Prognoza: Da li 2024. nosi recesiju, meko sletanje ili rast?

Prošlog oktobra, 100 odsto anketiranih ekonomista na globalnom nivou predvidelo je recesiju u Sjedinjenim Državama 2023. godine. Dva meseca kasnije, procenat je pao na 85 odsto.

Postoje razlozi zbog kojih je toliko mnogo ekonomista predviđalo recesiju u najvećoj svetskoj ekonomiji. Teorija kaže da u uslovima stroge monetarne politike, kada su troškovi zaduživanja visoki da bi se smanjila inflacija, privredna aktivnost opada i da je stoga razumno verovati da je recesija realnost.

Međutim, ništa od toga se nije dogodilo. I inflacija i nezaposlenost se kreću u pravom smeru, a većina ekonomista sada očekuje da će SAD izbeći recesiju 2024. Ekonomisti tek treba da shvate zašto su stvari išle tako dobro.

U Evropi nije išlo tako dobro kao u Sjedinjenim Državama. Najveća evropska privreda, Nemačka, već je u recesiji, a izgledi ni za ostale vodeće zemlje evrozone nisu dobri.

 

 

Ekonomisti koje je anketirao Blumberg očekuju prvi pad od pandemije u evrozoni u drugoj polovini godine.

„Brojevi daju obeshrabrujuću sliku jer ekonomija evrozone ne pokazuje nikakve posebne znake oporavka“, rekao je glavni ekonomista Komercijalne hamburške banke Cyrus de la Rubia. „Verovatnoća da će evrozona biti u recesiji od trećeg kvartala ostaje znatno visoka.

Sve je verovatnije da će se scenario 'mekog sletanja' inflacije ostvariti u SAD i većini zemalja Evrope, što znači manju verovatnoću globalne recesije", smatra Rumen Krepiev, investicioni ekspert iz kompanije KB Prvo penziono društvo.

Prema njegovim rečima, činjenica da će 2024. biti godina sa najvećim brojem izbora do sada, uključujući i predsedničke izbore u SAD, a obično su izborne godine praćene višim fiskalnim troškovima, ide u prilog očekivanjima da će se izbeći globalna recesija.

„Na osnovu sadašnjih trendova, 2024. očekujem da će doći do stabilizacije globalne ekonomije i malog rasta, ali ne treba da se čudimo ako neke zemlje uđu u malu recesiju“, kaže Krepijev.

Severna Makedonija će izbeći recesiju, rast će biti skroman

Krepijev kaže da će u pogledu Severne Makedonije stabilizacija globalne ekonomije imati pozitivan uticaj na domaću. Međutim, s obzirom na turbulentan period proteklih godina, očekuje da će ovaj rast biti manji od dugogodišnjeg proseka.

I drugi analitičari sa kojima se konsultovala redakcija Bloomberg Adrije smatraju da se u makedonskoj privredi očekuje nešto bolji učinak nego ove godine. To će se odraziti na povećan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji će inače biti samo procentualno veći. Nijanse neće garantovati bolji život, kao i obično kada je indikator BDP. Procene su da će sledeće godine rast biti oko dva odsto, pesimističniji od očekivanja Vlade, koja je u budžetu predvidela rast BDP-a od 3,4 odsto.

„Očekuje se da će ova godina biti nešto bolja od 2023. Inflacija će nastaviti da se umiruje - naša najnovija projekcija je da će ona dostići pet procenata za celu godinu, što je značajno manje u odnosu na ovogodišnjih 10 procenata. Dakle, doći će do izvesnog poboljšanja kupovne moći ljudi, što će dovesti do povećanja potrošnje i oživljavanja privredne aktivnosti“, kaže Branimir Jovanović, istraživač Bečkog instituta. „Naša najnovija projekcija je da će privredni rast biti dva odsto, što je nešto bolje od rasta od 1,5 odsto ove godine.

Branimir Jovanović

Jovanović kaže da će tome doprineti i najnoviji antikrizni paket severnomakedonske vlade, koji će i pored svih slabosti, kako kaže, ipak ubrizgati novac u privredu, što će imati pozitivne efekte.

Međutim, i on i drugi analitičari saglasni su da bi pozitivan faktor u drugoj polovini godine moglo da bude ublažavanje monetarne politike, koje se očekuje kao posledica usporavanja inflacije. To će, kako analizira analitički tim Bloomberg Adrije, ići sporo, bez vidljivih efekata.

Vlada je ovogodišnjim budžetom predvidela rast BDP-a od 3,4 odsto u uslovima povećanih investicija, rasta potrošnje na solidnom nivou i oporavka eksterne tražnje. Očekuje se stabilizacija stope inflacije i projektovana je na 3,6 odsto.

„Predloženi budžet ima sve karakteristike da istovremeno podrži razvoj, ali i da obezbedi fiskalnu održivost, što je od velikog značaja za ekonomiju u razvoju poput naše. „Razvoj i održivost - ovo su dve ključne reči koje opisuju budžet za 2024. godinu“, kaže ministar finansija Severne Makedonije Fatmir Besimi.

Taj scenario rasta je optimističniji od projekcija Svetske banke, koja je za ovu godinu predvidela rast makedonske privrede od 2,5 odsto, što je pak najslabiji rezultat od svih zemalja u regionu. U Albaniji je projektovan rast od 3,2 odsto, kao i u Crnoj Gori, u Srbiji tri odsto, a u Bosni i Hercegovini 2,8 odsto.

Slične su i projekcije analitičkog tima Bloomberg Adrije, koji ističe da je region i dalje tvrđi od razvijenijih ekonomija.

„Za razliku od mnogih delova Evrope, čini se da je region uspešno izbegao recesiju, jer su se domaći uslovi pokazali mnogo otpornijim. „Javne investicije su dolile ulje na ekonomsku vatru širom regiona, ublažavajući slabu inostranu potražnju velikih partnera (EU)“, kažu analitičari.

 

 

Srbija očekuje rast od tri odsto

Profesor Branimir Jovanović smatra da istočna Evropa prednjači u Evropi po ekonomskom rastu, pa je stoga verovatnoća recesije, prema projekcijama Bečkog instituta, manja nego u zapadnoj Evropi.

Region Zapadnog Balkana najbolje kotira u istočnom delu kontinenta, pa su šanse za recesiju na Zapadnom Balkanu male, skoro jednake nuli.

„Srbija je, nažalost, jedna od slabijih, možda ne i najslabija, ali je u donjoj polovini liste zemalja Zapadnog Balkana. Tako da je verovatnoća da Srbija padne u recesiju nešto veća nego za ceo Zapadni Balkan. BiH je u sličnoj situaciji kao Srbija, a Makedonija je u nešto lošijoj“, kaže Jovanović.

Ovo je u izlaganju Kvartalnog monitora potvrdio Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Kako je rekao, zemlje našeg regiona će ove godine ostvariti najveći privredni rast. Evropu će predvoditi Crna Gora, Albanija, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Makedonija i Bugarska.

„Verovatno je to uticaj konvergencije, najbrže će rasti najmanje razvijene zemlje. Osim toga, daleko smo od ratnih dešavanja, dok će, na primer, baltičke zemlje imati najveći ekonomski pad, a razvijene Nemačka, Austrija, Francuska su u recesiji“, rekao je Arsić.

Kvartalni monitor za ovu godinu predviđa privredni rast od tri odsto, pre svega zato što ne može da računa na visoke stope rasta poljoprivrede, građevinarstva i proizvodnje električne energije, koje su već prošle godine značajno rasle.

Srbija je, prema proceni autora, 2023. završila sa privrednim rastom od 2,3 do 2,4 odsto, što je više od njihovog ranije prognoziranog rasta srpske privrede od dva odsto u 2023. godini. Dakle, rast bi prošle godine, prema proračunima, bio znatno veći od proseka EU. Prema novembarskoj prognozi Evropske komisije, iznosiće od 0,6 do 0,8 odsto.

Projekcije Ministarstva finansija, na kojima se zasniva budžet za 2024. godinu, ukazuju da bi rast BDP-a mogao biti 3,5 odsto, a negativan privredni rast se ne očekuje. Srbija je, prema prognozama Bloomberga, 2023. završila sa rastom od oko tri odsto, ali se ove godine očekuje rast od 1,9 odsto.

Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, međutim, kaže da kada je Srbija u pitanju, ako privreda ostane orijentisana samo ka tržištu EU, recesija se ne može izbeći.

"Ako uspešno otvorimo nova tržišta i ako dovedemo investitore iz raznih drugih delova sveta koji proizvode ne samo za tržište EU, onda ćemo zaista imati dobre šanse da izbegnemo recesiju", smatra Aćimović.

U takvom scenariju on očekuje da će srpska privreda ove godine rasti od 2,5 do tri odsto BDP-a.

U Sloveniji dolazi do mekog sletanja

Slovenija je i dalje pod snažnim uticajem visoke inflacije, usporavanja izvoznog dela privrede i nižeg rasta lične potrošnje. Banka Slovenije, u svom pregledu makroekonomskih kretanja, očekuje postepeno jačanje privrednog rasta ove godine zbog veće lične potrošnje, što će biti posledica rekordno niske nezaposlenosti ili visoke zaposlenosti.

„Treba napomenuti da će dodatni privredni rast biti podržan rekonstrukcijom nakon avgustovskih poplava i državnom potrošnjom“, kaže Tilen Benko iz Pokojninske družbe A u izjavi Bloomberg Adriji. Prema njegovim rečima, u takvim uslovima se ne očekuje recesija.

Međutim, on dodaje da se to može brzo promeniti pojavom spoljnih šokova, navodeći šokove cena energije i poremećaje u lancu snabdevanja. „U ovom slučaju možemo očekivati umerenu recesiju."

„Budući ekonomski rast povezan je sa pretpostavkom o očekivanom oporavku globalne tražnje, na koju mogu značajno uticati deglobalizacija, geopolitičke neizvesnosti i ponovni šokovi ponude. Dodatni rizik za slovenačku privredu je trajno visoka inflacija usled rasta realnih zarada, koja se može preliti na konačne cene i time povećati pritisak na cene i plate u uslovima izuzetno zategnutog tržišta rada“, kaže on.

Bojan Ivanc, glavni ekonomista Privredne komore Slovenije (CGS), pripisuje verovatnoću tehničke recesije od 10 do 15 odsto. Tehnička recesija se definiše kao dva uzastopna kvartalna pada realnog BDP-a. On dodeljuje manje od pet procenata verovatnoće značajne recesije, uz odgovarajuće smanjenje radne snage. „Aktivnosti vezane za obnovu Slovenije, visok realni rast plata i penzija i očekivanja rasta izvozne tražnje ključni su razlozi koji nas dovode do tog rejtinga.

Bojan Ivanc /STA

I ekonomista Jože P. Damijan pripisuje malu verovatnoću da slovenačka privreda padne u recesiju. Ove godine možemo očekivati privredni rast između jedan i dva odsto. „Trenutno je ovo uglavnom vođeno velikim ulaganjima u stambenu i transportnu infrastrukturu i državnom potrošnjom, dok industrijska proizvodnja stagnira zbog stagniranja ili pada izvoza“, dodaje on.

Od pomenutih komentatora, samo ekonomista Janez Šušteršić predviđa veliku verovatnoću za recesiju ove godine. „Najveća pretnja slovenačkoj ekonomiji u 2024. godini su posledice pogrešne vladine politike, koja dodatno opterećuje privredu birokratijom i porezima, najavljena recesija u Nemačkoj i visoke cene energenata. Na osnovu toga procenjujem da će privredni rast ove godine biti nizak i da je verovatna recesija.

Hrvatska će izbeći recesiju

Ako se pogledaju desezonirani podaci, kako napominje Eurostat, u trećem kvartalu BDP u Hrvatskoj je na godišnjem nivou porastao za tri odsto, a na kvartalnom za 0,3 odsto.

Dakle, imajući u vidu sve te elemente, uopšte ne čudi da rizik od recesije u Hrvatskoj ove godine nije vidljiv. Naime, domaća tražnja i investicije u dovoljnoj meri kompenzuju rizike koji proizilaze iz neizvesnosti oko inostrane tražnje.

„Što se tiče inostrane tražnje, nastavljamo da vidimo povećan nivo neizvesnosti zbog kontinuiranog trenda sporog rasta glavnih ekonomija EU i rizika od pada povezanih sa ubrzanjem rasta tokom 2024. godine, što u velikoj meri odražava globalne geopolitičke okolnosti i relativno sporu dinamiku globalnog rasta. Štaviše, i očigledno veoma prigušen rast izvoza robe, a u turizmu očekujemo nastavak trenda normalizacije i umerenije stope rasta nakon oporavka od pandemije i visokih stopa. Rast na našim glavnim turističkim tržištima predstavlja negativan rizik za prognozu za 2024. Kao posledica toga, neizvesna je priroda ekonomskih izgleda naših trgovinskih partnera, pri čemu se Nemačka posebno ističe. Narušavanje ovih izgleda, uprkos onome što se čini relativno snažnom domaćom tražnjom, moglo bi biti sve veći teret 2024. godine“, kaže Alen Kovač, glavni ekonomista Erste banke u Hrvatskoj.

Alen Kovač

Prema njegovim rečima, u takvim okolnostima glavni fokus vlade, kako sadašnje, tako i one posle izbora ove godine, mora ostati balansiranje fiskalne politike u neizvesnoj ekonomskoj realnosti.

„U ovom delu se uvek pominju dodatne strukturne reforme, gde ciljano članstvo u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) može biti određeni katalizator. Takođe, nastavak uspeha kada govorimo o povlačenju sredstava iz Nacionalnog programa oporavka i otpornosti (NRPO) ostaje nešto na čemu vidimo fokus i u 2024. godini“, ističe Kovač.

Slično razmišlja i Ivan Dražetić iz Intercapitala.

„Kao i Evropska komisija vidimo da će glavni pokretači rasta u Hrvatskoj ostati investicije podržane sredstvima EU i privatne investicije, a zatim lična i državna potrošnja. Glavna razlika između onoga što vidimo i prognoze EK leži u doprinosu neto izvoza. Dok EK smatra da će se neto izvoz smanjiti, ali će i dalje ostati u pozitivnom području, posmatranje situacije kod velikih hrvatskih proizvođača sugeriše da bi doprinos neto izvoza lako mogao biti negativan“, ocenjuje Dražetić.

Kako objašnjava, recesiona situacija u industrijskom sektoru u EU ove godine bi se kroz lance snabdevanja u izvesnoj meri mogla preneti i na hrvatske proizvođače.

Analitičari Bloomberg Adrije takođe vide rizike koji bi mogli usporiti rast.

„Investicije će se ubrzati, vođene uplatama iz fondova EU. Korporativne investicije će ostati prigušene zbog rastućih kamatnih stopa. Turistička sezona će dati pozitivan doprinos 2024. godine, kako se potrošnja oporavlja, ali negativni rizici proizilaze iz nivoa oporavka na glavnim turističkim emisionim tržištima“, navodi se u analizi.

Istovremeno, kada je reč o robnoj trgovini, analitičari Bloomberg Adrije podršku izvozu vide u izgledima veće inostrane tražnje i povećanja industrijskih zaliha tokom 2023. godine.

Dakle, Hrvatska neće doživeti recesiju, ali rast može i verovatno će se donekle usporiti, prvenstveno zbog problema sa inostranom tražnjom.

Da li je Bosna i Hercegovina već u recesiji?

Prognoze za Bosnu i Hercegovinu su da će u 2024. godini rast biti oko jedan odsto. Za Hatidžu Jahić, profesorku Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, ovo je "možda previše optimistično".

Hatidža Jahić

Bosna i Hercegovina zavisi od izvoza, gde je značajan deo svojih izvoznih aktivnosti usmeren na evropska tržišta. Evropska unija je ključni trgovinski partner, a na ekonomske trendove često utiču događaji u širem evropskom kontekstu. Kao mala otvorena ekonomija, BiH je posebno osetljiva na spoljne faktore, uključujući fluktuacije u potražnji, trgovinsku politiku i ekonomske uslove u evrozoni.

„Naša upotreba evra u svakodnevnim transakcijama i zavisnost od evropskih tržišta naglašava složenu ekonomsku međuzavisnost između Bosne i Hercegovine i evrozone, ali i širi evropski kontekst“, rekla je Jahić u izjavi za Bloomberg Adriju.

S druge strane, ekonomista Draško Aćimović smatra da je Bosna i Hercegovina već u recesiji, "jer su kriminal i korupcija uključeni u BDP".

„Dugo smo u recesiji. Ako se kriminal i korupcija nastave, i ove godine ćemo biti u recesiji, samo će statistički podaci biti lažno predstavljeni kao pozitivni. To je krug. Zato ne možemo uopšte da govorimo o recesiji kao takvoj, kada je lažna“, smatra Aćimović.

U saradnji sa Aleksandrom Tomić (Bloomberg Adria Makedonija), Marijanom Avakumović (Bloomberg Adria Srbija), Urošem Božinom (Bloomberg Adria Slovenija), Igorom Ilićem (Bloomberg Adria Hrvatska) i Nejrom Džaferagić (Bloomberg Adria BiH).

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar