.webp){kind=icon}
Evropska unija (EU) predstavila je niz mera, koje se kreću od povećanja uvoza obnovljivih izvora energije i tečnog prirodnog gasa, preko povećanja energetske efikasnosti, kako bi bila manje zavisna od ruskih energenata.
Energetski paket je vredan 210 milijardi evra i obuhvata skraćivanje birokratskih procedura za izgradnju vetroelektrana ili sunčanih elektrana, što bi trebalo da dovede do toga da obnovljivi izvori zadovoljavaju 45 odsto energetskih potreba EU do 2030. godine. Takođe su dogovorena pravila o vanrednim postupanjima EU u slučaju velikih prekida u snabdevanju struje.
EU bi htela da smanji zavisnost od ruskog gasa za dve trećine do kraja godine, ali to ostaje veliki izazov jer uvoz iz Rusije predstavlja 40 odsto potrošnje gasa u EU.
"Moramo što brže smanjiti zavisnost od ruskih fosilnih goriva. To će ubrzati naš evropski zeleni program“, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen.
Ipak, u ovom trenutku, najveći deo strategije se fokusira na pronalaženje alternativnih izvora gasa. Trebalo bi da tečni prirodni gas zameni oko 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje, što je trećina uvoza iz Rusije. Neke afričke zemlje poput Nigerije, Senegala i Angole imaju veliki potencijal da obezbede EU tečnim prirodnim gasom, tvrdi EU.
Dogovor o zajedničkom odgovoru na energetska vanredna stanja podrazumevao bi ograničavanje cena gasa kako bi se izbegli nepodnošljivo visoki troškovi ako Rusija znatno ograniči ili prekine dotok gasa.
Da bi olakšala finansiranje procesa odvajanja od ruskih fosilnih goriva, EU planira da proda 20 milijardi evra iz svoje rezerve dozvola na tržištu ugljenika. To bi pojačalo sredstva za privredni oporavak, ali stvara rizik da bi kompanijama postalo jeftinije da zagađuju životnu sredinu.
U okviru novoga plana EU takođe namerava da poveća energetsku efikasnost za barem 13 odsto u odnosu na dosadašnji plan od devet odsto.
