Kada je reč o turističkoj potrošnji, u Hrvatskoj se uvek glavna priča svodi na to koliko su strani turisti ostavili novca ove ili prethodne sezone. Ali šta je sa potrošnjom hrvatskih državljana u inostranstvu? Koliko god Jadran, a i drugi delovi zemlje, Hrvatima bili dragi, s vremena na vreme ipak putuju van granica zemlje.
Ipak, ne predaleko, barem prema podacima Hrvatske narodne banke. Centralna banka je pre nekoliko dana objavila podatke o turističkoj potrošnji hrvatskih građana u inostranstvu za tri kvartala 2022. godine, kao i niz podataka koji seže sve do 2011. godine. Tabele otkrivaju neke očekivane, ali i neke manje očekivane informacije.
Za početak, očekivano. Dok strani turisti u Hrvatskoj ostavljaju ogromne milijarde novca, prošlogodišnju potrošnju, na primer, Ministarstvo turizma i sporta procenilo je na 13 milijardi evra, potrošnja hrvatskih turista u inostranstvu je znatno skromnija. Otprilike samo desetina tog iznosa.
Solidan oporavak
Od 2011. do 2015. godine, na primer, potrošnja se uglavnom kretala između 600 i 700 miliona evra godišnje, ali je nakon toga počela da raste. U 2019. Hrvati su potrošili više od milijardu i po evra na turizam u inostranstvu, koji je, naravno, bio ozbiljno smanjen u naredne dve pandemijske godine.
Oporavak je bio solidan već 2021. godine, kada je potrošnja iznosila skoro 940 miliona evra, a rezultat za prošlu godinu, delom zbog razigrane inflacije, biće još bolji. Već u prva tri kvartala potrošnja je blago premašila milijardu evra, a podaci za poslednja tri meseca tek se očekuju.
Još jedna činjenica koja ne iznenađuje jeste da su od pet destinacija u vrhu po potrošnji tokom protekle decenije tri susedne zemlje: Bosna i Hercegovina, Slovenija i Srbija. Zapravo, možda je čak i malo iznenađujuće da su hrvatski turisti od 2011. do kraja septembra prošle godine u BiH ostavili 2,8 milijardi evra, a u Sloveniji 1,5 milijardi. Za Hrvate je, čini se, Bosna i Hercegovina turistički hit (ali i zemlja za kupovinu.)
Posle pomenute dve susedne zemlje, slede Nemačka, gde su građani Hrvatske potrošili 1,1 milijardu evra i Austrija sa 837 miliona. Austriju je lako objasniti, imajući u vidu da Hrvati vole da, ako ne da skijaju, onda bar da se slikaju na ski-stazama. A potrošnja u Nemačkoj je, sasvim moguće, delom posledica posete prijateljima ili porodici koji su se u poslednjoj deceniji odselili u tu zemlju.
Srbija zaokružuje listu pet zemalja u kojima su Hrvati potrošili više od pola milijarde evra tokom godina koje se navode u statistici HNB. Ovde se verovatno radi pre svega o noćnom životu Beograda, koji se u hrvatskim medijima često pominje kao znatno atraktivniji.
Nastavak liste ipak donosi neka iznenađenja. Na šestoj poziciji, iza Srbije, jesu Sjedinjene Američke Države. I Hrvatima je zanimljiva jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u svetu, ali je zanimljivo da su tamo potrošili 390 miliona evra, dok je u relativno bliskoj Italiji, koja nudi brojne kulturne znamenitosti i obilje skijališta, oko 30 miliona evra manje.
Slede Italija, Velika Britanija, Švajcarska, Holandija, Francuska i Kanada, a onda opet dolazimo do malog iznenađenja. Tokom godina, pokazuje statistika centralne banke, više novca Hrvati su ostavili u Ujedinjenim Arapskim Emiratima nego u susednoj Mađarskoj. Čini se da je šarm Budimpešte manji od Dubaija.
Na listi petnaest zemalja u kojima su Hrvati potrošili najviše novca je Rusija sa 94 miliona evra, ali niže u tabeli ima i zanimljivih podataka. Tokom godina hrvatski turisti potrošili su podjednako, od 80 do 90 miliona evra, u Švedskoj, Crnoj Gori, Australiji i Kini. Isto tako, blizu pedeset miliona evra ostavili su u Finskoj, ali i na Tajlandu, Portugalu i Irskoj, a tek nešto manje, oko 43 miliona, u Brazilu.
I za kraj još samo Katar. Država u kojoj je održano ovogodišnje Svetsko prvenstvo u fudbalu sigurno će profitirati od hrvatskih gostiju. Tu su 2021. godine ostavili čak 12 miliona evra, što je više od trećine ukupnog iznosa za sve godine od 2011. Podaci HNB-a dostupni su samo za prva tri kvartala prošle godine i pokazuju da su do danas potrošili 4,6 miliona evra do kraja septembra, a kako je fudbalsko prvenstvo bilo na samom kraju godine, taj broj će sigurno znatno skočiti.
Topla zima i problemi na evropskim skijalištima znače da će hrvatski turisti ove sezone imati nešto manje mogućnosti za boravak u inostranstvu. Iako je prošla godina bili na tragu veoma uspešnih 2018. i 2019. što se tiče potrošnje u inostranstvu, teško je predvideti kako su iznosi izgledali do kraja. Inflacija ih je svakako donekle naduvala, ali ona ujedno znači i manje raspoloživog prihoda za putovanja.
Kako god bilo, pitanje turističke potrošnje za nekoliko meseci ponovo će se vrteti oko toga koliko su strani gosti ostavili novca. Ali ako Hrvatska dobro zaradi, to će biti prilika da deo tog novca građani potroše negde drugde. U Bosni, Emiratima, Finskoj ili negde drugde, sasvim je svejedno. Svako zaslužuje odmor.
.webp){kind=icon}
