"Danas ljudi imaju više novca i raspolažu većom količinom prihoda nego što je to bio slučaj pre dve godine, ali uprkos tome troše manje, prvenstveno jer su potrošači zabrinuti i cene su visoke. Nisu sigurni ni u stabilnost svog zaposlenja i isto tako ih brine koliko će uporna biti povećanja cena", rekao je glavni analitičar Bloomberg Adrije Andrej Knez.
On je tokom gostovanja u programu Hrvatske televizije dodao da pad potrošnje za sobom povlači i druge probleme, poput punjenja budžeta, ali da je procena da će ovu godinu spasti državna potrošnja koja ne dolazi kao iznenađenje, jer je već i bila najavljivana prošle godine. Kako pojašnjava, državna potrošnja najviše se povezuje s tim koliko će država biti sposobna da realizuje zacrtane projekte, odnosno koliko će ih ostvariti iz evropskih fondova, čime bi se u najvećoj meri mogla definisati razlika u ovoj godini.
Uprkos procenama o višku novca građanstva, privreda će stagnirati, predviđa analitički tim Bloomberg Adrije. Kako tvrde, zasad je na sceni niska pozitivna stopa rasta, koja će, zaokruženo gledano, ipak biti na nuli. Posle snažne dvogodišnje tendencije rasta, ove godine ne očekuju ništa dobro. Pre svega zbog visoke inflacije, a naročito jer se upravo sada stabilizuju dugoročna inflatorna očekivanja, što sve zapravo nepovoljno utiče na investicije.
Opširnije
Analiza BBA: Industrijska proizvodnja u Adria regionu bez oporavka u 2023.
Industrijska proizvodnja, vadičep za solidan deo privrede u regionu, krajem prošle godine je posustala.
08.03.2023
Privrede Adria regiona čeka težak ekonomski put u 2023.
Analitički tim Bloomberg Adrije ističe da najnoviji pokazatelji ekonomskog raspoloženja potvrđuju njihove prognoze o znatnom padu privrednih kretanja ove godine.
03.04.2023
MMF smanjio prognozu globalnog rasta
Bruto domaći proizvod će verovatno porasti za 2,8 odsto ove godine i tri odsto sledeće godine, saopštio je MMF.
11.04.2023
Komentarišući inflaciju i najave da će se ona izduvati i zaustaviti, naš glavni analitičar je zaključio da je inflacija ostala uporna. Prema njegovim rečima, za to postoji nekoliko razloga, a potrošnja domaćinstava bila je dosta snažnija nego što se smatralo u poslednjih nekoliko kvartala. Knez je jedan element izdvojio kao posebno bitan - blagu zimu. Cela Evropa dobro se pripremila za zimu, skladišta gasa su bila dobro snabdevena, što je osnažilo celokupnu potrošnju u privatnom sektoru.
Međutim, do većeg rasta nije došlo, jer je reč o kratkoročnom učinku, pa sada na scenu stupaju neki drugi problemi, od kojih je najsvežiji finansijska kriza.
Regionalni BDP
Govoreći o bruto domaćem proizvodu (BDP) u regionu, Knez je za slovenačku privredu naveo da je značajno više izložena ekonomskim tendencijama najvećih privreda evrozone poput Nemačke i Austrije, te smatra da će smanjenje potražnje u tim zemljama imati lančani efekat na manju i osetljiviju slovenačku privredu.
Procene za Srbiju relativno su slične Hrvatskoj i Sloveniji, a glavni analitičar odgovor za to pronalazi u tomu što naša zemlja ima "malo drugačiju bazu i strukturu". Pojašnjava da srpska privreda nije na isti način postavljena, pa je moguće ostvariti više stope rasta BDP-a. "Oni nisu povezani s kapitalnim tokovima kao članice Evropske unije, što znači da dotok svakog dodatnog evra značajno utiče na celokupnu privredu", zaključio je Knez.
.webp){kind=icon}
