Nova interna direktiva nalaže da "generativna veštačka inteligencija" bude uklopljena u sve njegove najveće proizvode u roku od nekoliko meseci.
Veštačka inteligencija je trebalo da bude posebna odlika kompanije Google. Kompanija je negovala ugled u smislu pravljenja dugoročnih opklada na sve vrste tehnologija koje će se pojaviti u dalekoj budućnosti, a veliki deo istraživanja koji podržava trenutni talas četbotova sa veštačkom inteligencijom odvijao se u njenim laboratorijama. Ipak, startap kompanije OpenAI izdvojio se kao rani lider u takozvanoj generativnoj veštačkoj inteligenciji – softveru koji može da stvori sopstveni tekst, slike ili video-zapise – pokretanjem ChatGPT-a u novembru. Njegov nagli uspeh naveo je Alphabet Inc., matičnu kompaniju kompanije Google, da pokuša da dostigne rezultate u potpolju tehnologije za koje je izvršni direktor Sundar Pichai rekao da će biti "značajnije od vatre ili struje".
Izgleda da ChatGPT, koji neki vide kao eventualnog izazivača tradicionalnog pretraživača Google, predstavlja dvostruku pretnju s obzirom na bliske veze OpenAI i Microsoft. Osećaj da Google možda zaostaje u oblasti koju smatra ključnom prednošću doveo je do poprilične strepnje u Mauntin Vjuu u Kaliforniji, kako navode sadašnji i bivši zaposleni, kao i drugi ljudi bliski kompaniji, od kojih su mnogi želeli da ostanu anonimni jer im nije bilo dozvoljeno da govore u javnosti. Kako navodi jedan sadašnji zaposleni: "Prisutna je nezdrava kombinacija nenormalno velikih očekivanja i velike nesigurnosti u pogledu inicijative u vezi sa veštačkom inteligencijom."
Opširnije
Osnivač Instagrama kaže da je došlo vreme za novu društvenu mrežu
Uspon veštačke inteligencije i pad kada je u pitanju Twitter mogao bi da stvori mogućnosti za nove početke.
13.04.2023
Radi i budi srećan, pogotovo ako si mali
Tako kaže poznati hrvatski književnik Mate Balota, pravog imena Mijo Mirković, koji je imao i svoju mračnu stranu. Naime, bio je ekonomista koji je izneo zanimljivu misao – da kao mali narod „moramo raditi više nego ostali i biti srećni“ kako bismo ostvarili svoju sudbinu i afirmaciju.
07.04.2023
Osetite duh prošlosti kroz film
Kada digitalizacija vraća u život dobre stare neprolazne filmove prošlog veka.
09.04.2023
Demokratija na klackalici između tržišnog i državnog kapitalizma
Tržišni kapitalizam i demokratija ili državni kapitalizam i autokratija. Kako je to u slučaju Adria regiona i Srbije i kako su oligarsi slomili Rusiji krila.
02.04.2023
10 najčešće falsifikovanih luksuznih predmeta
Luksuz je stvar ukusa. Za isti proizvod je neko spreman da plati pravo malo bogatstvo, ali neko drugi nije.
07.04.2023
Pichai zbog tog napora ponovo proživljava dane koje je proveo kao menadžer proizvoda, jer mu se dopada da direktno razmatra detalje karakteristika proizvoda, što je zadatak koji bi obično obavljao neko daleko ispod njegovog platnog razreda, kako navodi jedan bivši zaposleni. Larry Page i Sergey Brin, suosnivači kompanije Google, takođe su se angažovali u kompaniji više nego što su to činili godinama, pa Brin čak i vrši promene kodova za Bard, četbot kompanije Google nalik na ChatGPT. Više rukovodstvo je proglasilo "crveni alarm" koji ide uz direktivu da svi najvažniji proizvodi – oni sa više od milijardu korisnika – moraju da ugrade generativnu veštačku inteligenciju u roku od nekoliko meseci, kaže osoba koja poznaje ovu materiju. U ranom primeru, kompanija je u martu najavila da će kreatori na njenoj YouTube video-platformi uskoro moći da koriste tehnologiju za virtuelnu razmenu odevnih predmeta.
Neki Google alumni su se podsetili poslednjeg puta kada je kompanija primenila interni mandat da u svaki ključni proizvod ubaci novu ideju: aktivnosti na promociji ne baš tako uspešne društvene mreže Google+ koje su počele 2011. Poređenje nije savršeno budući da Google nije nikada posmatran kao lider u oblasti društvenih mreža, dok je njegova stručnost u oblasti veštačke inteligencije neosporna. Ipak, osećaj je sličan. Bonusi zaposlenih nekada su bili vezani za uspeh Google+. Sadašnji i bivši zaposleni kažu da će bar neke ocene i recenzije radnika kompanije Google verovatno biti pod uticajem njihove sposobnosti da integrišu generativnu veštačku inteligenciju u svoj rad. Crveni alarm je već doveo do desetina planiranih integracija generativne veštačke inteligencije. "Trudimo se da ispitamo šta funkcioniše", kaže jedan zaposleni kompanije Google. "Ali nismo ni blizu onome što je potrebno da transformišemo kompaniju i budemo konkurentni."
Na kraju krajeva, mobilizacija primenjena za Google+ nije uspela. Društvena mreža trudila se da privuče korisnike, a Google je 2018. godine konačno rekao da korisnici više neće imati pristup proizvodu. Jedan bivši rukovodilac kompanije Google vidi taj neuspeh kao upozorenje. "Larry je tražio da svaki proizvod ima socijalnu komponentu", rekao je taj zaposleni. "Završilo se prilično loše."
Portparol kompanije Google bori se protiv poređenja između crvenog alarma i Google+ kampanje. Iako je mandat Google+ uticao na sve proizvode, sadašnje prisustvo veštačke inteligencije se u velikoj meri sastojalo od podsticanja zaposlenih u kompaniji Google da interno testiraju kompanijine alate u oblasti veštačke inteligencije, a portparol kaže da je to uobičajena praksa u oblasti tehnologija koja se naziva dogfooding.Većina zaposlenih u kompaniji Google nije se potrudila da dodatno vreme provede radeći na veštačkoj inteligenciji, već su to činili samo oni koji su radili na relevantnim projektima, kaže portparol.
Google nije sam u svom ubeđenju da veštačka inteligencija sada znači sve. Silicijumska dolina je ušla u kompletan ciklus koji predstavlja sve faze kroz koje tehnologija prolazi, a ulagači rizičnog kapitala i preduzetnici koji su se iznenada proglasili vizionarima u oblasti veštačke inteligencije sve su dalji od nedavnih fiksacija kao što je blockchain, dok kompanije primećuju da su njihove cene akcija skočile nakon što su objavile integracije veštačke inteligencije. Poslednjih nedelja Mark Zuckerberg, generalni direktor kompanije Meta Platforms Inc, bio je usredsređen više na veštačku inteligenciju, a manje na metaverzum – tehnologiju koju je nedavno proglasio toliko temeljnom za kompaniju da je zahtevala promenu njenog imena, kako navode dve osobe upoznate sa tom temom.
Neki od ljudi u kompaniji Google dočekali su naloge sa oduševljenjem, jer su dobro upoznati sa njenom istorijom bavljenja spekulativnim istraživanjima i ne baš uspešnom komercijalizacijom istih. Članovi nekih timova koji već rade na projektima generativne veštačke inteligencije nadaju se da će sada moći da "pružaju više i da imaju više uticaja na proizvode, umesto da to bude samo stvar istraživanja", kaže jedan od ljudi upoznatih sa tom temom.
Na duge staze možda neće mnogo značiti što je OpenAI doveo do toga da splasne oduševljenje u javnoj debati u roku od nekoliko meseci, s obzirom na posao koji je Google već obavio. Pichai je počeo da naziva Google prvom kompanijom u oblasti veštačke inteligencije 2016. Ona je godinama koristila mašinsko učenje za svoje poslovanje u oblasti reklama, istovremeno utkivajući veštačku inteligenciju u sve svoje proizvode široke potrošnje kao što su Gmail i Google Photos, u kojima koristi tehnologiju da pomogne korisnicima da sastave elektronsku poštu i organizuju slike. Kompanija Zeta Alpha je u nedavnoj analizi pregledala sto najcitiranijih radova iz oblasti veštačke inteligencije od 2020. do 2022. i utvrdila da Google dominira u toj oblasti. "Na kraju je izgledalo da je Google neka vrsta uspavanog lava koji zaostaje i sada pokušava da nadoknadi propušteno. Mislim da realnost nije baš takva", kaže Amin Ahmad, bivši istraživač kompanije Google u oblasti veštačke inteligencije koji je suosnivač startapa Vectara koji kompanijama nudi alate za konverzacionu pretragu. "Mislim da je Google zapravo bio jako dobar u primeni ove tehnologije u nekim od njegovih osnovnih proizvoda godinama pre ostatka industrije."
Google se takođe borio sa neskladom između svojih komercijalnih prioriteta i potrebe da sa novom tehnologijom postupa odgovorno. Postoji dobro dokumentovana tendencija automatizovanih alata da prikažu nedoslednosti koje postoje u setovima podataka na kojima su obučavani, a postoji i zabrinutost zbog implikacija alata za testiranje za javnost pre nego što budu spremni. Generativna veštačka inteligencija nosi rizike zbog kojih Google ne žuri na tržište. U pretrazi bi, recimo, četbot mogao da pruži jedan odgovor koji izgleda kao da dolazi direktno iz kompanije koja ga je napravila, slično načinu na koji se čini da je ChatGPT glas kompanije OpenAI. To je suštinski rizičniji predlog od davanja liste linkova do drugih internet stranica.
Čini se da je crveni alarm kompanije Google poremetio svoje proračune rizika i nagrade na načine koji brinu neke stručnjake u ovoj oblasti. Emily Bender, profesorka računarske lingvistike na Univerzitetu u Vašingtonu, kaže da Google i druge kompanije koje prebrzo prihvataju trend generativne veštačke inteligencije možda neće moći da usmere svoje proizvode sa veštačkom inteligencijom podalje "od najneverovatnijih primera pristrasnosti, a kamoli od sveprisutnih, ali malo suptilnijih slučajeva". Portparol kaže da je trud koji Google ulaže vođen principima veštačke inteligencije, skupom smernica objavljenih 2018. za odgovoran razvoj tehnologije, dodajući da kompanija i dalje ima oprezan pristup.
Druge jedinice su već pokazale da su spremne da idu dalje, bez obzira na Google. Jedan do najvažnijih doprinosa istraživača kompanije Google u toj oblasti bio je uticajan rad pod nazivom "Sve što vam je potrebno je pažnja" (eng. Attention Is All You Need) u kome su autori predstavili transformatore: sisteme koji pomažu modelima veštačke inteligencije da usmere punu pažnju na najvažnije pojedinačne informacije u podacima koje analiziraju. Transformatori su sada glavni sastavni delovi velikih jezičkih modela, tehnologija koja pokreće postojeće četbotove – slovo T u ChatGPT označava transformator. Pet godina nakon objavljivanja rada, svi osim jednog autora su napustili Google, a neki od njih su naveli želju da se oslobode stega velike kompanije koja se sporo pokreće.
Oni se nalaze među desetinama istraživača u oblasti veštačke inteligencije koji su se brzo pridružili kompaniji OpenAI, kao i brojnim manjim startapovima, uključujući Character.AI, Anthropic i Adept. Određen broj startapova koje su osnovali alumni kompanije Google – kao što su Neeva, Perplexity AI, Tonita i Vectara – pokušava da ponovo osmisli pretragu koristeći velike jezičke modele. Činjenica da samo nekoliko ključnih mesta poseduje znanje i sposobnost da ih razvije čini konkurenciju za taj talenat "mnogo intenzivnijom nego u drugim oblastima gde modeli obuke nisu toliko specijalizovani", kaže Sara Hooker, alumna Google Brain koja sada radi u startapu koji se bavi veštačkom inteligencijom, Cohere Inc.
Nije neuobičajeno da ljudi ili organizacije značajno doprinose razvoju jedne ili druge revolucionarne tehnologije, a da na kraju vide da neko drugi ostvaruje ogromnu finansijsku dobit bez njih. Keval Desai, bivši zaposleni kompanije Google koji sada radi kao direktor kompanije Shakti, u koju je uložen rizični kapital, navodi primer Xerox Parc, istraživačke laboratorije koja je postavila temelje za veći deo doba ličnih računara, a na kraju doživela da Apple Inc. i Microsoft izgrade svoja carstva vredna bilione dolara na njenim leđima. "Google nikako ne želi da bude Xerox Parc svog doba", kaže Desai. "U toj kompaniji je došlo do svih inovacija, ali one nisu sprovedene u delo."
Google, često spor u komercijalizaciji istraživanja, bio je oprezan u pogledu svojih proizvoda u oblasti veštačke inteligencije, sve dok napredak ključnog rivala nije promenio njegove proračune rizika i nagrade.