Glavne poluge kineskog uticaja u Adria regionu

Početkom maja kineski čelnik Xi Jinping posetio je Evropu prvi put nakon pandemije kovida 19 koja je azijskog privrednog diva zatvorila za svet na nekoliko godina. O istorijskom značaju ove posete jasno govori više od 85 međudržavnih sporazuma, memoranduma i ugovora koje je Xi sklopio s čelnicima Francuske, Srbije i Mađarske. 

"Nemoguće je razlučiti da li je reč o (geo)politički ili ekonomski motivisanoj poseti", rezimirala je za Bloomberg Adria Businessweek Zorana Baković, bivša novinarka lista Delo iz Pekinga. Da je reč o "kombinaciji jednog i drugog", kako tvrdi stručnjakinja za Kinu, potvrđuje i činjenica da su Srbija i Mađarska važni učesnici kineskog megaprojekta "Pojas i put" (BRI), dok je Francuska potencijalna poluga pritiska na jedinstvo Evropske unije.

Srbiju i Mađarsku jačaju kineski ekonomski mišići

Nakon što je Italija, bazična članica EU i treća evropska privreda, prošle godine istupila iz BRI-ja, strateška težina Beograda i Budimpešte je porasla. Predavač međunarodnih odnosa na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani Faris Kočan sažima srpski aspekt posete namerom Beograda koji želi da pokaže svetu da "može da nastavi politiku nesvrstanosti, tj. da sedi na dve ili tri stolice u isto vreme". Povezivanjem s Kinom Srbija pokušava da se pozicionira u regionu kao "faktor stabilnosti, kao relevantan akter, da ne kažem i sekundarna sila", dodaje stručnjak. 

Kineska ulaganja u Srbiji i Mađarskoj poslednjih godina su premašila 15 milijardi dolara. Između 2014. i 2023. Peking je u srpsku ekonomiju uložio 5,5 milijardi dolara, dok se očekuje da će mešovita kinesko-srpska ulaganja u infrastrukturu narasti na 27 milijardi dolara, prema planovima srpske vlade. 

Potonji su glavna poluga za jačanje kineskog prisustva u regionu. Naime, Kina povezuje Srbiju i Mađarsku, ključne partnere Kine u EU i Adria regionu, kroz ulaganja u rudarsku, metaluršku i automobilsku industriju, s kojima pokušava da se probije na evropsko tržište od 450 miliona ljudi. Tako je Xi tokom posete s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom sklopio sveobuhvatno strateško partnerstvo i hrpu sporazuma, kojima se ova istočnoevropska država pretvara u globalni kineski centar  za proizvodnju litijumskih baterija. 

U vezi s planovima u okviru BRI-ja u regionu Adria, kinesko ministarstvo spoljnih poslova objasnilo je da ta zemlja u budućnosti namerava da ispreplete region "tranzitnim evroazijskim rutama" kroz kopnene, pomorske i vazdušne veze. Ključnu ulogu u tome imaće železnička pruga između Beograda i Budimpešte. Nju Narodna Republika namerava da produži do grčke luke Pirej, koja je u vlasništvu kineskog državnog preduzeća Cosco Shipping od 2016. godine. 

No, osovina Beograd - Budimpešta vredna 3,8 milijardi evra, koja je kritična tačka kineskog prodora na tržišta EU, ne ide po planu. Nakon brojnih komplikacija, završetak priključka očekuje se tek iduće godine. Što se tiče daljeg infrastrukturnog povezivanja s Azijom, ministarstvo je objasnilo da postoje kašnjenja zbog "bezbednosnih razloga". Potonje treba shvatiti kao eufemizam za ukrajinski sukob koji je umnogome usporio privredne planove Kine u Adria regionu, ali i EU.

Uticaj Kine u regionu preko e-automobila 

Tehnologije zelene tranzicije, posebno električna vozila, solarni paneli i vetroturbine, osnovi su novog privrednog modela Narodne Republike koji ublažavaju slabu domaću potražnju (domaće tržište čini jedva 38 odsto BDP-a) jačanjem izvoza – naročito u EU. 

To muči Brisel zbog ionako velikog trgovinskog deficita od 291 milijardu evra, ali ne ide baš sve glatko u korist Pekinga. Naime, kineski automobili se gomilaju u evropskim lukama, dok se prodaja električnih vozila u EU hladi. To je pak problem za kineski politički vrh, budući da je cilj BRI-ja, prema rečima Igora Rogelje, predavača sa Univerziteta u Londonu, "iskoristiti privredu na strateški promišljen način koji okreće prevelike kapacitete u korist kineskog privrednog razvoja i političkog uticaja".

Pritom je Peking svestan da bez pristupa evropskom i američkom tržištu nema širenja ni političkog ni privrednog uticaja, a pre svega mogu zaboraviti na ostvarenje privrednog rasta od pet odsto u ovoj godini. "Kina je poslednjih godina razvila brojna inostrana tržišta, ali SAD i EU i dalje su najvažniji", kaže Baković i dodaje da u budućnosti planiraju otvaranje dve kineske fabrike u Srbiji povezane s automobilskom industrijom. 

"Kina planira da otvori  fabriku  za proizvodnju kućišta baterija za električna vozila i fabriku  za proizvodnju aluminijumskih delova", kaže. “Povezaće Mađarsku (BYD i CATL su već tu) i Srbiju za prodor na evropsko tržište električnih vozila”, sažima Baković širu strategiju Xijeve turneje.

Srbija je za Kinu važna i s gledišta bezbednosti hrane jer u julu stupa na snagu sporazum o slobodnoj trgovini koji obuhvata brojne prehrambene proizvode. Prema navodima srpskih zvaničnika, sporazum će "osigurati budućnost Srbije" ukidanjem carina na skoro 95 odsto izvoza u Kinu u sledećih pet do deset godina, od jabuka do govedine.

Uticaj izbora u EU i SAD

Isprepletenost privrede i politike u kineskim planovima možda najslikovitije odražavaju reakcije njihovih strateških suparnika. Vašington planira da poveća carine na kineske solarne ćelije, čipove, baterije i električna vozila, s tim da će se te carine u potonjem slučaju čak učetvorostručiti, na sto odsto. Stručnjaci pozadinu drastične mere stavljaju u kontekst američkih izbora, budući da su sindikati američke auto-industrije tradicionalni saveznici Demokratske stranke predsednika Joea Bidena. 

Politika EU prema Kini sledi sličnu logiku. Sledeći mesec se očekuje da će Evropska komisija predstaviti rezultate istrage o razmerima državnih subvencija kineskim automobilskim markama, koju je prošle godine najavila predsednica Ursula von der Leyen. Baković navodi da bi trebalo da evropske carine porastu na najmanje 50 odsto kako bi se ograničila izvozna poplava kineskih električnih vozila.

Xi nije uzdrmao evropske redove

Iako je Xi svojom posetom Francuskoj, Srbiji i Mađarskoj dobio važne ustupke za kineske kompanije koje se povezuju s francuskim partnerima u području baterijske tehnologije i energetike, trojni sastanak s francuskim predsednikom Emmanuelom Macronom i Von der Leyen u Parizu s gledišta ublažavanja trgovačkog rata za njega nije urodilo željenim plodom. 

Zvanično, nijedna strana nije najavila ukidanje restriktivnih mera u području trgovine. Xi nije uspeo da uzdrma Macronovu podršku najavljenim merama Brisela šarmantnim gestovima dobre volje i privrednim sporazumima. 

Pitanje je koliko će dugo i odlučno Xi insistirati na strategiji razdvajanja evropskih partnera i transatlantskih saveznika, pri čemu jačanje saradnje sa zemljama jadranskog regiona  (i Mađarskom) igra važnu ulogu. Baković smatra da je evropsko tržište vrlo važno za postizanje kineskog cilja da privredni rast bude viši od pet odsto. 

"Da bi ostvarila svoje ambiciozne planove rasta, Kini je potrebno evropsko tržište barem onoliko koliko Briselu trebaju kineski potrošači i proizvođači za svoju zelenu tranziciju i opstanak svoje industrije", pronicljivo sažima stručnjakinja. Hoće li, dakle, u budućnosti prevladati geopolitika, kojom Peking želi da poljulja globalnu prevlast Sjedinjenih Država, ili privredni interes, koji je nužan za postizanje razvojnih ciljeva Narodne Republike i potvrdu legitimiteta stranačkog režima kod kuće?

Prevela Jelena Stjepanović – Bloomberg Adria 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar