Rat testira granice modne industrije

Napetosti na Bliskom istoku ponovo testiraju granice modne industrije i otvaraju pitanje koliko još može izdržati pre nego što poremećaji počnu da podižu cene, produžavaju rokove isporuke i guše potražnju. 

Zatvaranje Ormuskog moreuza i nastavak problema u Crvenom moru nisu izolovani incidenti. Oni su usledili nakon nekoliko godina kontinuiranih šokova u lancima snabdevanja, ali prvi put istovremeno pogađaju ključne transportne rute i energetsku infrastrukturu. Sve to zajedno stvara pritisak koji industrija više ne može tek tako progutati. 

Trošak više nije samo logistika 

U prvim reakcijama industrije već se vidi pravac u kojem bi se situacija mogla razvijati. Britanski Next procenjuje da će zbog skupljeg transporta i energije imati oko 15 miliona funti dodatnih troškova u kratkom roku. Iz kompanije kažu da bi cene pojedinih komada odeće mogle porasti između četiri i 10 odsto do septembra ako rat s Iranom počne uticati na troškove proizvodnje. 

 

Detaljnije, reč je o gotovo osam miliona funti dodatnih troškova za vazdušni prevoz, četiri miliona za pomorski transport i tri miliona za energiju u Ujedinjenom Kraljevstvu. Iako su ti troškovi zasad kompenzovani uštedama drugde, iz Nexta upozoravaju da će dalji razvoj situacije zavisiti od trajanja sukoba i uticaja na energetsku infrastrukturu. 

"Ako se ovaj sukob brzo završi, jednostavno ćemo progutati taj trošak", rekao je izvršni direktor Simon Wolfson za Bloomberg. "Ako potraje, te nadoknade ostaće duže od tri meseca i moraćemo ih ugraditi u cene." 

U praksi to znači ono što industrija već neko vreme pokušava da izbegne – prebacivanje troškova na kupce u trenutku kada su njihovi budžeti već pod pritiskom. 

Odeća, obuća i srodni proizvodi posluju uz niske marže, što znači da rast troškova transporta može brzo nagristi profitabilnost kompanija. 

Slična poruka dolazi i iz H&M-a. Iz švedskog modnog diva upozoravaju da bi produženi sukob mogao podići cene energije i transporta, što bi dodatno opteretilo već oprezne potrošače. 

Bloomberg Businessweek Adria

"Vidimo rizik od viših cena energije i većih troškova transporta", rekao je izvršni direktor Daniel Erver za Bloomberg. "Ako se sukob produži i dođe do poremećaja, kao što smo već videli, mogu se pojaviti takozvani ‘bullwhip efekti’, gde je teško proceniti posledice." 

Dvostruki udar na lance snabdevanja 

Za razliku od prethodnih poremećaja, problem danas nije koncentrisan na jednu tačku. Oko 20 odsto svetske nafte prolazi kroz Ormuski moreuz, ali ta ruta nije važna samo za energiju. Ona je i ključni izlaz za robu iz velikih tekstilnih proizvodnih baza poput Indije, Bangladeša i Pakistana. Istovremeno, većina odeće koja dolazi u Evropu iz Azije ionako je bila preusmerena zbog nesigurnosti u Crvenom moru. 

Time se istovremeno dovode u pitanje dve ključne rute za globalne lance snabdevanja modne industrije. Brodski promet u regionu već je znatno smanjen, a deo prevoznika primenjuje pristup čekanja ili preusmerava teret na alternativne luke. To znači duže rokove isporuke, skuplje osiguranje i veće cene goriva, odnosno kombinaciju koja brzo podiže ukupne troškove. 

Za modne kompanije to nije samo logistički problem. Sezonalnost i brza rotacija kolekcija zavise od preciznih rokova, a svako produženje transporta od nekoliko nedelja može poremetiti ceo ciklus prodaje. Deo tog pritiska već se preliva na cene i logistiku, ali pravi efekat vidi se dublje u lancu, odnosno u samim materijalima na kojima industrija počiva. 

Sintetika kao skrivena poveznica 

Kriza dodatno otkriva koliko je industrija povezana sa energentima i kroz same materijale. Poliester i najlon, koji dominiraju u segmentima brze mode i sportske odeće, direktno zavise od nafte. Kada cena sirovine raste, raste i cena proizvodnje, i to pre nego što roba uopšte uđe u transportni sistem. Cena nafte u danima nakon prvih napada probila je nivo od 100 dolara po barelu, zatim se kratko smirila, a potom se ponovo vratila iznad tog praga. 

Leyla Ertur, glavna direktorka za održivost u H&M grupi, kaže da se sintetička vlakna neće jednostavno napustiti, ali da se način njihove upotrebe mora menjati. 

"Sintetički materijali imaju važnu ulogu u modi, prvenstveno zbog funkcionalnosti i dizajna", rekla je Ertur za Bloomberg Adriju. "Ne radi se o njihovom potpunom ukidanju… Ključ je u recikliranju tekstila u tekstil." 

Bloomberg Businessweek Adria

H&M grupa danas oko 32 odsto materijala dobija iz recikliranih ili održivih izvora i blizu je potpune tranzicije na reciklirani poliester, iako se on još uvek velikim delom zasniva na PET bocama. Kako objašnjava Ertur, dugoročni cilj je prelazak na tekstilno recikliranje, ali tehnologije potrebne za to, posebno hemijsko recikliranje, još su u razvoju. To znači da industrija u kratkom roku i dalje ostaje izložena cenama nafte. 

Kompanija je nedavno objavila i Sustainability Report za 2025. godinu, u kojem ističe napredak u smanjenju emisija i povećanju udela recikliranih materijala.  Emisije iz vlastitih operacija (Scope 1 i 2) smanjene su za 41 odsto u odnosu na 2019. kao baznu godinu, dok su emisije u vrednosnom lancu (Scope 3) pale za 34,6 odsto. U tu kategoriju ulaze i emisije od korišćenja prodatih proizvoda, koje su lani činile gotovo 30 odsto, čime iz H&M grupe kažu da su na putu da ispune cilj smanjenja emisija za 56 odsto do 2030. u odnosu na 2019. godinu. 

Upravo ovakvi poremećaji pokazuju koliko su ti ciljevi osetljivi na spoljne šokove. Duže transportne rute i skuplja logistika ne znače samo veće troškove, nego i više emisija. 

Iz Nexta navode da bi rast cena materijala, posebno poliestera, mogao dovesti do viših cena odeće. Hoće li kompanije te troškove prebaciti na kupce, zavisiće pre svega od reakcije potrošača. 

"Potrošači obično reaguju tek kada im to pogodi novčanik", rekao je Wolfson, dodajući da bi se pravi efekat mogao videti kada porastu računi za energiju. 

Indirektni pritisci koji se gomilaju 

Ta napetost između ciljeva i realnosti najvidljivija je upravo u logistici. Duže transportne rute znače više potrošenog goriva, više troškova i u konačnici više emisija, upravo u segmentu koji je poslednjih godina bio u fokusu optimizacije. 

Oko 99 odsto emisija H&M grupe otpada na Scope 3, pri čemu oko 55 odsto dolazi iz proizvodnje, a oko 15 odsto iz sirovina. Transport, koji čini oko osam odsto ukupnih emisija, takođe je deo tog lanca i mogao bi, kao i u ostatku industrije, biti pogođen ako se poremećaji u logistici nastave. "Ako se troškovi povećaju u jednom segmentu, moramo pronaći uštede u drugom", govori nam Ertur. 

Ipak, dodaje da trenutna situacija zasad ne predstavlja značajan direktan rizik za poslovanje i klimatske ciljeve kompanije, prvenstveno zato što je reč o relativno manjem delu operacija. 

Depositphotos

"Ne vidimo direktan uticaj na naše održive ciljeve. To je relativno manji deo našeg poslovanja, ali situaciju i dalje pažljivo pratimo", kaže. 

Istovremeno, rast cena energije preliva se i na hemijsku industriju, što dodatno podiže cene širokog spektra proizvoda – od tekstila do ambalaže. 

Najveći rizik dolazi s odgodom 

I dok se logistički problemi mogu kvantifikovati, najveća nepoznanica ostaje ponašanje potrošača. 

Udeo potrošnje na odeću već je u padu u odnosu na period nakon pandemije, a dodatni rast cena mogao bi dodatno smanjiti potražnju. Upravo to industriju stavlja u nezgodnu poziciju. Naime, ona mora odlučiti koliko troškova može prebaciti na kupce a da ne ugrozi prodaju. 

Kako upozoravaju iz Nexta, reakcija potrošača obično dolazi tek kada skuplja energija i osnovni troškovi počnu direktno da pogađaju kućne budžete. 

Ovo nije prva kriza za modnu industriju, ali razlika je u tome što se sada krize događaju uporedo. Logistika, energija, sirovine i potražnja istovremeno su pogođeni. 

U takvom okruženju povratak na stabilno stanje sve je manje realna opcija. Umesto toga, kompanije se sve više moraju prilagođavati, od promene dobavljača do redefinisanja strategija zaliha i materijala. Pitanje više nije hoće li doći do sledećeg poremećaja, nego kako će ga dočekati.