Kako da 'prevarite' smrt za 200.000 evra?

"Volim život i mislim da ću uvek želeti da živim još jedan dan. Ali znam i da, medicinski gledano, moram umreti jednog dana." "Plašim se smrti." "Imam neizlečivu bolest i svestan sam da je kraj blizu, pa želim sebi i svojim voljenima ostaviti makar trunku nade - da jednog dana možda mogu ponovo živeti." 

Ovo su glavni motivi ljudi širom sveta koji su se opredelili za krioprezervaciju. Među njima je i čovek koji stoji iza Tomorrow Bio, nemačke biotehnološke firme specijalizovane za kriogeniku sa sedištem u Berlinu i poslovnicom u SAD - dr Emil Kendziorra.  

 

Kada sam dobila potvrdan odgovor za intervju, nisam znala šta da očekujem, iako sam istražila da koncept postoji već više od 50 godina. Prvi ga je 1962. predstavio Robert Ettinger, osnivač Cryonics Instituta iz SAD, u svojoj knjizi "The Prospect of Immortality".  

Potom su mi krenule i etičke nedoumice: ako osoba sama donosi informisanu odluku i sama je finansira, da li je to jednostavno pitanje? Dr Kendziorra na to odgovara direktno: "Naravno. Ali pritom mi smo potpuno transparentni: ne znamo da li će ovo uspeti, niti koliko će vremena biti potrebno da se osoba ponovo ‘probudi’. 

Ali ono što sa sigurnošću mogu reći jeste da je šansa za ponovni život veća ako se neko odluči za krioprezervaciju nego ako se kremira ili sahrani." 

Kaže da je vodio razgovore i sa verskim autoritetima koji iznenađujuće često podržavaju koncept. Jedan mu je vernik koji je u međuvremenu zamrznut rekao: "Ako duže ostanem na Zemlji, mogu učiniti više dobrog za Boga." 

Kako funkcioniše proces 

Ljudska krioprezervacija (takođe poznata kao biostaza ili krionika) je napredna medicinska procedura koja stavlja čoveka u potpuno biološko “zaustavljanje" nakon zakonske smrti. Cilj je da se ljudi očuvaju dok medicinska tehnologija ne napreduje dovoljno da može da tretira uzrok njihove smrti i eventualno ih oživi. Krionika pruža pacijentima šansu da u budućnosti iskoriste naprednu tehnologiju i potencijalno žive duže nego što je to trenutno moguće. 

Kada pacijent postane klijent i lekar potvrdi da je u poslednjim danima života, Tomorrow Bio šalje specijalizovanu ambulantu na lokaciju. Kada se pacijent zakonski proglasi mrtvim, telo se prebacuje u vozilo, gde procedura odmah počinje. 

Inspiraciju za metodologiju dali su slučajevi ljudi čije je srce prestalo da kuca na ekstremnoj hladnoći, ali su ipak oživeli. Najpoznatiji primer je Ana Bagenholm, koja je 1999. bila klinički mrtva dva sata tokom skijanja u Norveškoj - pa je ipak preživela. Ekstremna hladnoća može očuvati organsku materiju tokom dugih perioda, ali normalno zamrzavanje stvara ledene kristale unutar ćelija, oštećujući njihovu strukturu i potencijalno uništavajući organizam. "Ljude ne zamrzavamo klasičnim putem, čak i kada ih čuvamo na izuzetno niskim temperaturama. Umesto toga, koristimo proceduru zvanu vitrifikacija. Vitrifikacija je transformacija supstance u staklasto stanje", objašnjava dr Kendziorra. 

U prvoj fazi, telo se hladi ispod nule, a zatim se iz tkiva uklanja voda i zamenjuje krioprotektivnom tečnošću. Tečnost je kombinacija dimetil sulfoksida (DMSO) i etilen glikola  (da, istih komponenti koje se nalaze u antifrizu.) 

"Jednom kada se voda zameni krioprotektantom, telo se hladi vrlo preciznom krivom", objašnjava dr Kendziorra. "Brzo do oko –125°C, pa zatim veoma sporo do –196°C." 

Bloomberg Businessweek Adria

Na toj temperaturi osoba se ‘čuva’ u skladišnom objektu u Švajcarskoj, blizu aerodroma u Cirihu gde, kaže, "čekamo da nauka sustigne naš optimizam". Kapsule za tela su visoke tri metra i nalaze se u podrumu zgrade koja je ujedno i istraživački centar. "Ovde se tela čuvaju neograničeno, bez potrebe za električnom energijom. Tečni azot redovno dopunjava tim na licu mesta ili automatski sistem." 

Kaže da je najmlađi klijent od 35 godina koji je imao neizlečivu bolest, a da ih je ukupno 20 koji su do sada krioprezervirani.  

Finansijski model koji omogućava život ‘na čekanju’ 

Kada osoba postane klijent, potpisuje ugovor da će biti krioprezervirana u trenutku smrti. Od tog trenutka plaća pretplatu od 50 evra mesečno preko osiguranja. Po smrti, 200.000 evra mora biti dostupno. 

U praksi, većina klijenata postavlja Tomorrow Bio kao korisnika polise životnog osiguranja. Kompanija danas ima 1.000 klijenata, te aktivni ugovori dostižu vrednost od 200 miliona evra. 

Od 200.000 evra 80.000 ide direktno na proceduru, a ostatak ide u švajcarsku fondaciju koja ulaže konzervativno, uz očekivani prinos od dva do šest odsto godišnje. 

Zašto? Zato što niko ne zna koliko će proći pre nego što medicina bude sposobna da osobu oživi. Prinos finansira održavanje "tela na pauzi" - teoretski, beskonačno, objašnjava Kendziorra. 

On kaže da je u toku i osnivanje fondacije u Lihtenštajnu, gde ljudi mogu ostaviti hiljade i milione evra ili koliko već žele - kao investiciju u svoj potencijalni budući život. Pošto mrtva osoba pravno više ne postoji, novac se prenosi u tu fondaciju, koja čeka trenutak mogućeg "buđenja". Sagovornik kaže da osobu koja oživi čeka uloženi novac i još kamata za ‘drugi život’. 

Sa strane kompanije, Tomorrow Bio podržavaju porodični fondovi i individualni investitori, što firmi omogućava istraživanje i operativni razvoj. Kendziorra kaže da su već blizu profitabilnosti isključivo zahvaljujući mesečnim pretplatama. Samo tokom ove godine uspeli su da dobiju investicije od pet miliona evra.  

Lični razlog iza startapa koji želi da pobedi smrt 

"Dugovečnost je oduvek bila moja strast. Zbog nje sam i studirao medicinu“, kaže moj sagovornik. "Radio sam istraživanja kancera, lansirao nekoliko uspešnih startapa u bioteku i njima finansirao Tomorrow Bio.“ 

Motiv je, ponavlja nadasve ličan: "Zanima me šta donosi budućnost. Volim život i radije bih bio živ nego mrtav." 

Tokom rada u onkologiji gledao je mlade ljude sa neizlečivim dijagnozama. "Vidite 35-godišnjake kojima možemo olakšati bol, ali ne možemo sprečiti smrt. Shvatio sam da im je jedina realna opcija nada u budućnost - krioprezervacija. Medicina još nema odgovore na sve bolesti, ali kada ih jednog dana bude imala, biće nade za one koji su krioprezervirani. To ne možete imati ako ste kremirani ili običnim putem sahranjeni", zaključuje Kendziorra. 

Kompaniju je osnovao sa Fernandom Azevedo Pinheirom, 2020. godine, nakon što je prodao svoja dva biotehnološke startapa. Kaže da je ovo projekat koje je njegovo životno delo i da nema nameru da ga proda.  

Pitala sam ljude šta misle o ovoj ideji. Neki su bili skeptični, nazivajući je naučnom fantastikom; drugi su fascinirani mogućnošću da čovek jednom možda zaista prevari smrt.  

Većina ipak priznaje: i sama pomisao na drugu šansu u budućnosti dovoljno je intrigantna da vas natera da razmislite o granicama života i vrednosti novca u odnosu na nadu. Neki ističu prednost sa stanovišta investicije - mogućnost da živite zauvek. Mana - možda ste potrošili 200.000 evra koje vam ionako neće trebati posle smrti. Dakle, ogroman potencijal sa gotovo nikakvim neposrednim rizikom.  

Neki kažu da je odličan scenario za film, neki pak da je u pitaju prevara. Na Linkedinu pojavili su se komentari tipa: "Ovo isto nudi Isus, ali besplatno!"  

Šta kaže nauka 

Naučna zajednica ostaje izuzetno skeptična prema krioprezervaciji. Navodi se da do danas, niko nikada nije uspešno oživeo čoveka nakon ‘zamrzavanja’, a i teoretski, postoji rizik da bi bilo koji pokušaj ‘buđenja’ rezultirao teškim oštećenjima mozga. 

Navodi se još da je ideja da bi detaljno mapiranje mozga ili nano-procesi mogli popraviti oštećena tkiva i omogućiti ponovni život potencijalno preambiciozna i nerealna. 

S druge strane, krionika ostaje fascinantna teorijska platforma: zamrzavanje i vitrifikacija su naučno dokumentovani za jednostavnije organizme i ćelije, a ekstremna hladnoća u kombinaciji sa krioprotektivnim rastvorima uspešno sprečava formiranje ledenih kristala i oštećenje tkiva. To znači da telo može tehnički biti očuvano, ali granica između očuvanja i oživljavanja ljudskog mozga i dalje je most koji je labav. 

Nauka, dakle, priznaje vrednost eksperimenta i očuvanja, ali postavlja jasnu granicu između tehničke izvodivosti i mogućnosti ponovnog života. To je prostor gde nada susreće realnost - i gde, zasad, budućnost još uvek nije sigurna.  

 

Startapovi poput Tomorrow Bio žele da izgrade solidan most između današnjeg života i neizvesne budućnosti. Za njihovih 1.020 klijenata ovo, očigledno, ovo nije fikcija već nada, strateški uložena po ceni koliko bi platili ‘jači’ automobil.  

Nakon svega, deluje mi i kao ogledalo najdublje ljudske želje prisutne još od najstarijeg sačuvanog zapisa "Ep o Gilgamešu": da još malo ostanemo, da vidimo šta nas čeka, da se nadamo da fizička smrt nije kraj.  

Na kraju, možda ne možemo prevariti smrt, ali možemo stvoriti prostor za nadu u šansu da jednog dana ponovo zakoračimo u život koji smo izgubili. 

A ponekad, i to je dovoljno da se ponovo osetimo živima.