AI dvojnici preminulih kao nova duhovno-tehnološka pomama

Naši tehnološki titani neprestano nam ponavljaju da je veštačka inteligencija (AI) najnaprednija tehnologija u istoriji čovečanstva, pri čemu je izvršni direktor kompanije Google Sundar Pichai otišao toliko daleko da je njen dolazak opisao kao "značajniji" od otkrića vatre ili izuma električne energije. Da ne bi zaostao za njim, američki biznismen Marc Andreessen rekao je da je AI "verovatno najrevolucionarnija tehnologija u istoriji ljudske vrste". 

Možda, ali mnogi ljudi i dalje koriste ovu tehnologiju za generisanje pornografije i videa sa mačkama, što baš i nisu stvari koje pomeraju granice. Neki načini primene AI-ja mogu delovati potpuno atavistički. Spiritualizam, nekada povezivan sa "primitivnim" kulturama i natprirodnim, dobio je novi život kroz AI simulacije umrlih koji živima omogućavaju komunikaciju sa uverljivim kopijama preminulih. (engl. deathbots, sistemi zasnovani na AI-ju koji na osnovu digitalnih tragova koje je preminula osoba ostavila za sobom stvaraju digitalne replike koje mogu da oponašaju način komunikacije preminulog, prim. prev.). 

Ovo nije prvi takav spoj modernog i okultnog. Dolazak tehnologija koje menjaju svet pre skoro dva veka izazvao je sličnu reakciju. Razmislite, na primer, šta se dogodilo kada su se ljudska bića prvi put susrela sa zbunjujućim novim izumom: telegrafom. 

 

Osnovna ideja o ovoj mašini pojavila se početkom 19. veka, kada su naučnici počeli da shvataju karakteristike elektromagnetnih pojava. Tokom tridesetih godina tog veka, dva čoveka, Samuel F. B. Morse i Alfred Vail, napravili su funkcionalan model. Sastojao se od predajnika sa baterijom koja je slala električne impulse duž žice. Na drugom kraju, prijemnik je imao magnetnu iglu koja se pomerala reagujući na prisustvo ili odsustvo struje. 

Kada bi osoba koja rukuje predajnikom produžavala ili skraćivala vreme tokom koga je električno kolo ostajalo otvoreno, osoba na prijemnoj strani mogla je da uoči razliku između dugih i kratkih signala. Ovaj binarni sistem postao je osnova za čuvene "tačke" i "crte" Morzeove azbuke, pri čemu je svakom slovu alfabeta dodeljen različit niz tačaka i crta. Morse i Vail osmislili su način da se u trenutku komunicira na ogromnim udaljenostima. 

Ovaj dvojac je demonstrirao rad telegrafa 1844. godine, poslavši poruku preuzetu iz biblijske Knjige brojeva - "Gle, šta učini Bog!" - između Baltimora i Vašingtona. 

Kroz samo nekoliko godina, telegrafske žice počele su da povezuju zemlju. Senator John C. Calhoun, za koga se ne može reći da je bio osetljiva duša (američki senator i potpredsednik SAD u prvoj polovini 19. veka, poznat kao rigidan političar i branilac ropstva; prim. prev.), divio se tome kako se "magične žice protežu u svim pravcima na zemaljskoj kugli", stvarajući ono što je opisao kao "mistične mreže". Telegraf je, poput današnje veštačke inteligencije, bilo teško opisati. Samo je jezik natprirodnog delovao prikladno. 

Ovo može pomoći da se objasni ono što se dogodilo potom. Dve mlade sestre, Kate i Maggie Fox, sa severa države Njujork prijavile su 1848. da čuju čudno kuckanje za koje su tvrdile da potiče od duha ubijenog čoveka koga je prethodni vlasnik kuće sahranio u njihovom podrumu. Devojčice od 11 i 14 godina bile su ubeđene da to tajanstveno kuckanje nije nasumično, taj čovek je pokušavao nešto da im poruči. Iz toga su se razvili razgovori. 

Ubrzo su sestre Fox tvrdile da prenose poruke i drugih preminulih duša, a to je počeo da tvrdi i sve veći broj drugih ljudi, uglavnom žena, koje su iznenada otkrile da poseduju isti dar za sporazumevanje sa duhovima kucanjem. Ono što je decenijama kasnije razotkriveno kao podvala, brzo je preraslo u masovni pokret koji je zahvatio celu zemlju, a potom i čitav engleski govorni svet. 

Milioni Amerikanaca postali su uvereni da mogu da razgovaraju sa mrtvima, a spiritističke seanse ušle su u glavne tokove kulture Andrew Jackson Davis, verovatno najznačajniji pobornik spiritualizma u SAD, izrazio je to sasvim otvoreno 1850. godine. Razgovor sa mrtvima, kako je objasnio, "nije ništa komplikovaniji niti čudesniji" od načina na koji telegraf šalje poruke kroz žice. 

Još jedan istaknuti spiritualista, Apollos Munn, ponovio je ovaj stav, povlačeći "analogiju između načina komunikacije duhovnog i prirodnog sveta putem električnog kucanja, i načina komunikacije između udaljenih mesta putem magnetnog telegrafa" (ljudi su u to doba verovali da duhovi koriste neku vrstu vitalne električne energije ili "elektromagnetizma" da bi kucali o zidove i podove, prim. prev.). Shvaćeno na ovaj način, kuckanje duhova bilo je isto što i Morzeova azbuka kod telegrafa koja "odgovara slovima alfabeta". 

Čitav niz metafizičkih objašnjenja podupirao je ovu analogiju, upoređujući elektromagnetni telegraf koji briše vreme i prostor, sa "nebeskim telegrafom" koji ujedinjuje žive i mrtve. Prve novine ovog pokreta, Spiritual Telegraph (Duhovni telegraf, prim. prev.), odale su svojim nazivom priznanje toj vezi. 

Davis je, kada je pokušao da objasni ko je među umrlima odgovoran za ujedinjenje ta dva sveta, tvrdio da je ključnu ulogu odigrao duh Benjamina Franklina, kome su mnogi pripisivali otkriće elektriciteta. Franklin se ubrzo pojavljivao na mnogim seansama, ćaskajući sa Amerikancima željnim da čuju njegove mudre reči. Još jedan od osnivača SAD, George Washington, takođe je bio prizivan s onog sveta. 

Sve ovo može da izgleda kao marginalni pokret, ali on je privukao milione pristalica iz srednje i više klase. Posebno je značajno to što su mnogi elektroinženjeri, koji su svoj profesionalni život posvetili telegrafiji, lično bili duboko zainteresovani za spiritualizam. Među njima je bio i Cromwell Varley, koji je radio na postavljanju transatlantskog telegrafskog kabla, a posećivao je seanse koje je vodila jedna od sestara Fox. 

I druge tehnologije koje su na prvi pogled delovale poput nekakvih čini izazivale su slične reakcije. Pronalazak fotografije podstakao je pokret koji je pokušavao da uhvati "duhove" fotoaparatom, dok je pojava telefona pokrenula novu spiritualističku groznicu. Najnovija verzija ovog fenomena, zasnovana na AI-ju, vuče korene upravo iz te tradicije. 

Ne bi trebalo da nas iznenađuje što napredne tehnologije i dalje podstiču šamanističke prakse koje su više svojstvene društvima pre modernog doba. Uprkos svim našim veštinama u pravljenju mašina, kladio bih se da mnogi od nas potajno više vole opsenu i magiju nego hladnu utehu moderne tehnologije. To je ono što nas čini ljudima - i potpuno različitim od veštačke inteligencije.