Da li se ponovo zaljubljujemo u čaj

Iako uživanje u kafi i dalje drži primat, ispijanje čaja sve više postaje deo kulture i u Adria regionu, o čemu svedoči i sve veći broj čajdžinica koje osim okrepljujućih mešavina nude i pribor za luksuzno uživanje u ovom napitku.

Od slučajnog otkrića kineskog cara Shen Nunga 2737. godine pre nove ere, čaj je bio jedan od ključnih proizvoda. Istorija napitka koji služi da nas opusti i okrepi isprepletana je ratovima i revolucijama, a izvesna geopolitička ogorčenja ostala su i danas. Velika Britanija je, kada je reč o čaju, i gubila i pobeđivala.

"Bostonska čajanka" predstavljala je jedan od ključnih trenutaka pobune protiv dominacije britanskih vlasti i tadašnje poreske politike, koji su doveli do Američke revolucije i stvaranja SAD 1773. godine. Vrednost 340 sanduka, odnosno 46 tona čaja koji su tom prilikom bačeni bila je približno tadašnjih 18.000 funti, što bi sada bilo ekvivalentno pola miliona dolara.  

Početkom 1800-ih, čaj je bio popularno piće u Velikoj Britaniji. Uvozio se iz Kine. Međutim, kineski trgovci nisu bili zainteresovani da zauzvrat kupuju britanske izvozne artikle. Britansko rešenje za ovu trgovinsku neravnotežu bio je opijum, koji su švercovali iz svojih indijskih kolonija u kineske luke protivno željama kineske vlade. Tako je došlo do Opijumskih ratova koji su trajali od 1839. do 1842, i od 1856. do 1860.

Do kraja veka, efekti nacionalnog poniženja, toksičnog uticaja omasovljenja upotrebe opijuma i nemogućnost vladavine nad velikom teritorijom dinastije Qing, doveli su do njenog pada. Osim Britanaca, u sukobu su učestvovale i druge sile: Francuska, Rusija, SAD.  Konvencija iz Pekinga kojom je okončan rat donela im je pristup kineskim lukama, odštetu, koncesije i teritorijalne ustupke.  

Depositphotos

 

U naše krajeve čaj je stigao za vreme otomanske okupacije. Smatra se da je kod Turaka čaj došao putevima svile još u 5. veku. Isijanje čaja u osmanlijskom periodu nije bio značajan deo kulture. Bio je popularizovan tek nakon raspada Osmanlijskog carstva i italoturskog i balkanskih ratova. Naime, nakon gubitka oblasti Jemen, gde se tradicionalno uzgajala,  kafa je postala skupa uvozna roba, pa je čaj promovisan kao alternativa.  

Rani eksperimenti sa uzgojem čaja započeli su u provinciji Riza u Turskoj 1912. godine. Danas je Turska jedno od najvećih tržišta čaja na globalnom nivou, s potrošnjom od 1,26 miliona tona , dok se preostala količina izvozi. Turski građani imaju najveću pojedinačnu potrošnju čaja, prosečno 3,5 kg po osobi godišnje, što je skoro četiri šolje dnevno. Zemlja snažno održava  lokalnu proizvodnju  čajeva  visokih uvoznih tarifa. 

Globalna godišnja proizvodnja čaja iznosi oko šest  miliona tona, dok se godišnje popije otprilike 2,16 milijardi šoljica čaja dnevno. Kina je najveći proizvođač čaja, sa više od dva miliona tona godišnje, dok je Indija druga sa oko 1,2 miliona tona. Indija je zemlja s najvećom potrošnjom čaja na svetu. U proseku, prosečan Indijac popije oko 750 mililitara čaja dnevno. Nakon Indije, Velika Britanija, Turska i Rusija takođe imaju visoku potrošnju čaja. 

Nije svaki čaj pravi čaj 

Predviđa se da će prihodi na tržištu čaja Adria regiona rasti 4,31 odsto godišnje od 2024. do 2028. godine,  kako se tržište pomera ka kvalitetnijim i organskim vrstama čajeva.  U proseku se očekuje da će svaka osoba u Srbiji popiti 0,18 kilograma čaja u 2024, pokazuju podaci Statiste. Isti izvor navodi da je to u BIH i Severnoj Makedoniji nešto više: 0,31 kg i 0,65 kg, dok je u Hrvatskoj očekivana godišnja potrošnja po stanovniku izuzetno niska, svega 0,02 kilograma, a u Sloveniji 0,11 kilograma. 

“Iz godine u godinu se zaista primećuje sve veća zainteresovanost za čaj. Pretpostavljam da veliku ulogu u tome imaju društvene mreže poput Instagrama, gde se često mogu videti različite vrste interesantnog prezentovanja ispijanja čajeva u svetu”, kažu nam iz prodavnice čaja Small Tree, koja je otvorena u Beogradu još 2010. godine, a brend je kasnije otvorio i čajdžinicu u centru grada, nazvanu “Salon de The”.  

Aleksandar Vukmirović, direktor kompanije “Plantago”, jednog od proizvođača čajeva s područja BiH, kaže da godišnje proizvedu 1,5 miliona kutija čaja ili 30 miliona kesica. 

"Od toga 90 odsto ide na tržište BiH, a deo na tržište Crne Gore i tek smo počeli izvoz na tržište Srbije", objašnjava Vukmirović, dodajući da je za 2024. planirana i  izgradnja fabrike u Srbiji.  Dalji plan je razvoj na tržište regiona, ali i Evrope, jer je primećeno da ljudi u dijaspori preferiraju njihove čajeve. 

Naši sagovornici objašnjavaju da treba razlikovati čaj kao biljku i biljne mešavine koje su zapravo lekovite trave, a koje se kod nas nazivaju čaj. Pravi čajevi dolaze od samo jedne biljke, Camelia Sinensis. Postoji samo nekoliko osnovnih vrsta čaja: zeleni, crni, beli, oolong i pu-erh, svaki sa svojim jedinstvenim procesom obrade lista ove biljke. Crni čaj ima najjači ukus i najveći procenat kofeina. 

Od pravog čaja uglavnom se kupuje zeleni čaj, ali i crni, posebno “Earl Grey” i “English Breakfast”. Ipak, i dalje je najveća potražnja za biljnim mešavinama, nanom, kao i roboisom (od šipka), koji je bez kofeina i siguran za sve, kažu u “Kući čaja” iz BIH.  “Uvozimo više od jedne tone čaja godišnje iz različitih zemalja: Kine, Japana, Tajvana, Indije i Šri Lanke”, kaže operativna direktorka Agnesa Ostašova. Potražnja je sve veća “iako smo zemlja kafedžija”: “To se sigurno neće promeniti, ali da počinjemo upoznavati čaj i uživati u njemu – definitivno da", zaključuje ona. U beogradskoj “Kući čaja” kao najpopularnije među građanima Srbije izdvajaju kamilicu, rtanjski čaj, i posebno nanu.  

Da kafa i dalje drži primat, potvrđuje i Husein Džirlo, vlasnik čajdžinice “Džirlo” iz Sarajeva, koji kaže da njegovu čajdžinicu, koja postoji od 2012. godine i dalje najviše posećuju turisti. 

Kada je čaj samo čaj, a kada obrok  

Čaj ima bogatu kulturološku važnost u mnogim zemljama, od tradicionalnih ceremonija pijenja čaja do specifičnih običaja pripreme i serviranja. Radi edukacije i širenja kulture privatne čajdžinice mnogo truda ulažu u prezentaciju i način služenja čaja "Ja prvo donesem čaj da osoba pomiriše, bez obzira na to što je u meniju videla sastav čajeva. Ako odgovara, odgovara, a svi ti čajevi imaju svoj specifičan miris - a koji je miris, taj je i ukus - to svakome kažem", objašnjava Džirlo. 

Kada je u pitanju ritual služenja čaja,  kaže da se ne može porediti ispijanje iz obične šoljice, u odnosu na draž koju čaj ima kada koristimo čajnik i pijemo – polako. 

"Čaj odležava u čajniku, tu je ta razlika. Nije isto piti iz šoljice i iz čajnika. A isti čaj. Kad dobiješ u šoljici, ti to brzo popiješ. A ovde postoji neki ritual, ćeif, možda zato osećaš taj čaj nekako ugodnije", priča on. 

Beogradske čajdžinice sem čajnika i šolja nude  i tradicionalni pribor za specijalne vrste čajeva, kao što su činija čavan i bambus mutilica za japanski čaj mača.  U Japanu se ceremonija ispijanja čaja, poznata kao "chanoyu" ili "sado", smatra umetnošću koja promoviše harmoniju, poštovanje, mir i skromnost. 

Kada sam prvi put došla u Veliku Britaniju, na sastanku su mi poslužili čaj sa mlekom. Kada sam pitala može li bez mleka jer ga ne konzumiram, usledila je konstatacija: “Vi ste iz kontinentalne Evrope. Čaj koji će vam u Engleskoj poslužiti je uvek ’English Breakfast’, jer to je za Engleze čaj, osim ukoliko ne naglasite drugačije.”  

Inače, ritual ispijanja čaja počeo je u 19. veku kada se Ana, sedma vojvotkinja od Bedforda, bliska prijateljica kraljice Viktorije i važna ličnost u londonskom društvu, požalila zbog "osećaja pada energije" tokom kasnog popodneva. To je iniciralo ritual: odaberite ukusan čaj, uživajte u delikatnim pecivima, a najvažnije od svega, obucite se adekvatno. Dame su i dalje primale društvo u budoarima, elegantno ispružene na rekamije sofama, noseći haljine od najfinijeg muslina, svile i čipke. 

Kako se čaj konačno preselio iz spavaće sobe i bašte postale popularno mesto za ispijanje čaja, tako su se sve više i muškarci počeli pojavljivati na čajankama. 

 

Utrkivanje oko kvalitetnog pribora za čaj i skupog porcelana, te peciva koje će se služiti i modnih kreacija, tada je pomogla rastući srednji sloj da izrazi svoj prosperitet. "Čaj" je u Engleskoj postao naziv za obrok (ekvivalent španske meriende) i tako se zadržalo i danas. 

Ništa manje glamurozno išlo se i na čajanke 30-tih godina 19. veka u Beogradu na čuvena okupljanja kraljice Natalije u Domu Jevrema Grujića na Dorćolu. Tamo se poslednjih godina  dva puta godišnje organizuje veče pod nazivom “Čajanka sa kraljicom Natalijom”. Čaj se tada služio uz kiflice i pogačice sa sirom i kimom, a glavna poslastica je bila omiljena kraljičina čokoladna torta. I tu se vodilo računa o priboru i načinu serviranja, I, naravno, haljinama, a manje o samoj vrsti čaja koji se konzumirao. 

Na tržištu Adria regiona sve je veća ekskluzivna ponuda pribora za uživanje u čaju. Iz Sun, Moon & Stars iz Beograda za Bloomberg Adria kažu da su šolje oduvek  bile jedan od najatraktivnijih i veoma traženih proizvoda, ali da se  razvijanjem kulture pripremanja i serviranja čaja interesovanje širi prema porcelanskim setovima koji sadrže čajnik, posudu za šećer i bokalčić za mleko. 

“U našem asortimanu nalaze se prepoznatljivi brendovi koji posebnu pažnju posvećuju proizvodnji elegantnih porcelanskih setova i servisa za čaj. Među njima se ističu britanski proizvođači Wedgwood i Royal Albert, koji su izradu ovih setova doveli do savršenstva”, kažu oni.   Ovi brendovi izuzetnu pažnju posvećuju obliku šoljice, posebno je prilagođavajući osobenostima različitih vrsta čajeva, a prozirni, tanki, visokokvalitetni porcelan prepoznatljivih dekora i dominantnih boja, kao i duga tradicija proizvodnje čini ove setove za čaj proverenim izborom”, dodaju. 

Inače,  razlog zašto Englezi piju čaj sa mlekom upravo povezuju sa šoljama koje su bile na ceni više nego sama tečnost, pa ju je dodavanje mleka čuvalo od pregrejavanja i pucanja.  

Godine 1791. godine, Britanska istočnoindijska kompanija, glavna trgovinska kompanija Britanskog carstva, prestala je da uvozi  kineski porcelan. To je britanskim proizvođačima pružilo priliku da poboljšaju proizvodnju engleskih setova i takmiče se za poziciju svetskog lidera u proizvodnji čajne opreme. Vrsta imitacije porcelana pojavila se sredinom 18. veka, iako je dobila  na značaju tek kada ju je Josiah Wedgwood unapredio dodavanjem kaolinite u masu i glazuru.  

Za lepotom i vrednošću ne zaostaje ni ruski carski porcelan koji i danas dostiže maksimalne vrednosti na prestižnim aukcijama. Ipak, najvredniji čajnik na svetu, barem po Ginisovoj knjizi rekorda, izrađen je od 18-karatnog žutog zlata, sa nizom od 1658 dijamanata i 386 pravih rubina poreklom iz Tajlanda i Burme, sa dijamantima preko cele površine i rubinom od 6,67 karata u sredini. Ručka čajnika je napravljena od slonovače Zove se Egoist jer u njega može da stane sadržaj samo za jednu šolju čaja, a dizajnirao ga je Italijanski juvelir Fulvio Scavia. Sada je u vlasništvu N Sethia Fondacije u Velikoj Britaniji koji ga je kupio za tri miliona dolara. 

Neki izvori pak navode da je najskuplji komad pribora za čaj vrlo jednostavna "Šolja s kokošima", nazvana po ukrasima petla i kokoši, nastala tokom vladavine Ming dinastije u 15. veku koju je kupio milijarder Liua Yiqiana  na Sotheby’s aukciji za 21 milion funti. Kuriozitet je to što vlasnik ovaj antikvitet iz perioda iz kojeg je na celom svetu ostalo samo još 17 komada, zapravo koristi da uživa u čaju.  

Ginisova knjiga rekorda

- U izradi teksta pomogle Nejra Džaferagić i Hana Stevović.