Zašto španska ekonomija pretiče ostatak Evrope

Ako zanemarimo vrućinu i šumske požare koji su zahvatili centralne delove zemlje, Španija proživljava lepo leto. Njena reprezentacija upravo je osvojila Svetsko prvenstvo u fudbalu i tako pobedi na Evropskom prvenstvu 2024. dodala još jedan međunarodni trofej.

Međutim, španske pobede nisu ograničene samo na sport. Španija je jedna od retkih evropskih ekonomija koja trenutno pokazuje znake snažnog rasta. Prema prognozama, ove godine trebalo bi da poraste 2,6 odsto, što je znatno više od očekivanog rasta evrozone, između 0,6 i 0,9 odsto. Rast veći od dva odsto Španija bi trebalo da zadrži još nekoliko godina.

Slična priča odvija se i na madridskoj berzi. Referentni španski indeks IBEX 35, koji prati 35 najlikvidnijih kompanija na madridskoj berzi, do sredine jula doneo je investitorima gotovo 14 odsto prinosa u evrima, uključujući dividende, čime je nadmašio američki indeks S&P 500.

 

Kako je dugogodišnji levičarski španski premijer Pedro Sanchez preokrenuo negativne trendove u svojoj ekonomiji, posebno nešto više od decenije nakon zloglasne dužničke krize evrozone koja je teško pogodila Španiju i druge južnoevropske ekonomije? Zašto je španski indeks jedan od najprofitabilnijih u Evropi? I kako je Sanchezu uspelo da zadrži utisak stabilnosti države koju vodi levica, na kontinentu na kojem populistička desnica dobija sve veću podršku u istraživanjima javnog mnjenja?

Svetli izuzetak

Šira evropska ekonomija izgubila je zamah i nalazi se pod stalnim pritiskom domaćih i spoljnih faktora, pri čemu se očekuje da će njen rast do kraja decenije ostati znatno ispod istorijskih proseka.

Makroekonomske izglede dodatno zamagljuje kombinacija energetskog šoka koji je pokrenuo izraelsko-američki rat protiv Irana, izvoza viškova kineske proizvodnje i carinske politike predsednika Donalda Trumpa. Istovremeno, visoki javni dugovi, starenje stanovništva, niska produktivnost i visoki troškovi energije dodatno otežavaju donošenje odluka kreatorima politika.

Prema nedavnom izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), evrozona bi od 2027. do 2031. godine u proseku trebalo da raste svega 1,2 odsto godišnje. Ipak, u okviru opšteg usporavanja rasta u evrozoni, mala grupa ekonomija značajno se izdvaja od proseka. Među njima je i Španija.

Španija je početkom 2026. ostala najbrže rastuća ekonomija među četiri najveće ekonomije evrozone. BDP je u prvom tromesečju porastao 0,6 odsto u odnosu na prethodno tromesečje i 2,7 odsto međugodišnje. Nemačka ekonomija je, u međuvremenu, porasla 0,3 odsto, francuska 1,1 odsto, a italijanska 0,7 odsto.

Rast je pre svega pokretala domaća tražnja, koja je godišnjem rastu doprinela sa 3,4 procentna poena. Potrošnja domaćinstava povećana je 3,2 odsto, dok su investicije porasle 5,8 odsto. Spoljna trgovina smanjila je rast za 0,7 procentnih poena, jer je uvoz rastao brže od izvoza.

Bloomberg

 

Španska ekonomija trebalo bi i 2026. godine da zadrži solidan rast i nastavi da nadmašuje druge velike ekonomije evrozone, jer će otporna potrošnja domaćinstava i oporavak investicija nadoknaditi slabiju spoljnu trgovinu i političku neizvesnost, pokazuje analiza kreditnog osiguravača Coface. Glavni pokretač ekonomske aktivnosti ostaće privatna potrošnja, koja čini gotovo 55 odsto bruto domaćeg proizvoda, a podržaće je umerenija inflacija, rast zarada i snažno tržište rada.

Ministar ekonomije Carlos Cuerpo rekao je prošle nedelje poslanicima u parlamentu da očekuje da će se zemlja osloboditi posledica rata u Iranu i nastaviti snažan rast. "Na osnovu pokazatelja već sada možemo reći da je rast u drugom tromesečju očuvan, što nam omogućava da i dalje budemo lideri po rastu među vodećim evropskim ekonomijama."

Rastu značajno doprinosi i turistički sektor, koji je prošle godine privukao rekordnih 96,8 miliona posetilaca. Sektor čini 12,6 odsto španskog bruto domaćeg proizvoda, koji se nedavno pridružio ekskluzivnom klubu ekonomija čija vrednost premašuje dva biliona dolara.

"Španija ostaje jedna od najbrže rastućih velikih evropskih ekonomija. Turizam obara nove rekorde, snažnija domaća potrošnja podstiče kompanije, dok sredstva iz evropskih razvojnih fondova i dalje finansiraju brojne infrastrukturne i energetske projekte", ocenjuje špansku ekonomiju Tomaž Arih, upravnik imovinom u Sava Infond.

"Španija je uspela da zadrži snažan ekonomski rast poslednjih godina zahvaljujući kombinaciji više faktora", objašnjava Gašper Završnik, nekadašnji dopisnik Dela iz Španije. "Važnu ulogu imao je turizam, koji se nakon pandemije oporavio znatno snažnije nego što se očekivalo. Pored toga, snažno je porastao i izvoz drugih usluga."

Poboljšanje makroekonomskih pokazatelja pratilo je i sve veće interesovanje stranih investitora. "Španija se sve više pozicionira kao jedna od najprivlačnijih evropskih destinacija za tehnološke investicije. Američki giganti, poput Googlea i Amazona, u zemlji grade data centre i drugu digitalnu infrastrukturu, a privlače ih povoljne cene električne energije iz obnovljivih izvora, dobra geografska pozicija i kvalitetne telekomunikacione mreže", kaže Arih. 

Važan faktor otpornosti španske ekonomije upravo su niske cene energije, koje predstavljaju izuzetak u poređenju sa drugim evropskim silama, poput Nemačke. Španska domaćinstva su od marta, kada je došlo do poremećaja u Ormuskom moreuzu, u proseku uštedela po 10 evra mesečno na računima za električnu energiju, pokazuje analiza instituta Ember.

Vlada u Madridu poslednjih nekoliko godina mnogo ulaže u obnovljive izvore energije, a njihovo širenje je od 2019. godine za oko 75 odsto smanjilo uticaj fosilnih goriva na formiranje cena električne energije. Proizvodnja energije iz vetra i sunca povećana je između 2021. i 2025. godine za čak 37 odsto, navodi institut. Španija je od 2019. udvostručila kapacitete solarnih i vetroelektrana i mreži dodala više od 40 gigavata.

Imigracija kao motor rasta

Španska banka BBVA među glavnim faktorima rasta navodi uspešno povlačenje evropskih sredstava za oporavak i uticaj imigracije na povećanje ponude radne snage. Stopa nezaposlenosti je u poslednjem tromesečju 2025. prvi put od globalne finansijske krize pala ispod 10 odsto. Na povećanje radne snage značajno je uticala upravo imigracija, budući da su strani državljani od 2022. godine činili više od 70 odsto njenog prirasta.

Španska vlada je kada je reč o imigraciji izabrala drugačiji put od drugih evropskih vlada, pa je ove godine odobrila plan za legalizaciju statusa oko pola miliona migranata koji nemaju regulisan status, čime bi im omogućila zakonito uključivanje na tržište rada. Plan predviđa izdavanje jednogodišnje boravišne dozvole uz mogućnost produženja.

Za regulisanje statusa u Španiji u okviru vladinog programa prijavilo se više od milion nedokumentovanih migranata i tražilaca azila. Inicijativa socijalističke vlade, usmerena na integraciju migranata i iskorišćavanje njihovog ekonomskog potencijala, tako je više nego udvostručila prvobitna očekivanja, budući da je prvobitno trebalo da obuhvati oko pola miliona ljudi.

I Završnik imigraciju izdvaja kao veoma važan faktor ekonomskog rasta. "Broj stanovnika Španije poslednjih godina povećavao se za oko pola miliona godišnje, gotovo u potpunosti zahvaljujući imigraciji. S tim je povezana i ona druga strana 'španskog ekonomskog čuda'".

"Zbog rasta stanovništva ekonomija je u značajnoj meri rasla po obimu. Ako posmatramo BDP po stanovniku, rast je bio manje izražen. Pritom ne treba zanemariti ni neke druge probleme: Španija se i dalje suočava sa nedovoljno visokom produktivnošću, nedostatkom adekvatno kvalifikovane radne snage i slabijim investicijama u pojedinim oblastima."

Istovremeno se produbljuje stambena kriza, posebno u Madridu, Barseloni, na turistički atraktivnoj mediteranskoj obali i ostrvima. "Nedostupnost stanova otežava mobilnost radne snage i smanjuje efekat ekonomskog rasta na životni standard stanovništva", ocenjuje novinar Završnik.

Agencije za kreditni rejting nagradile Madrid

Sanchezovoj vladi je od 2020. godine takođe uspelo da smanji javni dug. On je 2020. iznosio gotovo 120 odsto BDP-a, dok je na kraju prošle godine iznosio oko 100 odsto. Odnos španskog javnog duga i BDP-a niži je nego u nekim drugim evropskim zemljama, poput Francuske, Belgije, Ujedinjenog Kraljevstva, Grčke i Italije.

Poboljšane makroekonomske izglede primetile su i agencije za kreditni rejting, što se odrazilo na opšte povećanje rejtinga Španije. Prošle jeseni Moody's, S&P Global i Fitch podigli su kreditne ocene zemlje za po jedan stepen. Moody's je rejting podigao na A3, a Fitch na A, što je za obe agencije najviši nivo od 2012. godine. S&P Global je, u međuvremenu, dugoročni kreditni rejting Španije podigao na A+, uz stabilne izglede.

Moody's je odluku obrazložio uravnoteženijim modelom ekonomskog rasta, poboljšanjem uslova na tržištu rada i jačanjem bankarskog sektora. Fitch je slično istakao da je španska ekonomija nadmašila očekivanja i značajno pretekla druge velike ekonomije evrozone. S&P Global je, s druge strane, izdvojio snažan privatni sektor, visoke stope štednje i uspešnost izvoza.

Očekuje se da će se španski budžetski deficit dodatno smanjiti 2026. godine, čemu će doprineti postepeno ukidanje pomoći nakon poplava iz oktobra 2024. i rast poreskih prihoda zahvaljujući snažnoj potrošnji i zaposlenosti, prognozira Coface. Očekuje se da će Španija prvi put od 2007. godine ostvariti primarni budžetski suficit, koji ne uključuje troškove kamata. Vlada je već povukla većinu mera uvedenih tokom energetske krize, dok će snižene cene električne energije za ugrožena domaćinstva važiti do kraja godine.

Fiskalnu konsolidaciju otežava činjenica da vlada nije uspela da obezbedi parlamentarnu podršku za novi budžet. Španija, naime, od 2023. godine nije usvojila novi budžet, jer manjinska koalicija nema dovoljnu podršku u fragmentisanom parlamentu. Budžet iz 2023. tako će najverovatnije biti produžen već treću godinu zaredom, što ograničava mogućnosti za strukturne reforme i brže smanjenje duga, prognozira Coface.

CaixaBank očekuje da će se španski budžetski deficit ove godine smanjiti na 2,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, sa 2,5 odsto u 2025. godini, čemu bi trebalo da doprinesu solidan ekonomski rast i manji vanredni izdaci. Prema vladinim procenama, te dve stavke su 2025. godine činile oko 0,5 odsto BDP-a. Veća izdvajanja za odbranu trebalo bi da ponište deo tog poboljšanja.

Španija bi uprkos tome ostala u boljoj fiskalnoj poziciji od nekoliko velikih evropskih ekonomija. Evropska komisija za 2026. godinu Francuskoj prognozira deficit od 4,9 odsto BDP-a, a Italiji 2,8 odsto. Španski fiskalni savet AIReF nešto je optimističniji od CaixaBank i očekuje deficit od dva odsto BDP-a.

Denis Doyle/Bloomberg

Troškovi zaduživanja Španije niži od Francuske

Troškovi zaduživanja španske vlade od septembra 2024. takođe su niži od troškova zaduživanja francuske vlade. Poslednji put kada je Španija plaćala manje od Francuske, druge najveće ekonomije Evropske unije, da bi pozajmila novac, bilo je u novembru 2006. godine.

Prosečna cena novog španskog državnog duga u 2025. godini smanjena je za 46 baznih poena, na 2,70 odsto, zbog nižih tržišnih kamatnih stopa, navodi CaixaBank. Prosečna cena ukupnog duga u opticaju, međutim, povećana je za 10 baznih poena, na 2,31 odsto, jer je država stare hartije od vrednosti sa nižim kuponima zamenjivala skupljim zaduživanjem.

Prosečno dospeće španskog duga ostaje blizu osam godina, pri čemu za godinu dana dospeva svega oko 13 odsto obaveza, što ograničava kratkoročne rizike refinansiranja. Banka procenjuje i da bi plaćanja kamata celog sektora države u 2026. mogla da porastu na 2,5 odsto BDP-a, sa 2,4 odsto prošle godine. To bi i dalje bilo znatno manje od 3,5 odsto, koliko su iznosila 2014. godine.

 

 

Očekuje se da će javni dug na kraju 2026. iznositi oko 99 odsto BDP-a, što je i dalje više od jednog procentnog poena iznad nivoa iz 2019. godine, pre pandemije. CaixaBank ocenjuje da su kratkoročne potrebe Madrida, zahvaljujući širokoj i stabilnoj bazi investitora, pod kontrolom, ali upozorava da glavni izazov ostaje dugoročna kredibilnost fiskalne politike.

Razlike u prinosima državnih obveznica u evrozoni ove godine smanjene su na najniži nivo od propasti banke Lehman Brothers 2008. godine, ali investitori procenjuju da će dalje smanjivanje tih razlika biti teško bez dubljih ekonomskih i fiskalnih reformi.

Tražena premija na obveznice južnoevropskih zemalja u odnosu na nemačke obveznice gotovo neprekidno se smanjuje od kraja 2023. godine, kada su tržišta počela da očekuju smanjenje kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB).

Trenutna razlika u prinosima između španskih desetogodišnjih državnih obveznica i nemačkih desetogodišnjih bundova iznosi 45,6 baznih poena, dok razlika između francuskih i nemačkih obveznica iznosi oko 77 baznih poena.

IBEX 35 među najprofitabilnijim indeksima u Evropi

"Dok je pažnja investitora uglavnom bila usmerena na američke tehnološke gigante, špansko tržište je tiho beležilo odlične rezultate", istakao je upravnik imovinom Arih. Dodaje da španski berzanski indeks gotovo da nema tehnoloških kompanija. "Njegovu okosnicu čine banke, komunalne kompanije i kompanije iz sektora potrošačke robe."

Španski indeks IBEX 35, koji prati 35 najlikvidnijih kompanija na madridskoj berzi, do sredine jula doneo je investitorima gotovo 14 odsto prinosa u evrima, uključujući dividende.

Više od trećine indeksa čine finansijske kompanije, oko petine komunalne kompanije, pre svega proizvođači i distributeri električne energije, dok oko desetine čine kompanije iz sektora potrošačke robe. "Upravo taj prilično drugačiji sastav indeksa jedan je od ključnih razloga njegovog ovogodišnjeg uspeha", objašnjava Arih.

Barclays i dalje favorizuje španske banke i uoči objavljivanja rezultata za drugo tromesečje podigao je ciljne cene za većinu njih. Među favoritima su i dalje CaixaBank i Santander, za koje očekuje da će nadmašiti očekivanja, dok je prema BBVA i Bankinteru neutralan. Analitičari očekuju povoljne rezultate za drugo tromesečje, ali upozoravaju na sve veće razlike među bankama u sposobnosti da rast pretvore u profitabilnost i prinose za akcionare.

 

 

"Banke su ove godine imale veoma povoljne uslove za poslovanje, jer im više kamatne stope i dalje omogućavaju ostvarivanje natprosečne dobiti, dok je španska ekonomija ostala iznenađujuće otporna. Nezaposlenost se postepeno smanjuje, tražnja za kreditima ostaje stabilna, a kvalitet kredita nije se značajno pogoršao", objašnjava Arih. "Zbog toga su mnoge španske banke objavile dobre poslovne rezultate i investitorima isplatile atraktivne dividende."

Upravnik imovinom iz Sava Infond ističe i "važnu ulogu" koju su imale komunalne kompanije, koje su zbog stabilnih prihoda i manje osetljivosti na ekonomska kretanja privlačan izbor za investitore koji u periodima veće neizvesnosti traže veću stabilnost u svojim portfolijima.

Goldman Sachs je na proleće za 2026. godinu prognozirao rast zarade po akciji od 24,8 odsto za kompanije koje kotiraju na španskoj berzi, u poređenju sa 15,3 odsto za indeks Euro Stoxx 50.

Politička fragmentacija ograničava reforme

Iako se španska ekonomija poboljšava i ostaje na putu rasta, zemlja nije bez političke nestabilnosti. Dugogodišnji premijer Sanchez, koji je na vlasti od 2018. godine, od parlamentarnih izbora 2023. vodi manjinsku vladu.

Sa većim problemima u usvajanju ključnih zakona suočava se naročito od oktobra 2025. godine, kada je katalonska separatistička stranka Junts prekinula vanparlamentarnu saradnju sa njegovom socijalističkom vladom. To je posebno otežalo usvajanje budžeta. Predlog okvira budžetskih rashoda za 2027. godinu prošle nedelje je odbijen sa 176 glasova protiv, 166 za i pet uzdržanih.

Sancheza od izbora u julu 2023. godine na vlasti održava krhki savez levih i regionalnih stranaka, zbog čega vlada mora svaki zakon da usaglašava zasebno. Gubitak podrške stranke Junts doprineo je odbacivanju budžeta za 2026. godinu, dok je vlada sve više primorana da vlada uredbama. Junts, međutim, isključuje mogućnost podrške glasanju o nepoverenju vladi.

"Sanchezova vlada na vlasti ostaje pre svega zato što njen pad za sada nije u interesu većine stranaka od kojih zavisi. Koalicija socijalista i levičarskog saveza Sumar nema većinu u parlamentu, pa podršku za gotovo svaku važniju meru mora da traži od baskijskih i katalonskih nacionalističkih stranaka, koje su Sanchezu nakon vanrednih izbora 2023. omogućile još jedan mandat", političku situaciju dugogodišnjeg premijera komentariše Završnik iz lista Delo.

On ističe da takva zavisnost "ozbiljno ograničava manevarski prostor vlade i primorava je na stalne pregovore, ustupke i sklapanje različitih, manje ili više popularnih kompromisa". "To se vidi i kod budžeta: vlada od 2023. godine nije uspela da usvoji novi budžet, a za 2025. godinu parlamentu nije ni poslala nacrt. Uprkos tome, Sanchez insistira da će mandat završiti 2027. godine", dodaje.

Iako su vanredni izbori za sada van igre, socijalističkoj stranci PSOE Sanchez ne ide najbolje u istraživanjima javnog mnjenja. Pomak birača udesno na poslednja četiri regionalna izbora ukazuje, naime, na mogućnost da se konzervativna Narodna partija (PP) vrati na vlast.

PP je na decembarskim izborima u Ekstremaduri, kao i ovog proleća u Kastilji i Leonu, Aragonu i Andaluziji, zadržala vodeću poziciju. Međutim, pošto u tim regionima nije osvojila željenu većinu, sklopila je nove koalicione dogovore sa krajnje desnom strankom Vox.

Vox se zalaže pre svega za antiimigracionu politiku, a podršku regionalnim vladama PP uslovio je usvajanjem mera kojima bi španski državljani imali prednost u odnosu na imigrante pri pristupu stanovanju i određenim oblicima socijalne pomoći. Njene politike postaju sve popularnije, što se vidi i u rezultatima istraživanja javnog mnjenja. Podrška Voxu iznosi oko 17 odsto prema objedinjеним podacima o izbornim namerama koje je prikupio Politico, čime zaostaje za Sanchezovom strankom PSOE sa 27 odsto i PP-om sa 33 odsto.

Bloomberg

 

Iako Sanchezova imigraciona politika ima podršku među levičarski orijentisanim biračima u zemlji i inostranstvu, značajan deo španskih birača joj se protivi. Pritisak na ograničene resurse, posebno na tržište nekretnina, već je vidljiv, pa bi vlada mogla biti primorana da uspori tempo imigracije. Tražena cena polovnih stanova u Španiji, na primer, u junu je porasla čak 17,2 odsto međugodišnje, navodi tamošnji zavod za statistiku.

List El Pais opisuje Španiju kao zemlju sa 50 miliona stanovnika, ali infrastrukturom predviđenom za svega 40 miliona ljudi. Njeno stanovništvo povećalo se znatno brže nego u drugim zemljama EU. Od 2000. godine poraslo je za više od 20 odsto, dok je u Nemačkoj povećanje bilo manje od dva odsto. Javne investicije prošle godine iznosile su manje od tri odsto BDP-a, što je ispod proseka EU, dok brojna španska domaćinstva smatraju da žive lošije nego 2022. godine, navodi Bloomberg.

"Stambena kriza je, prema mišljenju Španaca, ubedljivo najveći problem u zemlji. U julskom barometru španskog Centra za sociološka istraživanja CIS, 43 odsto ispitanika navelo ju je kao jedan od tri najveća problema Španije", ističe Završnik iz lista Delo.

"Vlada je u znatno lošijoj formi nego na početku mandata. Socijaliste opterećuje niz afera i sudskih istraga. Više od slučajeva povezanih sa Sanchezovom partnerkom i bratom, koje deo španske levice vidi kao lawfare, štete mu afere koje se odnose na bivše istaknute predstavnike Socijalističke partije. Sanchez za sada nije direktno umešan ni u jednu od tih afera, ali njihovo gomilanje potkopava njegov kredibilitet i dodatno otežava odnose sa parlamentarnim saveznicima", zaključuje Završnik.

Evropska zavist

Španska priča o rastu u nekim evropskim prestonicama izaziva zavist. Nezadovoljstvo Madridom među evropskim prestonicama podstiče činjenica da Španija smanjuje budžetski deficit uz relativno niske troškove zaduživanja, dok istovremeno odbija da poveća izdvajanja za odbranu. Dok druge članice traže sredstva za jačanje evropske bezbednosti zbog ruske agresije i povlačenja SAD, Sanchez želi da izdvajanja za odbranu zadrži na 2,1 odsto BDP-a, odnosno ispod cilja od 3,5 odsto.

Madrid istovremeno zagovara veće zajedničko zaduživanje EU, koje bi državama južne Evrope omogućilo povoljnije finansiranje, ali bi deo rizika prebacilo na fiskalno opreznije članice, poput Nemačke i Holandije.

Ministar ekonomije Cuerpo u prošlosti je više puta predlagao evropski državni fond koji bi centralizovao deo duga država članica i smanjio troškove njihovog zasebnog izdavanja obveznica. Predlog je među ministrima finansija naišao na otpor, dok je zabrinutost da bi podstakao fiskalno neodgovornu potrošnju izrazila čak i Francuska. Prema mišljenju njegovih zagovornika, ideju bi trebalo posmatrati pre svega u svetlu aktuelnih ekonomskih i geopolitičkih okolnosti.

Cuerpo predlaže da Evropska komisija preuzme izdavanje dela duga koji države članice sada emituju samostalno. Takav model bi, prema njegovom mišljenju, smanjio troškove kamata za više milijardi evra, smanjio fragmentaciju evropskih finansijskih tržišta i stvorio zajedničku sigurnu imovinu koja bi ojačala uniju tržišta kapitala i međunarodnu ulogu evra, rekao je ministar ekonomije u intervjuu za Bloomberg.