Ecofin dao Hrvatskoj zeleno svetlo za uvođenje evra

Veće za ekonomske i finansijske poslove EU (Ecofin) dalo je zeleno svetlo Hrvatskoj za uvođenje evra i odredilo cenu po kojoj će se se vršiti zamena.

Na dnevnom redu Ecofina bilo je donošenje tri odluke koje i formalno znače početak odbrojavanja poslednjih meseci hrvatskoj kuni i početak plaćanja u evrima od iduće godine.

Zvanični kurs je 7,53450 kuna za jedan evro, i nije se menjao u odnosu na onaj koji je važio za vreme učešća Hrvatske u Evropskom kursnom mehanizmu ERM II. Formalno, to je poslednji korak na evropskoj strani, a Hrvatska sada praktično mora da obavi najveći deo posla.

U Briselu su rekli kako će najveći pritisak biti na banke te im preporučuju da u nedeljama koje će obeležiti uvođenje evra povećaju broj osoblja. Takođe, preporučuje se i da izdvoje posebne šaltere posvećene zameni kuna za evre, kao i da tačno i jasno informišu građane koji bankomati imaju evre, a koji ne, jer tehnički nije moguće sve bankomate istovremeno snabdeti novom valutom.

Takođe, banke će morati da budu oprezne jer će oko nove godine biti povećana količina gotovine u opticaju, što stvara dodatne rizike. I nešto pre zvaničnog početka korišćenja evra građani će moći da kupe svojevrsne "paketiće" evro-kovanica, što se u prethodnim slučajevima pokazalo kao veoma popularan poklon.

Tako je 12. jul 2022. godine postao svojevrsni "€ dan" za Hrvatsku. Odluke Ecofina, tačnije njihovo objavljivanje u službenom glasilu EU dan kasnije, automatski su pokretač za aktiviranje zakona o uvođenju evra kao službene valute u Hrvatskoj, donesenog sredinom maja.

Uvođenje evra komentarisao je i viceguverner HNB-a Michael Faulend, koji je rekao kako je sada pravo vreme i sreća da Hrvatska uvodi evro jer će zajednička valuta pružiti zaštitu i sigurnu luku od svih poremećaja koji se događaju u Evropi, ali i globalno. Istakao je kako je povišena inflacija globalni fenomen koji ne pogađa samo Hrvatsku.

"Ova povećana inflacija ne dolazi samo iz monetarne sfere, ona dolazi prvenstveno van monetarne sfere u evropskom krugu. U SAD bi situacija sada mogla biti nešto drugačija. Neminovno je da će kamatne stope rasti još neko vreme. Činjenica je da je onda bolje biti član evrozone", rekao je on.

- Tekst napisan uz pomoć Karla Vajdića i Danijele Polonijo