Koliko je Adria region daleko od inflacione stabilnosti

Inflacija u Adria regionu, prema poslednjim dostupnim podacima, pokazuje blagi porast, uz stabilizaciju u većini zemalja jugoistočne Evrope. Sve zemlje suočavaju se s promenljivim inflatornim pritiscima, a rast cena primarno dolazi iz segmenta hrane, usluga i energenata.

Srbija je u julu zabeležila rast stope inflacije na 4,9 odsto, a podaci za avgust biće objavljeni ovog petka. U Hrvatskoj je inflacija u avgustu iznosila 4,6 odsto, dok je u Sloveniji postignuto usporavanje na tri odsto. U Bosni i Hercegovini (BiH) rast cena ubrzao se na 4,8 odsto u julu, ponajviše zbog rasta cena hrane i usluga. U Severnoj Makedoniji inflacija se u avgustu usporila na 4,4 odsto nakon letnjeg vrhunca.

Srbija

Posle perioda usporavanja, inflatorni pritisci u Srbiji ponovo su ojačali sredinom godine. Međugodišnja inflacija u julu dostigla je 4,9 odsto, nastavljajući tendenciju rasta s 4,6 odsto u junu, odnosno 3,8 odsto u maju.

 

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Mališa Đukić ističe da inflacija premašuje ciljani okvir NBS od 4,5 odsto i podseća da se u februaru očekivalo da će se inflacija vratiti u ciljane granice do kraja godine, dok je sada jasno da će taj povratak uslediti tek sledeće godine.

Navodi da je jedan od ključnih faktora rast cena hrane, kao i određenih usluga, posebno komunalnih. Kada je reč o cenama hrane, glavni faktori su poljoprivredna sezona i klimatski uslovi, koji u velikoj meri određuju prinose. Postoje i drugi aspekti, poput upravljačkih odluka na nivou grada ili države koje se tiču cena komunalnih usluga, grejanja i slično.

 

"Najavljen je rast cena komunalija. Ako se kroz Zakon o budžetu Republike Srbije za 2026. predvidi značajan rast plata zaposlenih u javnom sektoru i penzija, to je faktor koji takođe doprinosi stalnoj, upornoj inflaciji. Treba spomenuti i promenu carinske politike koja se odnosi na struju. Ako se smanji granica za crvenu zonu, to znači da će neki građani i velik broj kompanija biti suočeni s višim troškovima, što može preći na cene usluga i na kraju na inflaciju", objašnjava Đukić, te dodaje da na uvoznu inflaciju ne možemo uticati, ali ona može biti značajan faktor inflacije u Srbiji.

Hrvatska

Harmonizovani indeks potrošačkih cena u Hrvatskoj u avgustu je iznosio 4,6 odsto, što označava blagi rast u odnosu na jul (4,5 odsto) i jun (4,4 odsto). Uprkos ovom rastu, stopa inflacije ostaje uglavnom stabilna od proleća i znatno niža u poređenju s periodom visoke inflacije prethodnih godina. Najveći doprinos rastu cena daju poskupljenja hrane i energenata, kao i rast troškova usluga.

Finansijski analitičar Hrvoje Japunčić iz Decentia Advisoryja ističe da su cene usluga i hrane, pogotovo tokom snažne turističke sezone, glavni generatori finansijskih pritisaka na cene.

"Naša ekonomska baza i snaga ljudi su još uvek na nižim nivoima u odnosu na prosek Evropske unije i razvijenije zemlje. To je ono što dodatno potencira taj izraženi rast. Cene hrane su podstaknute problemima u poljoprivredi: klimatskim promenama, ali i specifičnim problemima u strukturi hrvatske poljoprivrede. Mogli bismo, kad podvučemo crtu na kraj 2025, biti negde na nivou inflacije između tri i 3,5 odsto. U 2026. bismo se mogli spustiti na nivo između dva i 2,5 odsto. Cene hrane će i dalje biti izazov, kao i cene usluga koje ostaju glavni generatori inflacije", zaključuje Japunčić.

Slovenija

Godišnja stopa inflacije u Sloveniji, prema najnovijim podacima, zaustavila se na tri odsto. Najviše su je podsticale cene hrane i bezalkoholnih pića, a ta tendencija primećuje se već nekoliko meseci. "Ova stavka u potrošačkoj korpi ima gotovo 19-procentni udeo i te promene cena utiču i na celu korpu", pojasnio je glavni analitičar Gospodarske zbornice Slovenije Bojan Ivanc.

Cene hrane rasle su drugom najvećom brzinom u evrozoni, a Slovenija se po njegovim rečima tu donekle izdvajala. Pritom su najviše porasle cene mesa, maslaca i mleka. Vreme je snažno uticalo na formiranje cena, jer je loša žetva značila više cene voća i povrća, ali i stočne hrane. Na cene mesa utiče i veličina stada. Na svetskom nivou su porasle cene kave i kakaoa.

"Kad sam pogledao dodatu vrednost u segmentu trgovine u prvom i drugom tromesečju, nije se pokazalo da su trgovci u tom periodu povećali marže. Rekao bih da ovaj rast cena u velikoj meri proizlazi iz elementa niže ponude", dodao je Ivanc.

Smatra da sledeća godina neće biti tako sušna kao ova, te da će cene hrane rasti manjim intenzitetom. U drugim segmentima u Sloveniji porasle su cene usluga, sportskih usluga, a najveći međugodišnji rast cene imale su beletrističke knjige, koje su poskupele za 29 odsto.

Severna Makedonija

Ako ne dođe do globalnih šokova, u narednom periodu očekuje se određena stabilizacija inflacije u Severnoj Makedoniji, ali je prerano to reći, jer podaci pokazuju da ona može i dalje da fluktuira, izjavila je izvršna direktorka Finance Thinka Blagica Petreski.

Potrebna je jasna strategija za ublažavanje inflacije, što znači da u području fiskalne politike na srednji i dugi rok treba da postoji disciplinovana fiskalna politika, posebno u smislu ograničavanja rasta plata i penzija, dok će monetarna politika verovatno ostati restriktivna kroz duži period, budući da je bazna inflacija veća od ukupne inflacije, rekla je Petreski.

BiH

Prema najnovijim podacima Agencije za statistiku BiH, godišnja inflacija u julu 2025. iznosila je 4,8 odsto, dok je mesečna inflacija, u odnosu na jun, bila 0,2 odsto.

Depositphotos

Najveći rast cena zabeležen je u kategoriji hrane i bezalkoholnih pića, koja je skuplja za 10,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Značajno su poskupeli i restorani i hoteli (za 7,5 odsto), zatim zdravstvene usluge (koje su više za 6,1 odsto), kao i rekreacija i kultura (gde su cene porasle za 4,9 odsto). Alkoholna pića i duvan skuplji su za 3,7 odsto, dok kategorija "ostala dobra i usluge" beleži rast od 3,8 odsto.

S druge strane, u julu je zabeležen pad cena odeće i obuće, i to za 5,3 odsto, dok je prevoz jeftiniji za 3,2 odsto. Ovi podaci pokazuju da pritisci inflacije u BiH i dalje najviše dolaze iz osnovnih životnih troškova, dok se u pojedinim sektorima beleže korekcije naniže.