Suština planinarenja nije hobi, već cilj

Ideju sam dobila od neznanca u pabu. 

Prijateljica i ja privodile smo kraju nedelju dana odmora u udaljenom kutku severozapadne Engleske poznatom kao Jezerska oblast. Ako ste u određenim godinama, a obrazovali ste se negde na engleskom govornom području, možda se sećate tog mesta sa časova književnosti u srednjoj školi: Jezerska oblast je mesto gde je William Wordsworth, omiljeni pesnik u nastavnim programima, proveo veći deo svog života i čiji je pejzaž bio glavni izvor njegovog pesničkog nadahnuća. (U novije vreme, Taylor Swift je o tom mestu napisala pesmu jednostavno nazvanu "The lakes" ("Jezera"). 

 

Uvek sam zamišljala Wordswortha kako "usamljen poput oblaka" luta pored nekog mirnog jezerca. Zato sam, kada smo tamo stigle jednog avgustovskog jutra 2016. godine, bila zatečena otkrićem da tim krajem dominiraju planine. Poslednjeg dana našeg putovanja odlučile smo da se popnemo na jednu: piramidu od škriljca po imenu Skido. 

Staza je bila vrlo strma. Klimavo kamenje izmicalo je pod našim čizmama. U ušima nam je odzvanjalo od jakog vetra; u očajničkom pokušaju da prigušim buku, napravila sam improvizovani turban od majice dugih rukava. Pogled s vrha bio je nestvaran, jezero u podnožju Skida nakratko se pojavljuje kao vanzemaljska planeta u filmu iz serijala "Ratovi zvezda". Međutim, bila  sam toliko išibana vetrom da nisam mogla u potpunosti da sve to upijem. 

Kad smo se teturajući spustile niz planinu, otišle smo se pravo u pab gde nam je, čuvši naš razgovor, jedan čovek postavio jednostavno pitanje koje će mi promeniti život: "Da li sledite Wainwrightovu listu?“ Pošto smo se zbunile, objasnio je da je to spisak vrhova u Jezerskoj oblasti koji je sastavio čovek po imenu Alfred Wainwright. 

"A koliko ih ima?", upitala sam. 

"Ima ih 214", odgovorio je. 

Bio je to sumanut broj čak i za posvećenog osvajača vrhova poput mene. Sećam se da sam pomislila "šteta, nikada se neću na njih popeti". 

Mnogi ljudi vole hobije čiji rezultati mogu da se mere. Jedan prijatelj pokušava da obiđe svih 39 džamija u Istanbulu koje je projektovao osmanski arhitekta Mimar Sinan. Drugi je poslednjih 25 godina proveo čitajući listu 100 najboljih romana po izboru američke izdavačke kuće Modern Library (trenutni skor: 92). Tu su i oni opsednuti Vermeerom koji žele da vide svih 35 slika za koje je potvrđeno da ih je naslikao ovaj holandski majstor. Ne zaboravimo posmatrače ptica koji putuju svetom kako bi na svoje liste dodali vrste poput vatroglavog paučara (ptica koja živi u južnoj i jugoistočnoj Aziji, uglavnom u tropskim i subtropskim šumama, prim. prev.). 

U svetu planinarenja ovaj poriv se javlja kod "skupljača vrhova": to su ljudi koji sebi postave cilj da se popnu na određen broj vrhova. 

Kritičari nas nazivaju "udaračima recki", planinarskim verzijama posmatrača vozova. U planinama treba uživati, tvrde oni, a ne unositi ih u tabelu.  

Sve se svodi na to kako pristupamo svojim ciljevima. Psiholozi govore o nekoliko različitih pristupa. Kod ciljeva učinka težište je na spoljnim  standardima, poređenju s drugima ili priznanju koje dobijamo od drugih. Poenta je u ostvarenom rezultatu. Zatim, tu su ciljevi izbegavanja kritike ili neuspeha. Nemoj pojesti krofnu; ne gubi živce; ne gubi vreme. Ni ovi ciljevi nisu naročito prijatni jer uglavnom proizlaze iz naših strahova i teskoba. 

I na kraju, postoje ciljevi ličnog usavršavanja. Postavljanje ciljeva ličnog usavršavanja takođe je dobar način da se izdvoji vreme za hobije od kojih takođe imamo psiholoških koristi. Kad sam se popela na Skido, do ispunjavanja svih zadataka sa moje prve liste "sakupljanja vrhova" delilo me je samo nekoliko meseci: osvajanje 48 vrhova u Nju Hempširu viših od 1.200 metara. Na tome sam radila još od 2009. Znala sam da mi treba novi cilj. Zato sam, kada je čovek u pabu otkrio svet Wainwrightove liste vrhova, jednostavno ušla u njega. Postavljanje tog cilja nije bila još jedna obaveza, već izgovor da provodim vreme onako kako ja želim. 

Možda ste se u nekom trenutku susreli s okvirom za formulisanje ciljeva poznatim kao "SMART". Prvi put ga je 1981. u časopisu "Management Review" predstavio konsultant George T. Doran, a poenta je da ciljevi treba da budu konkretni, merljivi, dodeljivi (u smislu da se zna ko će raditi na cilju, odnosno biti odgovoran, prim. prev.), realistični i vremenski ograničeni (SMART je akronim od reči na engleskom za ove odlike - specific, measurable, assignable, realistic i time-bound, prim. prev.). Ipak, paradoksalno, bilo je lakše "štriklirati" vrhove na Wainwrightovoj listi nego popeti se na planine koje su bliže mojoj kući. Između 2017. i 2019. godine popela sam se na samo 15 vrhova u Nju Hempširu, iako su Bele planine (planinski venac u toj saveznoj državi i deo Apalača, prim. prev.) bile udaljene svega dva sata vožnje. U tom trogodišnjem periodu, popela sam se na 134 Wainwrightova vrha tokom devet poseta. 

Napravila sam nekoliko grešaka na početku. Na planini Blenkatra sam se zaglavila u junu 2017, previše uplašena da se pomerim napred ili nazad, na stazi Hall’s Fell duž stenovitog grebena koju je Wainwright opisao kao "najlepši od svih puteva do nekog vrha u ovoj oblasti". Konačno, nakon 30 minuta, uspešno sam se popela na vrh. Još jedna stavka na listi je štriklirana. 

Ljudi bi me zadirkivali: "Zar nemaš planine kod kuće?" Da, ali nisu mi delovale tako lepo. Postojala je još jedna ključna razlika: morala sam sve da pripremim i organizujem unapred. Da bih se popela na neki od Wainwrightovih vrhova, morala sam unapred da izaberem datume, rezervišem karte i sednem u avion. Svako ko želi da postigne veliki cilj mora ga razložiti na manje, lakše ostvarive ciljeve, a zatim da te ciljeve unese u kalendar. 

Tako je nastala lista Alfreda Wainwrighta. On je 1952. u svojoj 45. godini napravio plan: narednih 13 godina provešće pišući sedmotomnu seriju "ilustrovanih vodiča" po planinskim predelima Jezerske oblasti — pored svog redovnog posla državnog službenika. 

"Kad mu je ta ideja sinula, postao je opsednut", napisao je njegov biograf Hunter Davies. Wainwright se peo po planinama u trodelnom odelu, s lulom među zubima, praveći beleške. Na kraju se popeo na svaki vrh po nekoliko puta. Vikendima bi provodio po 10 do 12 sati dnevno crtajući i ispisujući stranice rukom. U zavisnosti od planine, to je bio priličan poduhvat; zapis o Blenkatri, na primer, zauzima 36 strana. 

Zbog ove opsesije trpeo je njegov porodični život. "Ništa mi nije bilo važno osim da završim te knjige", rekao je Wainwright prilikom radijskog gostovanja 1988. "Mislio sam samo na jedno. Na kraju se sve završilo tako što me je žena ostavila, odvela psa, i više je nikada nisam video." Njegov sin je Daviesu rekao da je samo donekle ponosan na svog oca jer je porodica platila previsoku cenu. 

Davies nije uveren da je Wainwrightova opsesija dovela do razvoda, već tvrdi da mu je taj projekat poslužio da skrene misli sa i onako nesrećnog braka. Ipak, vredi pažljivo birati ciljeve i preispitati nepredviđene posledice. Dakle, postavite cilj, ali ne držite ga se kruto. 

Ne možete ostvariti cilj ako ne istrajete u teškim fazama. Međutim, ponekad je ispravno odustati.  

Ovog leta vratila sam se u Jezersku oblast na svoj poslednji Wainwrightov vrh, sa suprugom i četvoro prijatelja. (Naša kćerka, koja sada ima četiri godine, ostala je kod kuće sa bakom i dekom.) Nas šestoro peli smo se glečerskom dolinom, obraslom travom i prošaranom divljim orhidejama. Ispostavilo se da prava radost nije bila u postizanju cilja, već u težnji da ga ostvarim. Možda je to razlog zašto mnogi koji su pešačili do svih 214 vrhova jednostavno iznova počnu da ih osvajaju. (Rekord izgleda drži Stephen Moore, sedamdesetogodišnjak koji je prepešačio do Wainwrightovih vrhova čak 61 put, što znači ukupno neverovatnih 13.054 vrhova.) 

Wainwright je završio 13-godišnji projekat koji će na kraju nositi njegovo ime 10. septembra 1965, na vrhu Starling Dod, visokom 633 metra. "Srećan? Da, bio sam srećan, kao što mora biti svako ko dođe do kraja dugog puta", piše on o završetku svog terenskog rada. "Osećam li žal? Da, bilo mi je žao, kao što mora biti svakom ko dođe do kraja dugog puta u kome je uživao." 

Wainwright je u narednih 26 godina objavio više od 50 knjiga, uključujući vodiče za Pennine Way (pešačka staza u severnom delu Engleske koja prati Peninske planine, nizak planinski masiv, prim. prev.) i stazu Coast to Coast (staza od istočne do zapadne obale u severnom delu Engleske, prim. prev.). Njegove knjige su od tada prodate u više od dva miliona primeraka. 

Što se mene tiče, vratila sam se u Boston, osećajući se besciljno i mrzovoljno. Bez cilja, osećala sam se izgubljeno. Razmatrala sam nekoliko lista za obilazak novih mesta, ali moja ljubav prema Jezerskoj oblasti je sada prerasla u beznadežnu opsesiju i nijedna od njih mi se nije dopala. Onda, kada sam kod LDWA prijavila da sam okončala obilazak svih vrhova, dobila sam intrigantnu poruku. "Mogli biste kao sledeću razmotriti Birkettovu listu brda", odgovorila je osoba s kojom sam se dopisivala. To su sve vrhovi u Jezerskoj oblasti, viši od 300 metara, i ima ih ukupno 541. 

Kakva sjajna ideja.