.webp){kind=icon}
Ministar finansija Slovenije Klemen Boštjančič rekao je za Bloomberg TV da je emisija državnih obveznica odložena do sledeće godine. "Razlog zašto to nismo uradili ove godine, kao što smo predvideli pre godinu dana, jeste pre svega veoma dobra likvidnost i trenutna pozicija", objasnio je. Između ostalog, otkrio je dokle su stigli pregovori evropskih zemalja oko novih fiskalnih pravila, kao i koliko Slovenija finansijski pomaže Ukrajini.
Možete li da objasnite planove Vlade u vezi sa dodatnim oporezivanjem privrede i banaka?
Razlog su poplave u kojima se šteta sa indirektnim troškovima procenjuje na blizu 10 milijardi evra. Govorim o pet do 15 odsto našeg BDP-a. Odmah smo promenili prioritete, finansiranje troškova poplava postalo je prioritet. Stoga je bilo potrebno tražiti i izvore prihoda koji će pomoći u finansiranju ovih troškova. Posle dosta duge rasprave sa raznim institucijama, odlučili smo se za dva poreza, odnosno za oporezivanje bilansne sume banaka (oporezivanje od 0,2 odsto) i povećanje poreza na dobit pravnih lica (sa 19 na 22 odsto).
Više poreza izaziva mnogo kritika. Da li ste zabrinuti da će ovo imati negativni efekat koji će naštetiti ekonomiji? Hoće li biti manje ulaganja jer kompanije osećaju da moraju da stegnu kaiš?
Novi porezi su uvek kritikovani, ali ne, odgovor je ne. Uložili smo mnogo truda, uradili dosta analiza, koji dodatni porez bi najmanje uticao na privredu. Samo od oporezivanja bilansne sume banaka u narednih pet godina, pretpostavljamo da ćemo u državnu kasu dodati nešto manje od pola milijarde evra. S druge strane, samo će profit banaka u Sloveniji ove godine biti veći od milijardu evra, čemu najviše doprinose veći prihodi od kamata.
Bloomberg Adria
EU priprema novi program pomoći Ukrajini. Kakav je stav Slovenije o tome?
Slovenija je od početka rata jedna od najglasnijih pristalica Ukrajine. Takođe smo u vrhu zemalja po resursima, odnosno monetarnoj i drugoj pomoći Ukrajini, mereno BDP-om po glavi stanovnika. U budućnosti takođe nameravamo da podržimo Ukrajinu u pogledu novih finansijskih instrumenata koje sada uvodi Evropska komisija. To je instrument koji će odgovoriti na promenljive kratkoročne potrebe za oporavkom i srednjoročne potrebe za modernizacijom Ukrajine. S druge strane, i što je veoma važno, verujemo da će ovaj instrument doneti dodatnu transparentnost i predvidljivost u pogledu potrebnih resursa.
Da li ste zabrinuti zbog fiskalne discipline i rasta duga u nekim od najvećih zemalja u EU?
Prilično. Posle četiri godine bez fiskalnih pravila, kada ih je privremeno likvidirala pandemija, a potom i energetska kriza, podeljeno je mnogo takozvanog novca iz helikoptera. Vlade, ministarstva, ljudi su se navikli. I zato je sada veoma teško vratiti se u stanje u kojem smo bili pre 2020. Ipak, jasno je da je ta sloboda gotova, vraćaju se fiskalna pravila. Slovenija čak ima fiskalna pravila zapisana u ustav. Ali, naravno, ova stara fiskalna pravila ne odgovaraju trenutnoj situaciji.
Planirali ste da i ove jeseni emitujete neke državne obveznice u Kini i Japanu. Da li ste odložili ili otkazali izdavanje?
Mislim da je naša riznica najbolja u Centralnoj i Istočnoj Evropi, veoma su profesionalni. Pitanje izdavanja obveznica u Japanu je takođe veoma živo. Verovatno ćemo ga objaviti sledeće godine. Razlog zašto ovo nismo uradili ove godine – kao što smo i predvideli pre godinu dana – jeste pre svega veoma dobra likvidnost i trenutna pozicija.
Drugo, pokušavamo da deficit na kraju godine spustimo ispod 70 odsto BDP-a. Zbog toga smo izlazak odložili za sledeću godinu. Još uvek smo neodlučni oko Kine, ali istražujemo i to tržište. Želimo da istražimo sve opcije i da budemo spremni za moguću novu finansijsku krizu. Zbog toga je takođe važno proširiti rizike.
Opširniji intervju možete pročitati na stranici Bloomberg Adria Slovenija.
