđa, stavio bi referentnu kamatu na 1,25 odsto, što je najviši nivo još od 2009, a na tržištima se već računa da bi stope iduće godine mogle porasti iznad tri odsto.
Za Johnsona, koji je prošle nedelje bio blizu toga da mu vlastita stranka izglasa nepoverenje, spasavanje ekonomije je ključno ako želi da zadrži poziciju.
Novi paket pomoći, vredan 15 milijardi funti, kako bi se građanima pomoglo u plaćanju računa za energiju neće puno pomoći domaćinstvima koja se nalaze na putu najvećeg pada raspoloživog dohotka još od pedesetih godina prošlog veka.
Brojevi koje se očekuju ove nedelje trebalo bi da potvrde da je maloprodaja u maju zabeležila pad. Čak i tržište nekretnina, koje je odolevalo ekonomskom krahu tokom pandemije, pokazuje znakove hlađenja. Ipak, očekuje se da će objava statističkih podataka u utorak potvrditi da manjak na tržištu rada i dalje ostaje snažan potencijalni izvor inflacije.