Rekordne brojke, a prazne plaže? Vlasnici apartmana u Hrvatskoj ne vide problem

Pala je rekordna 2019. godina, barem prema podacima iz sistema E-visitor. Dakle, brojke ne lažu - u Hrvatskoj je u prvih šest meseci ove godine 6,7 miliona turista ostvarilo 27,3 miliona noćenja, što je 16, odnosno 10 odsto više nego u istom  periodu prethodne godine i četiri odsto više nego u prvom polugodištu 2019. godine, dok je u maju noćenja bilo jedan odsto više nego prošlo godine i jednako kao u istom mesecu 2019. godine.

Podaci su iz istog onog sistema u koji svi iznajmljivači moraju upisivati svoje goste i platiti naknadu za njih. Zato je teško poverovati da ti podaci nisu tačni, jer ne vidimo ko bi plaćao za imaginarne goste.

Čemu takav uvod? Mediji i društvene mreže preplavljeni su informacijama o lošoj turističkoj sezoni, naduvanim brojkama i slikama praznih plaža i ulica, pa je redakcija Bloomberg Adrije iz Hrvatske istražila o čemu je zapravo reč.

Prvi sumnjivac koji bi im je mogao dati neko rešenje bili su apartmani. Njih je na datum 11. jula 115.840 u celoj državi, a u njima se nalazi 641.511 kreveta.

Primetan je porast u odnosu na apartmane koji su bili uključeni u brojke 2019. te, zasada, najbolje turističke godine u Hrvata. Ali ni taj porast nije veliki, pa da možemo govoriti o preplavljenom tržištu. Međutim, kako su onda plaže prazne?

Na to odgovor za Bloomberg Adriju daje Mirko Bulić iz Hrvatske zajednice udruženja porodičnog smeštaja koji smatra da ima razloga za veselje jer je popunjenost dosta dobra u celoj državi.

"Međutim, moram napomenuti da je veliko interesovanje za sudelovanje u turizmu, pa je tako i porastao broj smeštaja, kao i broj kreveta, kako na obalnom području, tako i u ruralnom, pa se popunjenost disperzovala na celoj teritoriji, pa se može steći osećaj da je manje turista u pojedinim destinacijama", objasnio je Bulić.

I Zagreb ima svojih čari u letnjim mesecima, turisti više ne hrle samo na more | Hina

S tim mišljenjem se predsednica Udruženja porodičnog smeštaja Barbara Marković delimično slaže, njena iskustva s terena malo su drugačija. Kaže nam kako je reakcija iznajmljivača podeljena, u zavisnosti od regiona. "Znamo da Istra i Dubrovnik rade dobro i već su popunjeni od predsezonskih praznika. Srednja Dalmacija imala je dosta praznina u predsezoni, ali sad je na 96 odsto popunjenosti kapaciteta u visokoj sezoni", objasnila je Marković.

Oboje se slažu da cene nisu uticale na popunjenost kapaciteta. Očekivano su, ističu, rasle zajedno sa ukupnom inflacijom.

"Cene su u nekom rangu okruženja, a nisu niti drastično povećavane u odnosu na poskupljenje standarda života i inflacije koje ukupno iznosi cca 30 odsto u poslednjih šest do osam meseci", smatra Bulić. Međutim, postoje izuzeci. "Uvek ima onih koji su podigli nerealno cene i (zbog) kojih mi svi ostali izgledamo loši i pohlepni", smatra Marković.

"Izvrsne rezultate turističkog prometa koji je iznad nivoa istog perioda 2019. prate i rekordni finansijski pokazatelji. Prema podacima HNB-a, prihodi od stranih turista za prvo tromesečje iznosili su 672 miliona evra, što u odnosu na do sada referentna prva tri meseca 2022. predstavlja povećanje od 38 odsto, odnosno prihode veće za 186 miliona evra. Svi ti podaci ukazuju (na to) da smo na dobrom putu, da je iza nas jedna od najboljih predsezona hrvatskog turizma i da je uprkos izazovnom periodu turistički sektor, zahvaljujući između ostalog i izdašnim merama Vlade, ostao stabilan", rekla je ministarka turizma i sporta i predsednica HTZ-a Nikolina Brnjac.

Istarska županija je u šest meseci imala najviše noćenja | Dario Grzelj/Hina

Uz sve, ne smemo zaboraviti da recesija kuca na vrata nekim evropskim zemljama poput Nemačke, pa je potpuno jasno da će paziti na svaki evro.

"Sinonim za Hrvatsku je lepa ali preskupa. Dajmo im razlog zašto smo skupi, ulaganjem u strategiju razvoja turizma mislim da (bismo) mogli biti kvalitetna 'boutique' destinacija i time minimalizovati sezonalnost", poruka je Marković za sve učesnike u turizmu.

"Naš strateški cilj je razvoj celogodišnjeg i regionalno uravnoteženijeg turizma, a kruna te reforme upravljanja je novi  Zakon o turizmu kojim ćemo (…) prvi put svim destinacijama omogućiti alate za razvoj održivog i konkurentnog turizma", poručila je ministarka.

Istra rekorder

Istra i Kvarner svakako prednjače pred drugim destinacijama. Istarska županija je u šest meseci imala najviše noćenja, 8,5 miliona ili sedam odsto više nego lani, a druga je Splitsko-dalmatinska s 4,7 miliona ili 11 odsto više noćenja.

Na Kvarneru je bilo 4,5 miliona noćenja ili šest odsto više nego u prvih šest meseci 2022. godine, u Zadarskoj županiji tri miliona ili osam odsto više, u Dubrovačko-neretvanskoj 2,5 miliona ili 20 odsto više, a u Šibensko-kninskoj 1,3 miliona noćenja ili 1,5 odsto više nego prošle godine.

Marković smatra da je situacija u Splitu rezultat siromašnijeg sadržaja, a uz to i vremenskih neprilika koje su rezultirale većim rupama i 'last minute' otkazivanjima u predsezoni, dok je Dubrovnik bio i ostao 'boutique' destinacija i uz novi most, pa ove godine rade još bolje.

Sagovornici hrvatske redakcije smatraju da će se visoka sezona odraditi više nego dobro. "To nas (sve) motiviše za dalji rad, ali mogli (bismo) raditi puno duže i ne biti 'robovi' letnje sezone", zaključila je Marković.

Špic sezone je pred nama, brojke ćemo zbrajati najesen, ali prema najavama, iznajmljivači će i ove godine zadovoljno trljati ruke. Straha za hrvatski turizam, a time i petinu BDP-a, nema.