.webp){kind=icon}
Broj švedskih bankrota je u januaru skočio na najviši nivo u najmanje jednoj deceniji, pošto su građevinske kompanije pod pritiskom zbog pada tržišta nekretnina.
Broj kompanija koje su podnele zahtev za stečaj porastao je za 47 odsto u odnosu januar prošle godine, na 622, prema kreditnoj referentnoj agenciji UC. Podaci naglašavaju efekte najgoreg pada cena stanova u Švedskoj u poslednje tri decenije, koji je doprineo porastu neplaćanja u građevinskom sektoru, sa 130 građevinara koji su podneli zahtev za bankrot prošlog meseca.
"Tokom jeseni, videli smo bankrot u preduzećima koja su okrenuta potrošačima, kao što su maloprodaja, hoteli i restorani", rekla je ekonomistkinja UC Johanna Blome u saopštenju. "Sada vidimo da se najveći porast dešava u sektorima koji su usko povezani sa industrijom i dugoročnim investicijama."
Švedsko stambeno tržište postalo je simbol onoga što se dešava u celom svetu kako kamatne stope rastu, a domaćinstva su pod pritiskom rastućih troškova. Cene stanova pale su za 16 odsto u odnosu na vrhunac u prvom tromesečju prošle godine i ekonomisti očekuju da će se pad nastaviti.
Depositphotos
Očekuje se da će propast dovesti do drastičnog pada izgradnje novih domova, a švedski nacionalni odbor za stambena pitanja procenjuje da će broj stanova početi da pada za 44 odsto ove godine na 33.000. Građevinska industrija je ključni poslodavac, sa više od 350.000 od ukupno 5,1 milion zaposlenih u Švedskoj koji radi u sektoru, prema podacima zavoda za statistiku.
Odvojeno objavljivanje podataka Creditsafea u sredu pokazalo je da su tri od pet najvećih firmi koje su otišle u stečaj u januaru bile u građevinskoj industriji.
Pad građevinarstva mogao bi da utiče na privrednu aktivnost, za koju se očekuje da će nastaviti da opada ove godine nakon kontrakcije u četvrtom kvartalu 2022. godine, povećavajući dilemu za centralnu banku zemlje jer nastoji da vlada inflacijom bez nanošenja prevelike štete privredi.
Očekuje se da će Riksbanka podići svoju ključnu kamatnu stopu za pola procentnog poena na sastanku sledeće nedelje i nastaviti da povećava troškove zaduživanja sporijim tempom u aprilu. Centralna banka je do sada u velikoj meri odbacila zabrinutost zbog prognozirane recesije, a zvaničnici su ostali usredsređeni na svoju misiju vraćanja inflacije na cilj od dva odsto.
