Zašto države i privrede trguju jedne s drugima? Ključan odgovor na to pitanje komparativna je prednost (engl. comparative advantage), teorija koja je u temelju međunarodne trgovine i delimično objašnjava zašto, na primer, slovenska privreda tako dobro sarađuje s nemačkom automobilskom industrijom.
Komparativna prednost označava sposobnost privrede da proizvede neko dobro ili uslugu uz niže troškove u odnosu na neku drugu privredu. Razmatranje komparativnih prednosti određenoj državi ili društvu omogućava bolji odabir dobra ili usluge koji će se proizvoditi.
Teoriju komparativnih prednosti postavio je britanski ekonomista David Ricardo u svom delu "Načela političke ekonomije" (On the Principles of Political Economy and Taxation) iz 1817. godine, a s njom je opovrgao teoriju apsolutne prednosti. Apsolutna prednost označava sposobnost privreder ili aktera da stvori bolja dobra ili usluge, odnosno da ih stvori brže od drugih. Međutim, ponekad je za aktera koji može proizvesti bolji proizvod i dalje interesantno da tr s nekim ko proizvodi isti proizvod lošije, zaključio je Ricardo.
Opširnije
Specijalizacija ključna za kompanije, ne uči se sve u školi
Mala i srednja preduzeća najmanje rade na obrazovanju kadrova, kaže prof. dr Ana Bovan.
29.08.2022
U prvoj polovini godine trgovinski deficit manji za 35,7 odsto
Deficit u spoljnoj trgovini Srbije sa svetom u prvoj polovini ove godine niži je za 35,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
31.07.2023
Ambasador za BBA: Mango je preskup u Srbiji, a Egipat vidi rešenje
Srbija je i kapija ka Zapadnom Balkanu za investitore iz Egipta, kaže ambasador te afričke zemlje u Srbiji Bassel Salah.
02.06.2023
Na primeru Engleske i Portugala svog vremena, Ricardo je pokazao da je u najboljem interesu njegove domovine specijalizovati se za proizvodnju tekstila, koji je zahvaljujući industrijalizaciji moguće jeftino proizvesti, dok je za portugalsku privredu s povoljnijom klimom najbolje proizvoditi vino. Za obe države bilo je u interesu da trguju jedna s drugom i uvoze dobra koja bi same proizvodile s većim troškovima.
Uzmimo kao primer mladog slovenskog košarkaškog talenta Luku Dončića. On želi da bere jabuke u svom domaćem voćnjaku, što bi mu s obzirom na sportske sposobnosti i visinu oduzelo manje vremena nego prosečnoj osobi, recimo osam sati. Za isto vreme može zaraditi hiljade dolara igrajući košarku. Njegov komšija može brati jabuke deset sati, a za isto vreme od svog posla može zaraditi 100 dolara. Uprkos tome što je komšija manje efikasan kao voćar, i Luki i njemu je u interesu da trguju ako je cena za branje veća od 100 dolara i manja od hiljadu dolara koje bi Luka zaradio igrajući košarku.
Prednosti i mane komparativne prednosti
Uzimanje komparativne prednosti u obzir preuzeću ili državi donosi veću efikasnost, povećava profit i smanjuje potrebu za protekcionističkim merama. Teorija komparativne prednosti često se koristi za zagovaranje globalizacije jer podstiče države na specijalizaciju i trgovinu s drugim državama. S jedne strane, mogu izvoziti dobra za koja su se specijalizovali, a s druge strane prisiljeni su da uvoze stvari za koje nisu specijalizovani.
Iako se fokusiranost na komparativne prednosti pokazala korisnom za privredni rast i povećanje produktivnosti država poput Kine ili Južne Koreje, kritičari upozoravaju da to načelo međunarodne trgovine može imati negativne posledice za zemlje u razvoju.
Zemlje u razvoju često ulaze u međunarodnu trgovinu s komparativnom prednošću u obliku obilne i jeftine radne snage, ali specijalizacija za takvu radno intenzivnu ekonomiju može ih zarobiti. Mogu se naći u situaciji u kojoj više ne mogu preći na kapitalno intenzivne industrije i delovati uglavnom kao fabrike za preduzeća iz razvijenog sveta. Ta preduzeća u zemljama u razvoju često iskorišćavaju manje stroge radne zakone, prisilne radne prakse, pa čak i dečji rad.
Slično tome, zemlja koja se specijalizuje za poljoprivrednu proizvodnju, rudarstvo i iskorišćavanje prirodnih resursa može se suočiti s iscrpljivanjem okoliša ili štetom domaćim kulturama. Zemlje u razvoju koje učestvuju u takvoj vrsti međunarodne razmene često mogu brzo završiti u relativno podređenom položaju umesto u prednosti.
Zašto Slovenci proizvode ležajeve za nemačke automobiliste?
Najvažniji trgovinski partner Slovenije je Nemačka, a značajnim udelom u toj razmeni doprinose slovenska industrijska poduzeća koja izvoze sirovine za automobilsku industriju ili delove automobila, od ležajeva do svetala.
Zašto Nemačka sama ne proizvodi sve delove? To je složen proizvodni proces s mnogo komponenti, pa je za Nemačku u interesu pronaći partnere koji se mogu specijalizovati za pojedine delove tog procesa. Slovenija ima dugu tradiciju industrijske proizvodnje koja se lako može usmeriti prema proizvodima potrebnim nemačkim proizvođačima automobila. Štaviše, troškovi rada niži su u Sloveniji nego u Nemačkoj. Slovenija je takođe relativno blizu Nemačke, što joj daje prednost u odnosu na zemlje u kojima je rad možda jeftiniji, ali nemaju potrebnu industrijsku infrastrukturu te su udaljenije.
Zašto onda Slovenija ne proizvodi automobile? Nemačka ima dugu istoriju proizvodnje automobila i međunarodno etablirane marke u tom sektoru. Sektor automobila zbog kapitalne intenzivnosti ostao je ograničen na etablirane proizvođače sve do nedavnog razvoja električnih vozila. Zato bi Slovenija teško uspostavila konkurentan proizvod.
Za Sloveniju je zato interesantno specijalizovati se za proizvodnju delova za nemačku automobilsku industriju, s komparativnom prednošću uključujući relativno snažnu metalnu industriju i blizinu vodećih evropskih proizvođača automobila. U Sloveniji su kompanije poput Hella Saturnusa i Odela koji proizvode svetla za automobile, LTH Castingsa u Škofjoj Loki, koji proizvodi ležajeve, te kompanije poput Hidrija, Domela, Kolektora, Uniora i mnoge druge koje su deo Slovenskog automobilskog klastera.