Poskupljenje gasa najviše će osetiti delovi privrede i industrije koje imaju visok udeo prirodnog gasa u svojim proizvodnim procesima, smatra vođa PWC strateškog savetovanja u energetici za JIE Mislav Slade Šilović.
Takođe, kako je kazao za Bloomberg Adria TV, opterećene će biti i one industrije koje imaju i visok udeo troškova energenata u ukupnim troškovima i te kompanije neće moći da preliju svoj trošak na krajnje korisnike.
“Nemački Uniper je prva veća žrtva smanjenja količina gasa iz Rusije. Da bi zadovoljli svoje prodajne ugovore, morali su kupovati energent po visokim spot cenama i raditi sa gubitkom. Tu je Nemačka napravila 'bailout' aranžman od 15 milijardi”, navodi on.
Kako kaže, vidi se snažan pritisak na profitabilnost sektora maloprodaje naftnih derivata, kao i pritisak na operatere prenosa električne energije koji moraju kupovati energije za gubitke po visokim cenama.
Govoreći o alternativi za snabevdavenja gasom, Slade Šilović navodi da je najizglednija LNG, koji se u velikoj meri već koristi. “Izvoz LNG-a iz SAD-a je iznosio 12 odsto njihove domaće proizvodnje, izvoz u UK i EU se utrostručio u odnosu na lane.”
Međutim, ističe da tržište LNG-a ima i neka svoja ograničenja, neki realni kapaciteti u nekoj meri su već iskorišćeni, tako da ako cene prirodnog gasa na spotu snažno porastu, teško je očekivati da će tolike količine LNG-a potpuno izbalansirati cene.
“U dugom roku alterantiva je elektrifikacija. Može biti nešto brža na nivou domaćinstava, postavljanja solarnih panela, toplotnih pumpi, upravljanje potrošnjom. Za industrije nešto sporije. U dugom roku se svakako vodonik postavlja kao novi eneregtski vektor, kao alterantiva”, smatra sagovornik.
Kako se situacija reflektuje na Adria region, kao i da li ima dobitnika energetske krize, pogledajte u videu.
.webp){kind=icon}
