Revolucija neba - gde je Adria region u trci bez pilota u avionu

Kada su pre 10 godina Ivan Stamatovski i Ninoslav Adžibaba iz Srbije sa kolegom Idom Gurom iz Izraela odlučili da pokrenu startap koji će razvijati autonomne i visoko automatizovane dronove, nisu sanjali da će takve bespilotne letelice danas biti široko rasprostranjene od poljoprivrede, preko civilnog saobraćaja, do odbrane. Iako takva tehnologija danas ipak nije toliko rasprostranjena u svakodnevnom životu kao što su oni očekivali, osnivači ovog startapa protekle decenije iz prvog reda posmatrali su kako dronovi menjaju savremeni način ratovanja, dok su ujedno poprište trgovinskog i geostrateškog rata između Sjedinjenih Američkih Država i Kine. 

Da se globalni ekonomski poredak deli na dva dela – američki i kineski – osnivačima startapa Easy Aerial bilo je jasno još pre deset godina kada su pokretali firmu za razvoj dronovskih sistema. Ninoslav Adžibaba kaže za Bloomberg Businessweek Adria, razlog zašto su firmu osnovali u SAD gde imaju i proizvodnju, dok im je razvoj u Srbiji, jeste činjenica da je trgovinski rat već tada bio jasan. 

"Mi smo napravili taj strateški potez da postanemo američki proizvođači dronova ne bi li nekako uspeli da napravimo nešto što je konkurentno na svetskom tržištu na kojem su kineski dronovi, bar po tehnologiji, sada apsolutno dominantni", kaže regionalni menadžer i glavni softverski arhitekta Easy Aeriala, dodajući da je još pre 10 godina počelo odvajanje SAD i Kine po pitanju lanaca snabdevanja, koje je sada došlo do "ekstremno visokog nivoa". "Sada se u Americi ne mogu podavati dronovi koji imaju čipove iz Kine ili neke druge čipove koje američka vlast nije odobrila. Postoje liste dronova koje mogu da koriste vladine institucije u SAD, ali te liste se drži i industrija." 

Iako Easy Aerial uveliko sarađuje sa američkim ministarstvom odbrane i vojskom SAD, ta kompanija ne razvija napadačke dronovske sisteme već samo one koji se bave osmatranjem i automatizovanim prikupljanjem podataka. Čak i to što su američka kompanija nije ih zaštitilo od rigoroznih američkih kontrola u kojem se svaki novi model drona rastavlja na sastavne delove i poverava poreklo svakog i najmanjeg čipa. 

"Podele su izuzetno velike i zbog toga zemlje iz Adria regiona, izuzev Hrvatske i Slovenije koje su u EU i NATO-u, slabo šta mogu da traže na američkom i evropskom tržištu dronova i uopšte visokoteholoških proizvoda", objašnjava on i ističe da su u Adria regionu u ovom polju pravi lideri hrvatska kompanija Orqa i slovenački C-Astral. "Ostali u regionu zbog toga uglavnom prodaju na Bliskom istoku."

Depositphotos

 

Povezivanje vazduha, vode i kopna 

Zemlje u Adria regionu, naročito Srbija i Hrvatska, poslednjih godina znatno uvećavaju svoja ulaganja u vojne kapacitete, uključujući i kupovinu dronova. Hrvatska je za 67 miliona evra kupila šest dronova Bayraktar TB 2, koje proizvodi turska kompanija Baykar Makina. 

Iako je do pre nekoliko godina malo ko uopšte znao da turska proizvodi vojne bespilotne letelice, od rata u Ukrajini dronovi Bayraktar postali su opštepoznato ime. Na sličan način se kroz nekoliko  godina od nepoznatog startapa do jednog od ozbiljnijih imena u evropskoj proizvodnji dronova i njihovih komponenti progurala i osječka Orqa, koja je upravo s Baykarom krajem prošle godine potpisala ugovor prema kojem bi bespilotne letelice Bayraktar TB2 mogle biti opremljene manjim dronovima hrvatske proizvodnje. Bayraktar bi nosio ceo roj malih Orqinih dronova koji bi se koristili za izviđanje pa i odbranu matične letelice.  

Osim toga, Orqa je početkom godine sa drugom hrvatskom firmom DOK-ING, koja se bavi besposadnim robotima sklopila saradnju u razvijanju "manned-unmanned teaming" (MUM-T) tehnologija za dvojne namene, a reč je integrisanim sistemima koji povećavaju situacijsku svesnost, ubrzavaju donošenje odluka i štite ljudske živote u najsloženijim okruženjima. 

"Dronovi su zapravo leteći roboti, a mi smo razvili ceo portfelj tehnoloških blokova koji omogućuju primenu raznih rešenja. Ti blokovi su onda primenjivi i u drugim područjima robotike, poput komunikacionih sistema. Kroz saradnju s DOK-ING-om, naša rešenja iz vazdušnog domena želimo da transferišemo u kopnenu", objašnjava za Bloomberg Adria osnivač i izvršni direktor Orqe Srđan Kovačević. "Problem kod zemaljskih vozila sa daljinskim upravljanjem jeste taj što za radio-vezu u pravilu treba direktna veza s odašiljačem, odnosno "line of sight". To se može rešiti našim dronovima koji služe kao mali sateliti za prenos veze na veće daljine i preko teških terena."  

Taj princip prenosa njihovih tehnologija iz vazdušne na kopneni i plovni domen je zapravo deo šire strategije kompanije. Iskorak bi  trebalo da im bude relativno lagan jer je vazdušna robotika zapravo najkomplikovaniji segment, a Orqa osim razvoja sopstvenih sistema želi da stvara i rešenja za druge firme.    

Depositphotos

 

"Naš pristup u početku nije bio da radimo kompletne sisteme, već da izgradimo portfolio svih potrebnih komponenti za njih. Tek kasnije smo se okrenuli proizvodnji zaokruženih sistema, a sad nam je cilj da isto ponovimo i u drugim domenima. Tu pričamo na duže staze. Upravo smo kroz razna partnerstva, poput ovog s DOK-ING-om došli do prilika da to realizujemo", ističe Kovačević i napominje kako im je i dalje misija postati "dron kompanija broj jedan na svetu", ali već sada gledaju dalje od toga, jer strateški zaokret prema kopnu i moru vide kao sledeću fazu razvoja kompanije, nakon što zavladaju nebom. 

Korak u tom pravcu su napravili, jer su većinski vlasnici estonsko-hrvatskog startapa Vegvisir koji je pre mesec dana dobio novu narudžbu australijske vojske za sistem koji posadi oklopnih vozila omogućuje vidljivost bojišta od 360 stepeni i proveru okruženja bez izlaska iz vozila. 

Vegvisirov sistem kombinuje kamere montirane na vozila, VR naočare i prikaz podataka u stvarnom vremenu, što posadi omogućujući bolje donošenje odluka u složenim, borbenim situacijama. Njega će ugrađivati i na DOK-ING-ova vozila.  

Dosadašnje znanje o ratovanju je palo u vodu 

Ukrajinski rat ne samo da je pokrenuo akcije i porudžbine odbrambenih kompanija u stratosferu već je takođe pokrenuo tektonske promene u oblasti vojne tehnologije. Kao što su nekad to radili mitraljezi i tenkovi, sada dronovi menjaju tokove bitki, a Ukrajina je postala svojevrsna svetska laboratorija za ratovanje dronovima. Kvadrokopteri kupljeni za nekoliko stotina dolara i napunjeni eksplozivom pretvoreni su u smrtonosno efikasne vođene rakete, a piloti koji nose VR naočare sa daljine vode borbu, bivajući ubojitiji nego tenkovi, avioni, oklopni transporteri koji koštaju stotine miliona evra. 

Promena u načinu ratovanja vidi se i na Crvenom moru, gde Huti iz Jemena uspevaju napadima dronovima i ručnim raketama da ometaju međunarodnu pomorsku trgovinu koja ide Sueckim kanalom. Da stvar bude gora, uprkos tome što je i predsednik SAD Donald Trump, baš kao i Joseph Biden pre njega, pokrenuo akciju američkog bombardovanja Huta, brojni analitičari sumnjaju da ni Trumpova administracija neće moći da preokrene situaciju iz nekoliko strukturalnih razloga. 

Jedan od njih je upravo tehnologija ratovanja. Amerikanci na jednu ispaljenu raketu troše dva miliona dolara, a Huti im u ovoj borbi uzvraćaju dronom od nekoliko stotina do najviše 2.000 dolara. To je Pentagon već stavilo pred dilemu da li je ovo preskupa vojna misija, uprkos američkom vojnom budžetu od 800 milijardi dolara. Upravo ovaj detalj pokazuje koliko se ratovanje drastično promenilo. 

"Sve što smo znali ili pretpostavljali o ratovanju palo je u vodu", rekao je u intervjuu za Bloomberg Adria Miloš Milosavljević, direktor slovenačke odbrambene kompanije Valhalla Turrets, koja se brzo razvija i očekuje da udvostruči prodaju, proširi proizvodnju i stvori dodatna radna mesta na osnovu velikih bezbednosnih i odbrambenih narudžbina iz evropskih zemalja. 

On ističe da se u ratu u Ukrajini "neko oružje koje je bilo skupo i sofisticirano pokazalo katastrofalno beskorisnim, rasipnim i ranjivim". 

Bloomberg

 

"Koliko je apsurdan sistem naoružanja velikog i teškog tenka, plod 20 godina razvoja i ogromnih ulaganja, u koji je neko ugradio najbolji čelik i topove, a koji se može uništiti domaćim dronom?", pita on slikovito, a kao kontrapunkt navodi i skromnu cenu ovog naoružanja, budući da je cena dronova koje ukrajinska vojska koristi protiv ruskih oklopnih vozila, tenkova i, na kraju, pešadije, kako kaže, "500 evra ili manje". 

Dronovi postaju sve efikasniji i smrtonosniji čak i od zloglasne artiljerije. Prema ukrajinskoj vojsci, napadi dronovima uzrokuju dve trećine mrtvih na frontu od skoro hiljadu kilometara. 

Što se tiče uticaja određujućeg sukoba moderne epohe na evropskom tlu na razvoj odbrambene tehnologije, Milosavljević je uveren da smo, uporedo sa povećanjem ulaganja u industriju, na prekretnici, jer "na ratište dolaze nove letelice koje su suštinski drugačije". Ubuduće će svime upravljati veštačka inteligencija, što se već dešava, smatra on. 

Ubitačnost AI-ja i rojeva dronova 

Ne samo u Ukrajini već i u Gazi, gde izraelski operateri dronova koriste veštačku inteligenciju da identifikuju mete i prave razliku između civila i terorista. 

"AI pomaže u razvoju programske opreme, prepoznavanju uslova, odabiru cilja", rekao je Milosavljević. "Na bojnom polju u Ukrajini koristi se nova tehnologija za kontrolu dronova koji mogu relativno autonomno da identifikuju mete." 

Međutim, oni takođe odražavaju promene u ciljevima proizvodnje. Ukrajina, koja je na početku rata imala samo nekoliko kompanija za proizvodnju dronova, postala je globalna supersila. 

"Ukrajina je sada svetski lider u vojnoj primeni dronova", pohvalio se nedavno ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. 

Za razliku od ruske proizvodnje artiljerijskih granata, gde Kijev i njegovi saveznici nastavljaju da se bore da otklone proizvodni hendikep i posle tri godine rata, na polju proizvodnje dronova Ukrajina je dominantnija. Prema proceni "The New York Timesa", Ukrajina će ove godine proizvesti 4,5 miliona dronova, dok Rusija planira da proizvede između tri i četiri miliona. 

Jelena Juvan, šefica Katedre za studije odbrane na Fakultetu društvenih nauka u Ljubljani, kaže da je jedna od najvećih inovacija rata u Ukrajini ne samo svestrana primena dronova već i napadi u rojevima od više od stotinu letelica. Taktika je efikasna jer je teško odbraniti se od ovakvih napada konvencionalnim radarskim sistemima i protivvazdušnim projektilima. 

Juvan dodaje da su američke bespilotne letelice "tehnološki najnaprednije", dok ih oružane snage raznih zemalja "čine sastavnim delom sopstvenih vazdušnih snaga". Najsofisticiraniji sistemi (tzv. High Altitude Long Endurance – HALE UCAV) mogu koštati do četiri  milijarde dolara, kaže on. Važan aspekt njihove upotrebe jeste i to što mogu da izvršavaju misije sa konvencionalnih aerodroma kao deo integrisanih snaga i tako upotpunjuju taktičke operacije i podržavaju vojsku, navodi Juvan. 

Slovenija - nije Golijat, ali je svakako David 

Ali Ukrajina nije jedini David koji se bori protiv Golijata u sferi dronova. Slovenija se sa svojim proizvođačima u ovoj oblasti poprilično progruala na tržištu, pre svega zbog kompanije C-Astral, koja posluje od 2007. godine iz slovenačkog grada Ajdovščina. Njihove bespilotne letelice koristi i Slovenačka vojska (SV), koja je sa ovom kompanijom sklopila prvi posao 2015. godine kada je, prema podacima Ministarstva odbrane, platila dobrih 375.000 evra za komplet od tri letelice, a u međuvremenu je naručila još četiri sistema. 

Juvan dodaje da je u gašenju požara na Krasu u leto 2022. godine učestvovao dron ove kompanije, koja izvozi u 62 različite zemlje, pošto je opremljen termovizijskom kamerom. Osim toga, SV ima i bespilotnu letelicu Galeb, koja može da poleti i sleće vertikalno, "što joj omogućava da deluje na ratnom brodu Triglav". Među klijentima kompanije C-Astral su i policijske snage nekih stranih zemalja, poput Filipina i Malezije. U okviru pomoći Ukrajini, Slovenija je poklonila Ukrajini nekoliko aviona C-Astral. 

U intervjuu za Bloomberg Adriju, suosnivač kompanije C-Astral Marko Peljhan rekao je da je uticaj slovenačkih kompanija u pogledu inovacija značajan. Firma je, zajedno sa svojim partnerima, koje on naziva "đavolji momci iz Ajdovščine", rasla organski, odnosno polako, od svojih početaka u garaži. 

"U Sloveniji tada nije bilo mnogo slobodnog kapitala za ovakve projekte, ali sada je drugačije i strukturisanije", opisuje preduzetnik razliku između osnivanja kompanije za proizvodnju dronova danas i pre više od 15 godina. "Imali smo veoma dobar i lep proizvod koji smo znali da predstavimo, ali smo, nažalost, zbog kreditne krize bili odsečeni od izvora kapitala."

I pored promena u stavovima investitora, on ističe da su banke u Sloveniji "i danas veoma konzervativne prema takvim pričama". 

Bloomberg

 

Između ostalog, kompanija je prošle godine za svoj avion SQA eVTOL dobila nagradu Red Dot za dizajn proizvoda. Dronovi se koriste za nadzor tokom elementarnih nepogoda, traženje nestalih lica, praćenje i optimizaciju poljoprivrednih procesa, geodeziju, praćenje gasovoda, bezbednost granica, izviđanje i mnoge druge scenarije. 

Inače, u tako maloj zemlji kao što je Slovenija, SV ili Ministarstvo odbrane (MORS) igraju veliku ulogu u razvoju odbrambenih preduzeća, kaže Peljhan. 

"Slovenija je mala i zato Ministarstvo odbrane igra veoma veliku ulogu u razvoju odbrambene industrije. Tako je bilo od samog početka, ali sada je ta uloga još važnija u smislu da je jasno definisana. Dosta je akcenat na razvoju, na tehnologiji, što nije bio slučaj pre dve-tri godine", rekao je on i dodaje da saradnja daleko prevazilazi samo finansijske uslove, jer "postoji mnogo međuljudskih odnosa u kojima pomažemo njihovim timovima na svaki mogući način". 

Slovenačko tržište vazduhoplovnih tehnologija, uključujući industriju dronova, vredi oko 40 miliona evra, što je malo u svetskim razmerama, ocenio je Peljhan. Iako Slovenija nije Golijat, njen uticaj u smislu inovacija u ovoj oblasti je značajan, tako da se zemlja nesumnjivo smatra Davidom. 

Šta se kupuje u Srbiji i BiH 

Bosna i Hercegovina trenutno nema razvijen vojni program borbenih dronova, ali se unazad nekoliko godina sve više govori o njihovoj nabavci i razvoju. Što se tiče proizvodnje, BiH nema kapacitete za razvoj i masovnu proizvodnju borbenih dronova, ali postoje kompanije koje rade na razvoju komponenti poput elektronike, senzora i struktura.  

Safet Mušić, ekspert za bezbednosna pitanja, za Bloomberg Adriju objašnjava da Bosna i Hercegovina do sada nije javno kupila borbene dronove većeg dometa, ali je ministarstvo odbrane BiH 2023. godine izrazilo interesovanje za nabavku izviđačkih dronova male i srednje klase, uglavnom za potrebe OS BiH u mirovnim misijama, deminiranju i nadzoru. 

"Ranije su korišćeni komercijalni dronovi (DJI i slični) za potrebe policije, civilne zaštite i deminera. Neki kantonalni MUP-ovi (npr. MUP KS) koriste dronove za nadzor kriminala, saobraćaja i javnih skupova", kaže Mušić. 

Nabavka borbenih dronova u BiH je otežana zbog političke neusklađenosti unutar Ministarstva odbrane i Predsedništva BiH koje donosi odluke o vojnoj nabavci. Pojedine političke strukture iz RS kategorično se protive naoružavanju OS BiH naprednijim sredstvima. 

Prema njegovim rečima, u BiH nema proizvođača borbenih dronova, ali postoji nekoliko firmi koje razvijaju ili montiraju komponente. Radi se o vrlo malim dronovima (od 251 gram do dva kilograma i malim dronovima (od 2,01 kilogram do 25 kilograma). Neka preduzeća u BiH, naročito u elektro i mehatroničkom sektoru, isporučuju komponente poput motora, elektronike ili struktura za dronove firmama u regionu. Ipak, ne postoje firme koje proizvode sve komponente za dronove niti samostalno imaju razvijenu masovnu proizvodnju dronova. 

U budućnosti, kako kaže, BiH ima potencijal da bude deo regionalnog lanca snabdevanja u domenu senzora, elektronike i softvera za upravljanje dronovima, ali to zahteva podršku države, razvoj kadrova i strateške industrijske politike. 

S druge strane, Srbija nabavlja kineske dronove, ali i pravi sopstvene različitih veličina i performansi. Mušić ističe srpski dron Pegaz, koji je već u operativnoj upotrebi Vojske Srbije i u serijskoj proizvodnji. 

"To je taktička bespilotna letelica srednjeg dometa za napade danju i noću, izviđanje i nadzorne misije te označavanje ciljeva. Razvio ju je beogradski Vojnotehnički institut, a proizvodi ga pančevačka Utva, podružnica državne odbrambene kompanije Yugoimport SDPR. Tehnologija izrade uvezena je iz Kine, s time da su Srbi rekonstruirali prototip, a Kinezi projektovali elektroničku opremu i avioniku", ističe Mušić i dodaje da su obe strane radile na računarskim simulacijama leta i laboratorijskom istraživanju ugradnih komponenti kako bi Utvini inženjeri stekli potrebna iskustva koja su im nedostajala u projektovanju i izradi drona. 

Što se tiče nabavki napadačkih dronova, Srbija se oslonila na kinesku tehnologiju i sopstvene kapacitete proizvodnje. Nabavila je šest kineskih velikih dronova CH-95, koji može da ostane u vazduhu oko 20 časova sa plafonom leta od 8.000 metara, uz nošenje dve rakete FT-8C dometa do osam kilometara. Osim toga, Vojska Srbije ima i šest nešto manjih kineskih dronova CH-92H sa plafonom leta oko 5.000 metara i naoružanim sa po dve rakete FT-8D dometa do pet kilometara. 

Osim toga, Srbija je iz inostranstva nabavila i 10 izraelskih dronova Orbiter za potrebe izviđanja i navođenja, ali i na stotine malih komercijalnih dronova namenjenih za izviđanje i navođenje. 

Vrabac, Komarac, Osica i Gavran 

Vojna industrije Srbije već neko vreme radi na proizvodnji domaćih FPV dronova, to jest malih kamikaza dronova kojim se upravlja preko džojstika tako da operater ručno navodi dron na metu, koju vidi pomoću kamere ugrađene u dronu. Proizvedena su FPV dronovi Komarac 1, 2 i 3, koji se razlikuju po nosivosti protivoklopne bojeve glave koja može da bude od 50 do 150 milimetara. Ovi dronovi za jednokratnu upotrebu, u zavisnosti od naoružanja koje nose, koštaju od nekoliko stotina evra do hiljadu evra. 

Osim Komarca, u Srbiji se proizvodi i kamikaza dron Osica, dometa oko 20 kilometara, kao i dron Gavran, koji sa pogonom elektromotora ima domet 50 kilometara, a nosi bojevu glavu od šest kilograma koja ima probojnost 1.000 milimetara čeličnog oklopa. Kako navode u Ministarstvu odbrane Srbije, izviđački dronovi Vrabac se proizvode isključivo od delova iz Srbije i ovaj dron ima radijus dejstva od 25 kilometara. Vojska Srbije dosad ima više od 50 ovakvih dronova, koji mogu biti lako naoružani, a nabavila je i nekoliko hiljada Komaraca, nekoliko stotina Osica, a očekuje se i kupovina na hiljade FPV dronova IKA-KAM, kao i domaćim dronova IKA-bombarder. 

"Ono što je promenilo način ratovanja su, po meni, ti FPV dronovi koji su mali, jeftini i postoje već jako dugo čak i kao sport, budući da postoji liga ljudi koji manuelno voze te male dronove koristeći specijalizovane naočare. To je ono što se pokazalo u suštini najefikasnijim", ističe Ninoslav Adžibaba iz Easy Aeriala. 

Bloomberg

 

Veliki planovi u Severnoj Makedoniji 

Severna Makedonija nema razvijenu vojnonamensku industriju, niti proizvodnju dronova koji bi se koristili u odbrani ili za druge komercijalne potrebe, ali makedonske bezbednosne agencije i carinske službe u svakodnevnom životu koriste dronove pre svega za nadzor, koji se uglavnom dobijaju donacijama NATO partnera i drugih prijateljskih zemalja. 

Međutim, to bi uskoro moglo da se promeni ukoliko se ostvare planovi kompanije ATS AMMO, koja je deo ATS grupe. Ovo je jedno od malobrojnih preduzeća u odbrambenoj industriji u zemlji, koje u svojim pogonima u Samokovu proizvodi malokalibarsku bojevu municiju i bavi se proizvodnjom drugih balističko-kompozitnih proizvoda. 

Kompanija je otkrila svoje planove za početak proizvodnje dronova pre više od godinu dana. Bivši makedonski premijer Dimitar Kovačevski, tokom posete fabrici ATS AMMO u Samokovu u decembru 2023. godine, najavio je da će prvi makedonski dronovi biti po standardima NATO-a i da će imati višestruku namenu. 

"Počećemo serijsku proizvodnju četiri tipa bespilotnih letelica koje će biti opremljene veštačkom inteligencijom, imati veliki domet, imati odgovarajuću nosivost da budu opremljene odgovarajućom opremom i biće potpuno proizvedene u Republici Severnoj Makedoniji, u skladu sa svim standardima NATO-a, i moći ćemo da ih vidimo u vojnim arsenalima zemalja NATO-a", rekao je Kovačevski. 

Bivša ministarka odbrane Slavjanka Petrovska je tada naglasila da je ova kompanija već registrovana na tržištu NATO-a i da učestvuje na tržištu vrednom više od pet milijardi evra. Ona je dodala da će Ministarstvo i Vojska sarađivati na proizvodnji prvog drona. 

Bloomberg

 

"Što se tiče tehničkih specifikacija, ne bih sad objavljivao šta će tačno sadržati, jer su to poverljive informacije. One će biti višenamenske jer se danas sve više nameće višedimenzionalnost ili potreba za višestrukim aspektima. Moći će i da se šalju u izviđačke i obaveštajne misije, a naravno da će biti i u civilne svrhe, ali i u borbene svrhe", rekla je Petrovska. 

Nedavno su ATS grupa i turski državni gigant MKE (Makine ve Kimya Endustrisi A.S.) potpisali memorandum o strateškoj saradnji u oblasti odbrambene industrije, koji predviđa blisku saradnju u oblasti istraživanja i razvoja, modernizacije postojećih proizvodnih kapaciteta, transfera tehnologija i ekspertize, zajednička ulaganja, uključujući izgradnju fabrika za proizvodnju baruta u Makedoniji, kao i povećanje izvoznih kapaciteta bušotine i proširenja na međunarodnom tržištu. ATS Grupa do objavljivanja teksta nije odgovorila na naša pitanja poslata mejlom u vezi sa napretkom realizacije planova za proizvodnju dronova u Makedoniji. 

Spoj tehnologije, oružja i profita 

Suosnivač slovenačke kompanije C-Astral Marko Peljhan veruje da je teško preuveličati uticaj koji veštačka inteligencija sada ima na razvoj industrije dronova. 

"Po mom mišljenju, ovo je promena koja se najviše može uporediti sa pronalaskom tranzistora, čipa ili interneta", kaže on i dodaje da je kompanija aktivna u oblasti AI aplikacija, jer su deo evropskog projekta Drone Edge E, što je projekat roja bespilotnih sistema koji međusobno autonomno komuniciraju. 

Zapravo, industrija dronova je širom sveta postala spoj tehnologije i namenske industrije. A kako su evropske zemlje krenule u masovno naoružavanje zbog rata u Ukrajini, u ovaj spoj se priključio i ogroman profit. Akcije kompanija proizvođača oružja rastu kao što su pre 25 godina rasle akcije visokotehnoloških kompanija. 

Ljudi iz IT-ja žele da se ogrebu o novac iz odbrambenog sektora 

Kako primećuje Adžibaba, budući da su u IT-ju poslednjih godina stvari "zamrle", sada mnoge high-tech kompanije i IT stručnjaci "žele da se ogrebu" o novac koji se sliva u odbrambeni sektor. 

"Pošto je tehnologija ta koja pokreće ovaj razvoj u odbrambenom sektoru, ostale tehnološke kompanija i ljudi iz tehnologije nekako vide svoju priliku da se dobiju deo tih budžeta, to je onako evidentno. E sad, koliko će to biti uspešno i da li će to pokrenuti dalji razvoj tehnologije, to baš nisam siguran", ukazuje on. 

Iako odbrambeni sektor trenutno cveta i potražnja nemilice raste zbog najavljenih ogromnih ulaganja Evropske unije, hrvatska Orqa igra na svoje karte i fokusira se na diverzifikaciju.  

"Mi smo prisutni u tri vertikale, potrošačko-edukativnoj, industrijskoj i odbrambenoj. Kada pogledate makroekonomsku situaciju, uzdrmana tržišta kapitala i pretnju potencijalne globalne recesije, evropski odbrambeni sektor tu deluje kontraciklički. On će idućih godina rasti bez obzira na širu ekonomsku situaciju jer se menja bezbednosna paradigma. To je i nama stabilišući faktor jer nismo izloženi smanjenoj potražnji u drugim vertikalama", kaže direktor Orqe Srđan Kovačević i dodaje da je plan Orqe da rast vojne potrošnje iskoriste za razvoj tehnologija koje će nakon geopolitičkog smirivanja ponuditi civilnoj industriji. 

Bloomberg

 

Oni žele da se usredsrede na razvijanje osnovnih sistema koje bi onda kupci sami mogli nadograđivati svojim softverom i komponentama kako bi zadovoljili svoje potrebe. Već krajem ovog kvartala na tržište puštaju u prodaju grupu komponenti koja će kupcima omogućiti da razvijaju dronove sa sopstvenim  softverom i s velikom mogućnosti prilagođavanja specifičnostima njihove branše. To su dronovi specijalizovani za inspekciju objekata, poput vetroelektrana ili tornjeva za telekomunikacije.  

"Primena vazdušne robotike i industrije se nije ni približno rasplamsala onoliko koliko može. Mi smo još uvek u ranoj fazi njene primene, trenutna rešenja su rudimentarna, generička i zatvorena pa ih je teško prilagođavati posebnim zadacima. Takođe je problem izgraditi veće flote takvih letelica, a i želimo da rešimo te izazove i omogućimo njihovu širu primenu", ispričao nam je Kovačević i zaključio kako se već događa prava revolucija u tehnologiji razvoja dronova za odbrambeni sektor, a to će ubrzati razvoj i olakšati primenu u industriji kad se situacija malo smiri.  

I Adžibaba ukazuje na tu revoluciju, pominjući da neki čak tvrde "da one zemlje koje ne budu mogle da proizvedu svoje dronove biće vazalne države". Kako kaže, "postoji mnogo mogućnosti da će to zaista tako i biti". 

Odbrana od dronova 

Alternativa raketama protiv bespilotnih letelica je elektronsko ratovanje protiv dronova. Nešto na šta se kladi poznati slovenački preduzetnik Ivo Boscarol sa svojom kompanijom Timtec Defense. Biznismen koji je nekada pravio dronove sada smišlja odbranu od njih, a u firmu je ušao sa ćerkom. 

"S obzirom na to da sam godinama aktivan u vazduhoplovstvu i da sam radio u oblasti razvoja dronova, koje proizvodi Pipistrel, dobro sam svestan opasnosti od napada dronovima", objašnjava dvotrećinski vlasnik vipavske kompanije, objašnjavajući pozadinu svog ulaganja u sektor odbrane. 

Boscarol je za Bloomberg Adriju najavio da će višestepeni odbrambeni sistem od dronova "uključivati pasivnu detekciju, ali ne radarom, jer emitujući signal otkriva svoju poziciju, što slične sisteme čini ranjivim. Naš sistem će funkcionisati na principu pasivne detekcije". 

Timtecova odbrana je dizajnirana da onesposobi elektroniku dronova i drugih vođenih projektila. 

"Kada pasivni sistem to otkrije, uništava kontrolu dronova i drugih vođenih projektila koje otkrije", grubo objašnjava on princip rada. "Dronovi funkcionišu na drugačijim principima od klasičnih projektila, tako da mogu da se onesposobe elektronskim sistemima za ometanje. I za to je dizajniran sistem koji razvija Timtec Defence". 

Tržišni potencijal Timteca je dobar, smatra Boscarol, jer postojeći sukobi i razvoj vojne tehnologije i taktike koji ih pokreću pokazuju "koliko je takva odbrana hitna". Prema njegovim rečima, dodatna komparativna prednost Timtecovog sistema jeste njegova mobilnost, jer će biti pokretan, što će mu omogućiti da se "stavi bilo gde da pokrije određeno područje, ili da se kreće i štiti konvoj". 

- U pisanju pomogli Miro Soldić (Hrvatska), Aleš Kovačič (Slovenija), Nejra Džaferagić (BiH) i Vladimir Nikoloski (Makedonija). 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar