Rasprava Evropske centralne banke (ECB) o tome koliko agresivno pooštriti monetarnu politiku, verovatno će se intenzivirati ove nedelje pre donošenja odluke, jer će podaci verovatno pokazati novi rekord inflacije.
Svi osim jednog ekonomiste koje je anketirao Bloomberg predviđaju ubrzanje godišnjeg rasta cena, s prosekom od 7,8 odsto. Od četiri najveće ekonomije u evrozoni, samo u Španiji neće doći do ubrzanja inflacije.
Ovi podaci će se pojaviti u pozadini burne javne rasprave o kamatnim stopama zvaničnika ECB, koji će moći da se izjasne do četvrtka, pre donošenja odluke 9. juna.
U međuvremenu, iza kulisa, rasprave između osoblja u Frankfurtu i centralnih banaka širom evrozone takođe će se ubrzati dok finalizuju ključne prognoze za predsednicu Christine Lagarde, koju će objaviti sledeće nedelje, zajedno s planom pooštravanja do septembra.
Sve će to biti ključno za zvaničnike koji se ne slažu oko toga koliko brzo i u kojoj meri će stope rasti. Guverner holandske centralne banke Klaas Knot, koji ne isključuje agresivno povećanje od pola boda kao što su američke Federalne rezerve objavile ovog meseca, ukazuje na inflaciju i povezane osnovne pokazatelje kao ključne podatke za praćenje.
"Ovi novi brojevi i te kako su važni za određivanje brzine kojom će morati da se povećavaju kamatne stope", rekao je Giorgio di Giorgio, profesor na Univerzitetu Luiss u Rimu, u intervjuu. ''Postoji pravi splet faktora koji su se spojili kako bi zakomplikovali sliku, od pandemije, do uskih grla u snabdevanju, zatim rata u Ukrajini, sada kineske politike Covid Zero i njenih posledica''.
Šta Bloomberg Economics kaže...
''Zajedno sa slabim raspoloženjem, visoki troškovi energije koče ekonomski oporavak evrozone. Uprkos tome, sve veći inflatorni pritisak takođe jača odlučnost ECB da podigne stope. U julu, septembru i decembru vidimo porast od 25 baznih poena'', rekli su Maeva Cousin i Jamie Rush.
Statistika o inflaciji će izaći u ponedeljak, a ekonomisti predviđaju inflaciju od 8,3 odsto za Španiju, a za Nemačku 8,1 odsto. Belgija će takođe objaviti podatke o cenama tog dana. Zatim, u utorak će biti objavljeni izveštaji za Francusku i Italiju pa za Austriju, Portugal, Sloveniju i evrozonu u celini.
Takozvana mera bazne inflacije u regionu, koja uklanja elemente poput hrane i energije, takođe će verovatno dostići novi rekord, od 3,6 odsto. U međuvremenu, mesečno povećanje potrošačkih cena od 0,6 odsto koje predviđaju ekonomisti odgovaralo bi onom u aprilu.
"Čak i kada šokovi ponude izblede, malo je verovatno da će se vratiti deflaciona tendencija iz prošle decenije", rekla je Lagarde prošle nedelje u blogu, izlažući ono što zvaničnici ECB opisuju kao putokaz za monetarnu politiku. "Kao rezultat toga, prikladno je da se politika vrati na normalnije postavke."
Predsednica je nagovestila ishode naredne tri odluke ECB, uz očekivanje da će se u junu završiti kupovina obveznica, nakon čega će uslediti povećanje stope za četvrtinu boda u julu i septembru kako bi se napustila monetarna politike ispod nule.
Pojačavajući taj scenario, glavni ekonomista ECB Philip Lane rekao je u komentarima objavljenim u ponedeljak da su dva povećanja te veličine nakon sastanka u junu "referentni tempo''.
Neki zvaničnici zalažu se da veći potezi makar dođu u obzir. Među njima su Knot, njegov austrijski kolega Robert Holzmann i Martins Kazaks iz Letonije.
Predsednik Bundesbanke Joachim Nagel bi mogao da se složi. On je takođe rekao da je potrebno najmanje tri povećanja kako bi stope ECB bile iznad nule do kraja godine, u intervjuu za Spiegel objavljenom u petak.
Nasuprot tome, njegov francuski kolega Francois Villeroy de Galhau naglasio je prošle nedelje za televiziju Bloomberg da povećanje od pola boda u ovom trenutku nije deo konsenzusa. I dalje je računao da će stopa iduće godine porasti na nivo koji se smatra neutralnim - niti stimulira, niti sužava ekonomiju, te je ukazao na mogućnost da će morati da ide naviše.
On je među nekoliko centralnih bankara koji tek treba da govore pre nego što počne ćutanje pre donošenja odluke. Više takvih nastupa imaće zvaničnici koji se obično smatraju onima koji zagovaraju niže kamatne stope, uključujući guvernera Banke Italije Ignazia Visca i šefa Banke Španije Pabla Hernandeza de Cosa.