Srbija bi uskoro mogla da poveća prodaju svojih proizvoda na tržištu jedne azijske države, sudeći po navodima visokog zvaničnika srpske vlade koji trenutno boravi u poseti Indoneziji.
Kako je izvestilo Ministarstvo spoljnih poslova, ministar Nikola Selaković je tokom posete rekao da je trgovinska razmena sa Asocijacijom nacija jugoistočne Azije (ASEAN) prethodne godine iznosila 621 miliona dolara, od čega najviše sa Vijetnamom, Indonezijom i Malezijom.
Ipak, trgovinska razmena je nejednaka jer je izrazita neravnoteža na srpskoj strani: 95 odsto razmene čini uvoz Srbije iz zemalja članica ASEAN-a, naveo je Selaković.
Vrednost ukupnog izvoza u najveću ostrvsku državu na svetu je u prvom kvartalu iznosila skromnih 1,3 miliona evra, dok je vrednost uvoza iz Indonezije bila skoro 17 puta veća - 21,8 miliona evra, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS).
Selaković je nakon razgovora sa ministarkom spoljnih poslova Indonezije Retno Marsudi, istakao je da je ta država najvažniji partner Srbije u jugoistočnoj Aziji i dodao da će dve zemlje unaprediti saradnju u oblastima kao što su poljoprivreda, kultura, obrazovanje, sport i odbrana.
"S njihove strane postoji veliko interesovanje za uvoz srpskih žitarica, ali smo razgovarali i o mogućnosti plasmana naših jabuka na indonežansko tržište", rekao je Selaković.
Srbija trenutno najviše svežih jabuka izvozi na tržište Rusije, ali je sukob u Ukrajini uticao na pad izvoza u Rusiju, pa bi izvoz u Indoneziju mogao da predstavlja alternativu za srpske voćare.
Ministar je najavio povećanje izvoza pšenice da bi se zadovoljile potrebe prehrambene industrije u Indoneziji, i uvoza palminog ulja, kako bi se zadovoljile potrebe Srbije do 30 odsto, prenosi kineska novinska agencija Xinhua.
U prvom kvartalu ove godine Srbija je uvezla palmino ulje iz Indonezije u vrednosti od milion evra, a vrednost ukupnog uvoza ovog proizvoda iznosi skoro 10 miliona evra, podaci su PKS-a.
Indonezija, najveći svetski izvoznik jestivih ulja, ukinula je zabranu izvoza palminog ulja koja je uvedena 28. aprila i koja je pogoršala globalnu nestašicu jer se palmino ulje koristi u svemu, od hrane, preko sapuna, do goriva. Zabrana izvoza najčešće korišćenog jestivog ulja, koje se takođe koristi kao sirovina za biodizel, pretila je da dodatno poveća troškove u lanacima snabdevanja u vreme velike inflacije.