.webp){kind=icon}
Nakon što su Federalne rezerve podigle cene zaduživanja u Sjedinjenim Američkim Državama, danas je red na Evropsku centralnu banku. Kako stvari izgledaju, glavni fokus na prvom ovogodišnjem zasedanju ECB-a neće biti na samoj odluci.
Razlog za to je što su iz glavne monetarne institucije evrozone na poslednjem zasedanju u 2022. poprilično nedvosmisleno rekli da u februaru računamo na još jedno podizanje od 50 baznih poena. Zbog toga će većina ekonomista pomno pratiti da li će u saopštenju ECB-a ili na pres-konfernciji biti naznaka o tome šta bismo mogli da očekujemo u martu, kada je zakazano sledeće zasedanje Saveta guvernera banke.
Analitički tim Bloomberg Adrije predviđa upravo podizanje kamata za pola procentnog poena. "Od ECB-a danas očekujemo povećanje kamatnih stopa za 50 baznih poena. Fokus će ipak biti na komunikaciji članova ECB-a u smislu kreiranja očekivanja za iduće mesece", navode analitičari, i dodaju da se "privredna aktivnost u zimskim mesecima pokazala snažnijom nego se donedavno očekivalo, prvenstveno zahvaljujući toplom vremenu koje je omogućilo da su zalihe prirodnog gasa u EU vrlo visoke".
Opširnije
Inflacija u evrozoni popušta dok se debata ECB o stopama zahuktava
Inflacija u evrozoni je usporila više nego što se očekivalo.
01.02.2023
Ekonomisti: ECB će kamatnu stopu dići na 3,25 odsto
Ekonomisti očekuju da će ECB kamatne stope podići za 50 baznih poena na sledećem sastanku.
27.01.2023
PMI evrozone signalizira da je recesiju moguće izbeći
Ekonomija privatnog sektora u evrozoni neočekivano je počela da raste početkom 2023. godine.
24.01.2023
Knot: ECB treba da podigne stope za 50 bp još najmanje dvaput
Odgovarajući momenat da se uspori sa podizanjem stopa je još daleko, navodi Knot.
22.01.2023
Lagarde u Davosu upozorila na još uvek previsoku inflaciju
Lagarde je obećala da ECB neće prestati da ulaže napore kako bi rast cena svela na prihvatljivu meru.
19.01.2023
Kompromis 'jastrebova' i centrista
Kako je navedeno u zapisniku sa poslednjeg sastanka ECB-a, veliki deo Saveta guvernera centralne monetarne institucije evrozone bio je spreman da podrži još jedno podizanje kamatnih stopa od 75 baznih poena, a ne od 50, kako je na kraju odlučeno.
Na kraju je većina formirana tako što je usvojen predlog glavnog ekonomiste Philipa Lanea da se uz podizanje od pola procentnog poena prenese i poruka da će kamatne stope morati još da rastu, i to ujednačenim tempom. Savet guvernera se složio da je podizanje od 50 baznih poena možda i bolji odgovor ako se u obzir uzme otpornost inflacije na dosadašnje mere.
Na potrebu da stope nastave da rastu, iznova su ukazivali i predsednica ECB-a Christine Lagarde, i centralni bankari iz ostalih zemalja evrozone.
Tržišta osluškuju
Nakon što su prestali da najavljuju svoje buduće poteze (eng. forward guidance), centralni bankari evrozone su počeli da insistiraju na tome da će svaka odluka o monetarnoj politici biti donošena na osnovu poslednjih podataka i trenutnog stanja.
S jedne strane se nalaze centralni bankari iz Nemačke i Francuske, Joachim Nagel i Francois Villeroy de Galhau, koji se slažu da bi i u februaru i u martu kamatne stope trebalo podići za pola procentnog poena. Isti stav imaju i predstavnici Austrije, Slovenije, Slovačke, Finske, Irske i Baltičkih zemalja. Najoštriji, poput Klaasa Knota, navode da bi cene zaduživanja trebalo ovim tempom podizati sve do sredine godine.
Klaas Knot, centralni bankar Holandije / Bloomberg Mercury
S druge strane, bankari poput Italijana Ignazia Visca i Grka Yannisa Stournarasa zalažu se za nešto umereniji pristup.
"Pažljivo ćemo slušati poruke koje se odnose na sledeći sastanak kako bismo videli da li su jednako ili čak više 'jastrebovske' od onih iz decembra, ili su pak nešto blaže", rekao je Felix Huefner iz kompanije UBS.
Inflacija nudi argumente za obe strane
Iako je glavni zadatak centralnih banaka da obezbedi relativnu stabilnost cena, upravo na ovom polju stvari postaju nejasne. Rast cena u evrozoni je u januaru usporen (na 8,5 odsto), i to više nego što su ekonomisti očekivali (8,9 odsto).
Međutim, bazna inflacija koja isključuje volatilne komponente poput cena hrane i energenata, došla je na rekordnih 5,2 odsto, što municiju daje strani koja se zalaže za dalje pooštravanje monetarne politike.
Kako navode naši analitičari, niže cene energenata znače manji uzlazni pritisak na ukupne potrošačke cene kroz kanal cena energenata. Međutim, to u isto vreme znači i snažniju baznu inflaciju, odnosno samo odlaže proces slabljenja bazne inflacije, dodaju.
"Zbog toga trenutno vidimo potencijal za više podizanja kamatnih stopa u narednim mesecima nego što smo donedavno očekivali, pri čemu je najverovatniji scenario dodatno povećanje kamatnih stopa od 50 baznih poena u trećem mesecu", zaključuju analitičari.
Jedno je sigurno: oči evropskih investitora danas će biti uprte u Christine Lagarde.
- U saradnji sa Jana Randow i Alexander Weber
(Dodati komentari analitičara u 3,12, i 13. pasusu)
