Ljulja se vlast britanskog premijera Starmera

Nakon katastrofalnih poraza vladajuće Laburističke stranke na lokalnim izborima održanim u delovima Engleske, Škotske i Velsa, više od 80 laburističkih poslanika javno su pozvali Keira Starmera da ode sa premijerske funkcije, čime je započela unutarpartijska borba za liderstvo. I dok neki laburistički ministri i poslanici zahtevaju od premijera trenutnu ostavku, a drugi čvrst vremenski plan odlaska, sadašnji stanar Dauning streeta odbija da se povuče, nastojeći da politički igra na tome što su njegovi unutarstranački protivnici ideološki razjedinjeni po pitanju toga ko bi trebalo da ga nasledi.

Od ubedljive pobede na parlamentarnim izborima 2024. godine, vladajuća stranka Ujedinjenog Kraljevstva prolazi kroz svoju najtežu unutrašnju krizu jer je doživela težak poraz prošle nedelje na izborima za lokalne samouprave u kojima je najviše glasova ali i odborničkih mesta u lokalnim samoupravama osvojila Reformistička stranka Ujedinjenog Kraljevstva Nigela Faragea. Laburisti su izgubili više od 1.000 odborničkih mesta i 25 opštinska veća, u velikoj meri tako što ih je porazila Farageova desničarska stranka.

Osim toga, rezultati lokalnih izbora su pokazali rascepkanost biračkog tela dovodeći u pitanje opravdanost britanskog dvopartijskog izbornog sistema i da li većinski sistem zapravo iskrivljuje demokratski proces u UK.

Prema poslednjim anketama, najveću popularnost u Ujedinjenom Kraljevstvu uživa Reformistička stranka sa 28 odsto podrške, potom Konzervativna stranka sa 17, dok Laburistička i Zeleni imaju po 16 odsto podrške, a Liberalno-demokratska partija 13 odsto.

Premijer odoleva pritiscima

Iako je ovih dana došlo do erupcije zahteva za ostavkom Starmera, formalni postupak za njegovo smenjivanje nije pokrenut, dok je britanski premijer na jučerašnjem sastanku svog kabineta, prema saznanjima britanskih medija, rekao da namerava da ostane na funkciji.

"Zemlja očekuje da nastavimo da vladamo. Upravo to radim i upravo to mi, kao kabinet, moramo da uradimo", navodno je rekao Starmer, dodajući da prihvata odgovornost za katastrofalne rezultate na lokalnim izborima. "I prihvatam odgovornost za sprovođenje promena koje smo obećali."

Bloomberg

Malo pre toga, prvi član vlade je objavio ostavku. U pitanju je Miatta Fahnbulleh, parlamentarna državna podsekretarka – što je hijerarhijski najniža ministarska funkcija u britanskoj vladi – pri čemu je uz obaveštenje o svojoj ostavci Starmera pozvala da utvrdi vremenski okvir za urednu tranziciju u rukovodstvu stranke.

Još tri vladina zvaničnika su takođe najavila ostavke u znak protesta protiv premijera, među kojima je i Melanie Ward uz britanskog ministarstva spoljnih poslova, koja je istakla da je poruka sa izbora jasna: "Premijer je izgubio poverenje javnosti da predvodi ovu promenu."

Kako izveštavaju britanski mediji, i šefica britanske diplomatije Yvette Cooper i ministarka unutrašnjih poslova Shabana Mahmood pozvale su Starmera da obezbedi uredan prenos vlasti.

"Laburisti leže na samrti, a jedini realan lek je promena rukovodstva. Izvinjenja više neće biti dovoljna. Znam da bih mogla da razočaram neke članove Laburističke stranke ovim rečima, ali došli smo do egzistencijalne krize", napisala je na društvenim mrežama laburistička poslanica Mary Kelly Foy, dodajući da je partijsko rukovodstvo ignorisalo poslanike iz zadnje klupe i usvojilo "pogrešnu taktiku" pokušavajući da "pobedi Reformističku stranku u njihovoj sopstvenoj igri".

Bloomberg

Bes laburističkih poslanika na sopstvenog premijera je, međutim, dublji od rezultata lokalnih izbora.

"Postojao je jedan problem na vratima, a to je bio Keir. Ako nas on povede u buduće izbore, mrtvi smo", rekao je jedan poslanik laburista a preneo BBC, sumirajući da su laburistički poslanici ukazali na političke zaokrete i kontroverzno imenovanje i smenjivanje Petera Mandelsona za ambasadora Velike Britanije u Vašingtonu kao dokaz haosa unutar administracije.

Zavadi pa vladaj

Da bi se pokrenulo interno glasanje o zameni premijer, 81 od ukupno 403 poslanika laburista morao bi da izrazi nepoverenje u premijera. U toku jučerašnjeg dana se okupio taj simboličan 81 poslanik, ali je upečatljivo to da oni potiču iz svih krila partije, to jest da je među njima centristi čine trećinu, 16 je iz krajnje levice, a oko 30 iz umerene levice. Upravo ta ideološka razjedinjenost ide naruku Starmeru, ne samo zbog toga što su oni razjedinjeni po pitanju kako i kada bi Starmer trebalo da izađe iz Dauning streeta, već i zbog toga što smanjuje šanse da se oni okupe oko jednog kandidata za Starmerovog naslednika.

U britanskim medijima, kao potencijalni kandidati navode se bivša zamenica lidera laburista Angela Rayner i ministar zdravlja Wes Streeting. O Streetingu se najviše diskutuje, a zasad je njegov stav bio da ne kreće protiv Starmera, ali da je spreman da uđe u trku ako pozicija premijera postane neodrživa.

Bloomberg

Osim njih, i prvi čovek Okruga Manchester Andy Burnham se smatra najpopularnijim kandidatom, a saveznici kažu da ima kredibilan plan da se vrati kao poslanik britanskog parlamenta, što je preduslov za premijersku funkciju. Budući da on važi za naslednika na duži rok jer ne bi mogao odmah da se kandiduje za premijera, njegove pristalice se zalažu za vremenski okvir, a ne trenutni odlazak Starmera, dajući Burnhamu vremena da se vrati u parlament pre bilo kakvog unutarstranačkog nadmetanja za premijera.

Britanski analitičari ističu da je Starmerova strategija da pokuša da podeli pobunjenike. Starmerova strategija "zavadi pa vladaj" izgleda tako što će izazvati ministra Streetinga da krene u borbu za premijersku fotelju, a zatim da kaže pristalicama Burnhama "naterajte me da odem ako želite, ali onda nećete dobiti svog čoveka".

Poslednja šansa

Veliki zakonodavni program, koji Starmer planira da predstavi, mogao bi biti njegova poslednja prava prilika da obnovi svoj autoritet, to jest da povrati kredibilitet i kod svoje stranke i kod javnosti pre nego što pritisak postane strukturno nepovratan. Doduše, kako je preneo BBC, jedan laburistički poslanik je navodno upozorio da će svako ko preuzme dužnost "naslediti isti problem, nestrpljivu i gotovo neupravljivu zemlju".

Premijer je upozorio da zemlja "nikada neće oprostiti" laburistima što su izbore za rukovodstvo gurnuli u haos i da namerava da dokaže da greše svi koji sumnjaju u njega unutar i izvan stranke.

Komentator britanskog poslovnog lista "The Financial Times" Stephen Bush kritikuje britanskog premijera što se ponaša kao opozicioni političar, ističući da vlada mora brzo da promeni svoj pristup, bez obzira na to zašto laburisti tako loše gube.

Bloomberg

"Ono što mnogi u srcu Starmerovg projekta nikada ne shvataju jeste da se vlade ne biraju ponovo zbog svojih reči i poza već zbog svojih postupaka. To što Starmer i dalje zvuči kao opozicioni lider, raspravljajući o tome šta će sledeće reći, a ne o tome šta je uradio i šta radi, pokazuje da ne može biti oživljavanja laburista dok je on na svojoj funkciji", smatra Bush.

S druge strane, uredništvo britanskog dnevnog lista "Independent" ističe da nema smisla da Starmer sada odstupi, jer bi se svaki novi premijer suočio sa potpuno istim izazovima i sa istim finansijskim ograničenjima.

"I oni bi morali da pronađu način da razviju ekonomiju, obnove britansku odbranu, ojačaju odnose sa Evropom, poboljšaju javne usluge, reformišu socijalnu zaštitu i vrate javne finansije na održivost. Premijeru je potrebna lojalnost i podrška, potrebni su mu njegovi ministri da sprovode politike na osnovu kojih su izabrani", ističe se u uvodniku lista i dodaje da ništa što se dogodilo na izborima nije promenilo tu stvarnost.

Nasuprot tome, uredništvo konzervativnog lista "The Times" smatra da se Starmer suočava sa političkim zaboravom te da su se od Starmerovog govora mnogi uzalud nadali inspiraciji i smelim novim političkim idejama.

"Umesto toga, posluženi su im podgrejani ostaci: nacionalizacija British Steela, koji je, u stvari, već ionako u javnim rukama, i ambicija da se Ujedinjeno Kraljevstvo vrati u 'srce Evrope'", ističe se u uvodniku i ocenjuje da je Starmerov govor naciji imao za cilj da uveri nemirnu stranku, ali je rezultirao daljim javnim pozivima za Starmerovu trenutnu ili neizbežnu ostavku. "Njegova premijerska pozicija sada visi o koncu."

Urušavanje dvopartijskog sistema

I dok britanski premijer kupuje sebi malo više vremena, pojedini analitičari smatraju da se Starmer uzalud svojim unutrašnjim stranačkim kritičarima suprotstavlja tako što ih upozorava da rizikuju da širom otvore vrata Farageu i olakšaju skretanje Velike Britanije udesno.

Irski komentatori ističu da Starmer mora da povuče jasnu granicu između laburista i krajnje desnice te da je možda zasad van neposredne opasnosti, ali da je kriza sa kojom se suočavaju i on i Evropa – u smislu upravljanja troškovima i očuvanja životnog standarda – daleko od kraja. S druge strane, evropski kontinentalni mediji očekivali su da će Starmer biti hrabar da preduzme istinsku promenu kursa te da će najaviti povratak Britanije u Evropu.

Međutim, kada se pogleda šira slika, analitičari, poput Carine Cockrell-Ferre, predviđaju kraj britanskog dvopartijskog sistema, zbog sve veće rascepkane britanske politike.

Bloomberg

"Na desnici, Reformistička stranka stalno odvlači protestne glasače od laburista i konzervativaca, Plaid Cymru (Partija Velsa) i SNP (Škotska nacionalna partija) šire svoj uticaj u regionima, dok Zeleni i liberal-demokrate nastavljaju da jačaju na levici i u centru. Tradicionalne glavne stranke – laburisti i konzervativci – postepeno gube svoj monopol na vlast", ističe ova novinarka, koja smatra da Britanija ulazi u novu političku eru u kojoj će poznati dvopartijski sistem uskoro biti stvar prošlosti.

I dok laburisti i torijevci gube svoju višedecenijsku političku dominaciju, pojedini komentatori su uplašeni od britanskog većinskog izbornog sistema u kojem onaj ko osvoji najviše glasova u određenoj izbornoj jedinici osvaja mandat, dok ostali glasovi praktično padaju u vodu. To je decenijama išlo naruku torijevcima i laburistima, a uvek otežavalo malim strankama, čiji glasovi mogu biti geografski raštrkani.

Međutim, rezultati lokalnih izbora prošle nedelje potvrđuju da je Velika Britanija ušla u "neviđenu eru višepartijske politike" u kojem su laburisti i konzervativci zajedno dobili tek trećinu glasova što je "rekordno nizak broj" te se većinski izborni sistem okrenuo protiv njih pa je zapravo "služio za preuveličavanje" njihovog gubitka podrške.

"Naš arhaični izborni sistem više nije pogodan za svoju svrhu", istakao je Andrew Grice, politički kolumnista lista "The Independent", dodajući da Britaniji nije neophodna Reformistička stranka UK, već reforma izbornog sistema.

Tradicionalni argument u odbranu većinskog izbornog sistema bio je da donosi stabilnost, ali britanski analitičari priznaju da od referenduma o Bregzitu "jedva da smo imali stabilne vlade u 10 godina", dok im minuli lokalni izbori sugerišu da će "sledeći opšti izbori biti nepredvidivi i haotični". Među britanskim analitičarima odjekuje ocena da sada postoje pet "velikih" stranaka u Engleskoj, a po šest u Škotskoj i Velsu te da će biti veoma teško bilo kome da osvoji većinu, što će dovesti do postizbornog trgovanja između stranaka u koaliciji ili jednokratnih saveza za ključna glasanja u Donjem domu.

Desničarsko populistički nalet Faragea uticao je da sada odjednom britanski ugledni novinari i komentatori ocenjuju da britanskoj izborni sistem omogućava jednoj stranci da samo sa trećinom glasova osvojiti ogromnu većinu u Donjem domu, što onda vladi daje bezmalo despotska ovlašćenja sa veoma krhkim ograničenjima. Najednom se prisećaju pojedinih ocena da je britanski sistem "izborna diktatura" pa se pitaju šta bi se desilo ako bi stranka na čelu sa harizmatičnim demagogom, kao što je Farage, u najboljem slučaju ravnodušnim prema takvim ograničenjima, a u najgorem neprijateljski nastrojenim prema njima, osvojila vlast.

Iako niko nije imao ovakve analize kada su, primera radi, pre dve godine Starmerovi laburisti dobili čak 411 od 650 poslaničkih mesta osvojivši samo 33,7 odsto glasova, sada se u britanskim medijima pojavljuju iscrpne analize šta bi trebalo da budu mere kojima bi se suzbila "diktatorska" ovlašćenja ako jednog dana Farage postane britanski premijer. Među njima je i komentator "The Financial Timesa" Martin Wolf, koji uz niz mera ističe da je sada "vreme za reformu starog sistema" jer je u Velikoj Britaniji "danas velika opasnost od tiranije manjine, u kojoj mala većina obezbeđuje ogromnu moć" te da je sistem da u izbornoj jedinici pobednik nosi sve postao "samoubilački".