.webp){kind=icon}
Hrvatski bruto domaći proizvod (BDP) u drugom tromesečju porastao je za 7,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, objavio je u petak Državni zavod za statistiku (DZS).
Rast je viši nego u prvom kvartalu kada je BDP na godišnjem nivou bio uvećan za sedam odsto.
Broj za drugo tromesečje bitno je viši i od prognoze zagrebačkog Ekonomskog instituta koji je, oslanjajući se na takozvani CEIZ indeks o trenutnom stanju poslovnog ciklusa, očekivao rast od 5,7 odsto. Pritom, institut napominje kako bi u trećem kvartalu rast mogao biti "bitno usporen ili potpuno zaustavljen".
Ipak, i tu je moguća revizija, budući da su podaci CEIZ indeksa zasad poznati tek za jun.
U odnosu na prethodni kvartal, sezonski prilagođen hrvatski BDP rastao je dva odsto. U prvom kvartalu taj je broj iznosio 2,8 procenata.
U drugom je kvartalu na godišnjem nivou vidljiv rast svih kategorija BDP-a s rashodne strane, osim države i neprofitnih ustanova na usluzi domaćinstvima.
"U drugom tromesečju značajan pozitivan doprinos BDP-u dolazi od turističke aktivnosti, ali i ukupne privatne potrošnje. Uprkos realnom padu plata zbog visoke inflacije, domaćinstva povećavaju potrošnju nakon dve godine mera ograničenja zbog kovida 19. Bitno je napomenuti i da su u periodu od prvog tromesečja 2020. godine zbog neizvesnosti oko kovida 19 domaćinstva značajno štedela, što takođe trenutno pruža podršku potrošnji", istakao je glavni analitičar Bloomberg Adrije Andrej Knez.
Prema podacima Eurostata objavljenima pre desetak dana, u drugom je tromesečju u Evropskoj uniji na godišnjem nivou BDP najviše rastao u Sloveniji, i to 8,3 odsto, te u Portugalu, za 6,9 odsto. Najmanje je rastao u Nemačkoj, i to stopom od 1,5 odsto.
Najnoviji broj DZS-a znači da su Slovenija i Hrvatska ostvarile najveći godišnji rast BDP-a u drugom kvartalu u EU.
Usporavanje aktivnosti
Po prognozama Hrvatske narodne banke (HNB), objavljenima u biltenu o makroekonomskim prognozama početkom avgusta, BDP bi u Hrvatskoj ove godine mogao rasti 5,5 procenata, a onda bi u idućoj godini trebalo doći do usporavanja rasta na 2,5 odsto.
Prema rečima Kneza, opšti trend za privrednu aktivnost upućuje na slabljenje u narednim mesecima, te tehničku kontrakciju BDP-a na prelazu u narednu godinu, iako će turistička aktivnost u trećem tromesečju pružiti snažnu podršku BDP-u.
"Visoka inflacija sve značajnije smanjuje blagostanje domaćinstava i zajedno sa padom potrošačkog sentimenta će dovesti do slabljenja potrošnje domaćinstava. Investicije će biti pod pritiskom privrednih neizvesnosti, a tu je i pooštravanje uslova finansiranja kao dodatni negativni faktor. Konačno, geopolitičke zabrinutosti zajedno sa neizvesnošću u vezi sa dostupnošću i cenama energenata će nastaviti slabiti inostranu potražnju, što je ionako već sugerisano padom pokazatelja proizvođačkog sentimenta na ključnim izvoznim tržištima", istakao je Knez u analizi kretanja hrvatskog BDP-a u drugom kvartalu.
Analitičari Raiffeisen banke objavili su da će znatno revidirati naviše prognozu stope rasta za ovu godinu, koja je dosad bila 4,4 odsto, nakon što je broj za drugi kvartal nadmašio njihova očekivanja. Ipak, takođe napominju da su negativni rizici i dalje snažni, što bi moglo da rezultuje nižom stopom rasta u idućoj godini od 3,0 odsto, koliko je njihova aktuelna prognoza.
