Ekonomski analitičari iz bankarskog sektora u Bloomberg anketi očekuju da Narodna banka Srbije (NBS) smanji referetnu kamatnu stopu na 1,85 procenata, iako postoje snaži inflatorni pritisci i očekivanja da će centralne banke u Evropi i SAD takođe podići svoje kamatne stope.
Monetarni odbor Narodne banke Srbije je 12. maja povećao najvažniju stopu u zemlji sa 1,5 na dva odsto kada je i kao razlog za dodatno pooštravanje monetarne politike navela spoljne inflatorne pritiske usled rata u Ukrajini, probleme u snabdevanju energentima, kao i usled odluke Evropske centralne banke (ECB) i Feda. Obe ključne svetske bankarske institucije takođe su najavile pooštravanje monetarne politike.
Od sedam ekonomista koje je anketirao Bloomberg, troje očekuje da se centralna kamatna stopa vrati na 1,5 odsto, dok jedan analitičar prognozira povećanje na tri procenta. Ostali očekuju da referetna kamatna stopa ostane nepromenjena.
Od prva četiri meseca ove godine Srbija je za uvoz sirove nafte i gasa izdvojila 1,1 milijardu evra više u odnosu na isti period u prethodnoj godini, prema poslednjim podacima MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi). Stopa infalcije beleži snažan rast kao i u drugim zemljama. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene u aprilu 2022. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 9,6 odsto.
Bazna inflacija je referentna za odluke NBS
Guvernerka NBS je u više navrata rekla da se prilikom donošenja odluka centralna banka oslanja na kretanja u baznoj inflaciji, odnosno indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta. Ovaj pokazatelj je zabeležio manji rast nego ukupna inflacija, što ide u prilog mišljenju analitičara iz Bloomberg istraživanja da će stopa ostati ista ili se čak kretati nadole.
"Mesečni rast cena u okviru bazne inflacije iznosio je jedan odsto. Za razliku od pojedinih zemalja srednje i jugoistočne Evrope koje su u režimu ciljanja inflacije, međugodišnja bazna inflacija na koju mere monetarne politike mogu u većoj meri da utiču, i dalje je znatno niža od ukupne i u aprilu je iznosila 5,5 procenata. Tome je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim svetskim uslovima. Takođe, važan faktor niske i stabilne bazne inflacije jesu i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja se u dužem vremenskom periodu kreću u granicama cilja", saopšteno je iz kabineta guvernera.
Kako se navodi u izveštaju NBS o inflaciji u aprilu, prema najnovijim projekcijama, i dalje se očekuje da će inflacija u drugoj polovini ove godine imati opadajuću putanju. Očekuje se da će se u granice cilja vratiti u drugoj polovini naredne godine, a zatim nastaviti da usporava do kraja perioda projekcije.
Odluka o referetnoj kamatnoj stopi NBS se očekuje u četvrtak 9. juna, a najnoviji izveštaj o indeksu potrošačkih cena za maj biće objavljen 16. juna.
ECB očekuje kompletne analize u julu
Profesor dr Mališa Đukić sa Beogradske bankarske akademije kaže da će i ECB svoje projekcije tek korigovati, te da će situacija biti jasnija tek polovinom godine.
„ECB takođe čeka izveštaj Evropske komisije (EK) o uticaju rata u Ukrjaini. Trenutno imaju samo preliminarne podatke i teško je reći kakava su očekivanja, jer tek nakon potpunog izveštaja u julu videćemo njihove poteze, a onda tek u poslednjem kvartalu ove godine i eventualne efekte u promeni monetarne politike u Evropi“, navodi Đukić za Bloomberg Adria.
.webp){kind=icon}
